Tramp protiv duboke države

Međuizbori u SAD

Od Vrhovnog suda, preko glasačkih kutija na Floridi do same Bele kuće, haotična američka politička i medijska scena postaje sve haotičnija

Prvi put u istoriji međuizbori u SAD postali su planetarni fenomen i fokus istraživača i političkih analitičara širom sveta, pre svega zbog oštrog javnog suprotstavljanja predsednika SAD Donalda Trampa dubokoj državi i svesti da od pobede nad globalistima zavisi budućnost čovečanstva kontrolisanog moćnim polugama globalističkog orvelijansko-hakslijevskog sistema.

OTVORENI RAT Međuizbori su izbori za Predstavnički dom Kongresa i delimični izbori za Senat i 36 guvernera saveznih država: američki građani glasaju za kandidate za 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od 100 mesta u Senatu. Članovi Predstavničkog doma dobijaju dvogodišnji mandat, dok se članovi Senata biraju za četvorogodišnji mandat.
Međuizbori su se ovoga puta odvijali u znaku otvorenog rata koji američka duboka država vodi protiv same Amerike. Medijski rat mejnstrim medija protiv Trampa, cenzura interneta kojom se s vodećih sajtova progresivno uklanjaju antiglobalistički mediji, demografski rat, rat za kontrolu Vrhovnog suda i postizborne krađe u režiji demokrata pretvorili su Ameriku u prostor u kome se veoma dobro mogu sagledati metode globalističkog ludila u fazi čije su smernice potvrđene na ovogodišnjem sastanku grupe „Bilderberg“.

[restrict]

STRATEŠKO PROVETRAVANJE Izlaznost na izborima uveliko je nadmašila prethodna glasanja na polovini predsedničkog mandata. Donald Tramp je na tviteru rezultate međuizbora proglasio „fantastičnim uspehom“. Razlozi za takvo predstavljanje rezultata izbora su realni. Tramp je nadmašio prosek u poslednjih 105 godina koji podrazumeva uobičajeni gubitak od oko 30 mesta za predsedničku partiju u donjem domu i gubitak četiri mesta u Senatu. Republikanska partija ne samo da nije izgubila izbornu trku u Senatu već je dobila tri senatorska mesta, i to upravo u državama u kojima je Donald Tramp direktno ušao u izbornu trku. Odluka da se stavi akcenat na Senat, a ne na Predstavnički dom bila je strateški, po mišljenju mnogobrojnih analitičara, usmerena na „provetravanje“ sopstvenih redova, kako bi se odgovornost za izvršenje zacrtanih ciljeva, čije su ispunjenje u prethodnom sazivu ometali nelojalni kongresmeni iz redova republikanaca, sada prebacila na demokrate, što će dodatno ojačati Trampovu poziciju na predsedničkim izborima 2020. godine.
Senat i Predstavnički dom su deo Kongresa, ali s različitim ovlašćenjima. Senat imenuje izvršnu i sudsku vlast i ratifikuje ugovore pre njihovog stupanja na snagu. S druge strane, Predstavnički dom upravlja državnom potrošnjom, i ima moć opoziva. Kontrola finansijskih pitanja, koja potpada pod domen Predstavničkog doma u kome su sada većinu osvojile demokrate, omogućiće im da još jače sabotiraju Trampa i ne dozvole troškove izgradnje zida ili dodatnog naoružavanja, na primer. Pod kontrolom demokrata naći će se i krupni socijalni programi koji iziskuju značajne finansijske izdatke.
Demokratska većina u Kongresu nakon osam godina predstavlja i osnov za ometanje Trampove unutrašnje politike, uvođenje dalje cenzure interneta i sprečavanje istražnih postupaka protiv kriminalnih delatnosti čelnika Demokratske partije. Premda je pitanje impičmenta predsednika ovim izbornim rezultatima praktično onemogućeno zbog republikanske većine u Senatu, Predstavnički dom će bez ikakve sumnje besomučno koristiti druge mehanizme protiv Trampa: formiranje određenih komisija, vođenje istrage, ispitivanje Trampovih finansija, postojanja eventualnog sukoba interesa, utaje poreza i slično.

AFERA KAVANO Američki mediji glavnog toka, kao i čitava borbena globalističko-liberalna infrastruktura finansirana pozamašnim svotama Soroševog novca i sredstvima vodećih globalista, uprkos cenzuri „Infovorsa“ i drugih vodećih alternativnih medija na internetu, izgubila je čitav niz opskurnih kampanja, režiranih u predizbornom periodu sa ciljem da bitno oslabe poziciju Donalda Trampa i republikanaca.
Jednomesečna bizarna saga koja je trebalo da spreči postavljanje Trampovog kandidata Breta Kavanoa na mesto sudije Vrhovnog suda, u procesu u kome su ga tri žene javno optužile za seksualne napade ili prisustvo na tinejdžerskim zabavama gde su se 1980-ih odvijala grupna silovanja, kulminirala je dovođenjem dobro organizovanih, razularenih i histeričnih „protestanata“ na Kapitol hil u trenutku postavljanja Kavanoa na mesto sudije Vrhovnog suda, kako bi u atmosferi linča demonstrirali metodsko ludilo koje je postalo dominantno u ovoj fazi globalističko-liberalnog delovanja na uspostavljanju novog poretka.
Kako se ispostavilo, iznošenjem moćne kolekcije dokaza na sajtu „Natural njuza“, glavna tužiteljka u ovom procesu, prof. Kristin Blejzi Ford uključena je u programe kontrole uma na Stenfordu za koje se tvrdi da ih vodi CIA. Kristin Blejzi Ford je bila koautorka naučnog rada koji uključuje sprovođenje masovnih „hipnotičkih indukcija“ psihijatrijskih subjekata kao deo programa kontrole uma koji navodi metode za „stvaranje veštačkih situacija“, kao i studije u kojoj je sprovedena masovna hipnoza i kontrola uma na psihijatrijskim subjektima. Iz ovih objavljenih radova jasno se vidi da je Kristin Blejzi Ford intimno upoznata sa masovnom hipnozom, procesima autohipnoze i promene uma, koji su svi raspoređeni u ovom falsifikovanom napadu pod lažnom zastavom na Breta Kavanoa.
Imenovanje Kavanoa za sudiju Vrhovnog suda predstavljalo je veoma važnu pobedu za Donalda Trampa i republikance, pošto je ogolilo do kraja metode koje se realizuju nakon ovogodišnjeg sastanka grupe „Bilderberg“ u sklopu njene zvanične agende o uspostavljnju postistinitog sveta. Mafijaška taktika, primenjena u ovom slučaju, delovala je apsolutno zastrašujuće u svim segmentima. Izjave da je sudija Kaveno kao tinejdžer drogirao i silovao devojke sramno su iznošene nakon četvrt veka od kada su se navodno ovi događaji odigrali, i to bez ijednog dokaza koji bi ih podržao, i potom su nedeljama besomučno ponavljane u medijima.

BAHATI SI-EN-EN Kakva je uloga medija u ovoj fazi uspostavljanja sveta postistine, jasno se videlo prošle nedelje kada su glavni mediji organizovano pokrenuli ogromnu prevaru sa ciljem obmane miliona ljudi. Mediji su stvorili lažnu priču o „režiranom“ video-snimku koji je zumirao i preneo Pol Džozef Votson kako bi pokazao neprimereno i bahato ponašanje novinara Si-En-Ena Džima Akoste prema stažistkinji u Beloj kući tokom konferencije za medije. On ju je rukom sprečio da mu uzme mikrofon nakon što je Tramp rekao da treba preći sa Akostinih na pitanja drugih novinara. Mediji su u svom gebelsovskom predstavljanju ovog događaja uspostavili narativ o režiranom snimku, po kojem Akosta nije ni dodirnuo stažistkinju, iako se sve odigralo pred očima učesnika na konferenciji i bilo prikazano na snimku Pola Džozefa Votsona.
Medijska kuća Si-En-En podnela je 13. novembra tužbu protiv administracije američkog predsednika Donalda Trampa zbog ukidanja novinarske akreditacije za izveštača iz Bele kuće Džima Akostu, koja mu je oduzeta upravo zbog odnosa prema stažistkinji.
U saopštenju objavljenom na tviteru, portparolka Bele kuće Sara Sanders je navela da je Akosti ukinuta akreditacija zbog toga što „Bela kuća neće tolerisati da izveštač dodiruje mladu devojku koja samo pokušava da radi svoj posao“. U saopštenju koje je ovim povodom izdao Si-En-En kaže se da je „portparolka Sara Sanders u objašnjenju lagala. Iznela je lažne optužbe i navela incident koji se nikada nije dogodio“. Orvelijanski mediji nastavljaju da rade svoj posao koji je Srbima dobro poznat.

Izborne krađe

Zamolili smo dr Višeslava Simića, profesora geopolitike, političke istorije i međunarodnih pregovora na univerzitetu Teknolohiko de Monterej u Meksiko Sitiju i Kvernavaki, budući da je dve decenije radio u Vašingtonu kao nezavisni savetnik za pitanja Balkana i Istočne Evrope, da za „Pečat“ prokomentariše postizbornu situaciju u Floridi, u kojoj se glasovi u vreme pisanja ovog teksta ponovo prebrojavaju. Liberali su vidljivo uznemireni zbog toga što Tramp i drugi republikanci ukazuju na očiglednu prevaru, u čijem je epicentru opet nadzornik glasanja Brenda Snajps.
„Izraziti primer raspada američke demokratije (ako još ima onih koji veruju da je ikada i postojala u pravom smislu te reči) jeste i višedecenijsko javno, ali nikada obuzdano i kažnjeno manipulisanje glasovima i izbornim procesom od strane nadzornika glasanja Brende Snajps u floridskom srezu Brouvard. Iako država Ilinois, i grad Čikago naročito, i dalje u svesti Amerikanaca drže primat kao simboli izborne krađe i manipulacija, članica Demokratske stranke gđa Snajps i država Florida su zasigurno na putu da postanu novi simboli savremenog američkog totalitarizma i gotovo potpunog gubitka vere u demokratiju i poverenja u nepristrasnost državnih zvaničnika.
„Brendu Snajps je na položaj postavio guverner Džeb Buš (jedan od braće Buš) kako bi se ispravile posledice izazvane nepravilnostima tokom glasanja 2000. godine. Džeb je, dakle, postavio članicu Demokratske stranke iako je on republikanac. Od samog početka Brenda Snajps je bila umešana ne samo u skandale već i u nedvosmislene kriminalne radnje, ali je dosad ostala nekažnjena i nesmenjiva – mnogi veruju – zbog vernog i pouzdanog rada u korist Hilari Klinton i vrhuške Demokratske partije.
„Već 2004. ’nestalo’ je oko 60 hiljada glasačkih listića koji je trebalo da budu poslati poštom građanima koji iz raznih razloga nisu mogli da izađu na glasanje zvanično propisanog dana. Pošta SAD tvrdi da nikada nije primila te pakete, a Brenda je sve optužbe jednostavno odbacila rečima da ’neće da se igra tužibaba’. Zbog ranijih nepravilnosti u njenom izbornom okrugu, međunarodna organizacija ’Fer izbori’ tražila je da nadzire izborni proces, ali je njene zahteve Brenda Snajps ignorisala.
„Godine 2012. oko 1.000 glasačkih listića je otkriveno posle izbora – priča se da su to bili glasovi za republikance. Brenda nije odgovarala za to, kao ni za manipulacije glasovima u korist predsednice Komiteta Demokratske partije SAD Debi Vaserman Šulc – koja je zbog sabotaže kampanje Barnija Sandersa u korist Hilari Klinton morala da podnese ostavku na tu funkciju, ali je ipak pobedila na izborima i ostala član Predstavničkog doma SAD. Brenda je, protivno zakonu, Šulcovu zvanično proglasila pobednikom pre zatvaranja izbornih mesta a državni tužilac je, protivno obavezi, odbio da protiv nje podigne optužnicu. Kasnije se saznalo da je Brenda naredila uništenje oko 700 izbornih kutija punih glasačkih listića, ali ni za to nije odgovarala.
„Mnogo zaštićenija od mnogih zaštićenih vrsta životinja kojima preti izumiranje, Brenda Snajps je ostala na svom položaju i sada je ponovo došla u centar pažnje zbog manipulacija dizajnom glasačkih listića, kao i premeštanjem glasačkih mesta na teritorije privatnih poseda gde mnogi glasači nisu puštani od strane privatnog obezbeđenja. Kandidate za Senat SAD postavila je na dno glasačkog listića i time uticala da mnogi glasači propuste da daju glas za tu važnu funkciju, jer je pažnja većine usmerena samo na vrh listića a dno mnogi ignorišu kao nevažno, i ne potrude se da ispune i taj deo glasačke dužnosti. Uz sve to, gđa Snajps nije čak šest dana objavila ukupan broj glasova na izborima iako je zakonska obaveza da se to uradi pola sata nakon zatvaranja glasačkih mesta! Takođe, nisu objavljivane promene u rezultatima na svakih 45 minuta od zatvaranja glasačkih mesta iako je i to bila zakonska obaveza. Posle izbora je pronađena i glasačka kutija na jednom izbornom mestu, čiji mogući glasovi nisu ni brojani jer je Brenda proglasila da je u kutiji bila izborna oprema, a ne popunjeni glasački listići. To je dovelo do pitanja da li je, i koliko još, izbornih kutija ’izgubljeno’?
„S obzirom na to da je rezultat izbora za Senat SAD bio u pitanju, došlo je do velikih problema jer se ispostavilo da je to jedan od najtešnjih rezultata – radilo se o manje od pola procenta razlike u glasovima! Nadzorna komisija je naredila da se listići prebroje mašinskim putem, ali se ispostavilo da je Brenda dozvolila prebrojavanje još preko 200 listića koji nisu bili ozvaničeni kao ispravni. Da li ih je bilo još, koji nisu otkriveni? I u čiju korist? Sumnje i nepoverenje rastu svakim danom, a pojavile su se i šale da je Staljinov sistem bio bolji jer se barem na vreme znalo ko će pobediti! Još nema zvaničnog pobednika u borbi za Senat SAD, iako je Brenda opet pobedila, kako se čini, jer je sudija koji bi trebalo da pokrene istražni postupak povodom sumnje da je počinjeno krivično delo izjavio da nema razloga da se sumnja da je bilo nepravilnosti!“

[/restrict]