DOBRO DOŠLI U DŽENDER TOTALITARIZAM

Deca prisiljena da pišu gej ljubavna pisma

Škole po meri čoveka“ – šok u Engleskoj: deca u osnovnoj školi prisiljena da pišu gej ljubavna pisma. Evo novog nakaznog rodnog erotskog poretka, usmerenog na destabilizaciju kolektivnog mentaliteta naroda i stvaranje novog uniseks postidentitskog atoma. Čini se kao da je vest iz jedne od mnogih zastrašujućih romana a la Orvel. Umesto toga, to je stvarnost. U stvari, to je deo te realnosti koja je prevazišla fantaziju. Liberalni atomizam hiperseksualnog društva lišen ljubavi nastoji da rastvori porodicu u nomadskom i dijaspornom pluralizmu nepovezanih „ja“ i erotskih konzumenata; ili, konvergentno, da je redefiniše kao puku efemernu i privremenu, neobaveznu tvorevinu, koja uvažava isključivo slobodnu i neograničenu želju pojedinaca bez kakvih primesa rodnog identiteta i sa isključivom erotskom težnjom i slobodnom razmenom, bez pravila, odnosno življenjem oslobođenim od porodične veze i odgovornosti koje nju prate.

[restrict] Oslobođen od bilo koje etike zajednice, čak i u erotskom kontekstu, postidentitetski pojedinac mora da se postavi kao sam svoj preduzetnik i da bude potpuno autodeterminisan. Pomračenje etike zajednice u poretku deregulisanog sistema planetarnih potreba nosi sa sobom odbacivanje nepotpunosti i međuzavisnosti za koje je neophodna komplementarnost muškarca i žene koja se ostvaruje u životu u porodičnoj zajednici. Kao saučesnik svoje individualizacije, subjekt se trudi da bude autonomna celina, u trijumfu mita o androginoj potpunosti podignutoj na novi način života za kosmopolitske i postporodične pomodne zavisnike, lišene prava na porodicu, a istovremeno indukovane da glupavo slave to lišavanje kao emancipacijski napredak.
Novi svetski klasni poredak ne toleriše opstanak nacionalnih država i porodica, nacionalnih jezika i kultura, identiteta i kolektivnih subjekata, bilo da su oni narodi ili klase, države ili nacije. U skladu sa novom liberalno-libertarijanskom monadologijom, on teži da svuda bude sve isto, odnosno da se sve svede na ogoljenu ravan globalnog tržišta, pri čemu su ljudi primorani na apatridnost, na govor na engleskom jeziku i da budu pasivni i nediferencirani potrošači bez korena, rodno neodređeni i bez sposobnosti nepristajanja u domenu potpune liberalizacije navika i potrošnje. S novim uniseks modelom promovisanim putem rodnosti, liberalna i libertarijanska finansijska elita objavila je rat ne samo tradicionalnoj građanskoj etici već čitavoj zapadnoj civilizaciji i njenoj višemilenijumskoj istoriji, nespojivoj sa proizvodnjom novog nesigurnog i destabilizovanog seksualnog identiteta, uniformisanog u odnosu na fleksibilnu akumulaciju i njenu tendenciju da rastvori sve čvrste forme.
S druge strane, interes globalističke vladajuće klase za prava LGBT pokreta uopšte nije filantropski i nekoristoljubiv već je usmeren ka organizovanoj destabilizaciji kolektivne psihologije naroda i nacija. Ta destabilizacija se odvija kroz uništavanje istorijskih tradicija i saglasnih komunitarnih običaja, a koristi istovremeno masovnu manipulaciju koja, pod upravom pedagoga globalizma i kosmopolitskih liberalizatora potrošnje i običaja, teži nametanju poruke da ljudska priroda ne postoji i da na tržištu potrošačkog kapitalizma svako može neograničeno da definiše svoj identitet po svom slobodnom individualnom hiru.
U ovom leži suština novog subjektivnog postidentitetskog profila ili, ako vam se više dopada, suština dekonstruisanog identiteta, čije specifične osobine se pretvaraju u fragmente, u odsustvo pamćenja i perspektive, u zasićenost, nedostatak oslonca. Stalno otvoren za pregovore i promene, subjekat se shvata samo kao konstrukt, kao jednostavan rezultat sporazuma, konvencija i potreba diktiranih u datom trenutku. Kroz praksu dezintegracije identiteta i njegove rekompozicije u skladu sa jedinstvenim modelom koji je kodifikovan bioinženjeringom kapitala, ličnost se sve više lišava odlučivanja na osnovu svog iskustva i degradira se na nivo „just in time“. Gubi se mogućnost da lična biografija bude koherentna i unitarna naracija, da ne bude jednostavno rapsodijsko smenjivanje epizodnih, nepovezanih i diskontinuiranih fragmenata.
Ovaj aspekt doprinosi naglašavanju karaktera našeg doba kao vremena stalne neizvesnosti i univerzalne fleksibilnosti, čiji se krajnji cilj može kondenzovati u pukom individualnom opstanku i postidentitetskom, rodno-fluidnom i privatizovanom „zasićenom sopstvenom egu“, bez društvenog i političkog življenja, u oblicima svedenim na puki dnevni egzistencijalni opstanak. [/restrict]

Preveo Dragan Mraović