Pjotr Garjajev – PRVI TALASNI GENETIČAR JE BOG

Naš sagovornik – najpoznatiji svetski istraživač područja talasne genetike dr Pjotr Garjajev, molekularni biololog i akademik – tvrdi da glavni program razvoja organizama nije smešten u DNK, a molekul DNK je materijalni prijemnik i odašiljač koji omogućava razmenu informacija s okolinom. Čovek je, kako on kaže, potpuno otvoren sistem koji ne može da opstane van elektromagnetnog polja, odnosno kosmičkog uticaja

Razgovarao Dijana Ivanović

Sve što nasleđujemo od roditelja nalazi se u 1–2 odsto svih naših gena, stanovište je zvanične genetike. Preostali deo genetskog materijala nauka je proglasila genetskim otpadom, nusproizvodom miliona godina evolucije. Klasična genetika je još uvek na stanovištu da su molekuli DNK samo materijalni, supstancijalni. Ipak, sa stanovišta talasne genetike DNK se ne ponaša samo kao supstanca već i kao elektromagnetno i zvučno polje. Naši geni pored slova, odnosno tekstualnog zapisa, sadrže i slikovni zapis. Ta informacija kao da je zapisana na video-traci na kojoj crtež po crtež u formi holograma gradi naše telo. To nije onih 1–2 odsto gena preko kojih smo nasledili plave oči i tatin ili mamin nos već oni koji kodiraju informaciju o nama kao ljudskom biću, a ne cvetu ili žabi. U ekskluzivnom razgovoru za Pečat akademik Pjotr Garjajev komentariše i otkriva deo važnih i malo poznatih činjenica koje govore o pomenutim fenomenima, odnosno razlikama između klasične i lingvističko-talasne genetike.

Šta je lingvističko-talasna genetika?
Teško je objasniti u nekoliko rečenica koncept lingvističko-talasne, odnosno kvantne genetike jer je ova nauka vrlo mlada i vrlo složena za objašnjenje. Bazira se na kvantnoj fizici, spintroniku, kvantnoj biofizici na kvantnoj genetici. Pođimo od toga da je prvi talasni genetičar Bog … u početku beše reč… a šta je to reč? To je skup zvučnih slika DNK. Ona se bavi talasnim strukturama koje nastaju u molekulu DNK, odnosno činjenicom da DNK emituje svetlo u obliku holograma i zvuk u formi jezika. Po ruskoj školi, molekule DNK možemo uporediti s notama, koje realno zapisujemo u notnu svesku. Note se realizuju u nečemu što nije stvarno, a to je zvuk, jer zvuk je talas, polje… To se može uporediti s gramofonskom pločom, stavimo je na gramofon i slušamo muziku. Muzika utiče na nas, a ne materijal od koga je napravljen gramofon. Klasični genetičari smatraju da su genetski molekuli DNK materijalne prirode, dok ih kvantni genetičari vide kao informaciju i energiju.

Iako je klasična genetika mnogo učinila i otkrila dvostruku spiralu DNK, kažete da je ona od početka na krivom putu jer je u svojoj suštini pogrešna. O čemu zapravo govorite?
Naš genetski aparat sadrži, po njima, oko 35 hiljada gena. A to je samo 1–2 odsto ukupne količine gena čoveka, ostalih 98–99 posto DNK oni su nazvali, bez trunke savesti, đubretom, otpadom. To je najveća, gotovo, tragična greška klasične genetike; zato što su tih 99 procenata drugi kodovi koji svakom živom sistemu daju individualnost, to su holografski kodovi. Pošao sam u tom pravcu jer se baš tamo nalazi strateška informacija o tome kako rade naši hromozomi, a onaj 1–2 odsto zajednički je za sve organizme, imaju ih i čovek i bakterije i biljke.

Na Zapadu imate program genoma čoveka, za koji je za 10 godina potrošeno 30 milijardi dolara. To je kočnica u razvoju genetike i biologije uopše. U skladu s tim, to je i kočnica u razvoju medicine, poljoprivrede i računarstva. Genom je kvantni nano biokompjuter. Tako ga treba shvatati i proučavati.

[restrict]

Još ne znamo kako se gradi ljudski organizam, kako nastaju oko, uvo, prst? Zašto nos nije na leđima, a usta navrh glave? Na koji način se stvara naše prostorno-vremensko telo, ima li lingvističko-talasna genetika odgovor na ovo pitanje?
Upravo na ta pitanja odgovara lingvističko-talasna genetika, primjenjujući principe kvantne fizike za razumevanje funkcija gena na kvantnom nivou. Da bi se shvatilo kako embrion sam sebe izgrađuje u procesu razvoja, svoj oblik i prostor, potreban je hologram koji daje četvorodimenzionalnu sliku, tri dimenzije se odnose na prostor a jedna na vreme.
DNK i RNK su glavni molekuli, generalni štab, centar mozga i istovremeno ogromna audio-video biblioteka, sa hiljadama knjiga, u čijim tekstovima, kao i u holografskim video-zapisima – hromozomima je zabeležen deo informacija, po kojima se mi razvijamo po PLANU od embriona do odraslog čoveka. Molekuli DNK rade kao antene i primaju informacije iz kosmosa. A kosmos je HOLOGRAM, koji sadrži sve informacije o svemu što postoji, uključujući sve ljude od rođenja do smrti. DNK generiše radio-talase i laserske zrake koji grade informacione holograme. Na taj način ćelije embriona, primivši talasnu informaciju, stvaraju jednu vrstu skice PLANA koji pokazuje gde i kako treba da rastu noge, oči, nos i drugo. Svaki organizam je otvoren za uticaj kosmosa, univerzuma, mi se širimo u kosmos sopstvenim telom.

Naše telo je sačinjeno od 200 milijardi ćelija. Da bismo bili funkcionalni kao što jesmo, svaka o svakoj u svakom trenutku mora sve da zna i da uzima šta joj je potrebno. Šta nam to govori o pravoj prirodi našeg postojanja?
Naš organizam je moguće predstaviti kao veliko ćelijsko društvo koje se sastoji od stotine i stotine milijardi ćelija. Svaka od njih razmenjuje sa susednom podatke o svom stanju. Kako se upravlja takvim društvom? Najverovatnije nervnim sistemom. Ali nervni procesi se prostiru veoma malom brzinom, 8–10 m/s. To nije dovoljno da ćelijsko društvo normalno radi. Čak i brzina svetlosti nije dovoljna da bi obišla stotine milijardi ćelija, i prenela im sve informacije. U tom slučaju, naš razvoj bi ostao na nivou bakterije. U našem organizmu informacije između svih ćelija se razmenjuju trenutno. To znači da naše ćelije razgovaraju jedna s drugom beskonačnom brzinom. Koncept vremena tamo ne postoji, informacija je trenutno poznata, zato što ovu informaciju prenose fotoni. A fotoni su povezani među sobom, nalaze se u stanju sprege. Ovaj pojam sprege, spregnutosti, ključ je da se objasni takva trenutna veza u našem organizmu. I to dovodi do potpuno drugačijeg razumevanja osnove biologije, razumevanja genetskog aparata, rada živih sistema.

Tvrdite da je za klasičnu genetiku tekstualni zapis u genima samo dobra metafora, da nije razumela da geni zaista imaju jezičku strukturu. Kako se ona odražava i zašto je važno razumeti je?
Ljudi ne shvataju povezanost reči koje izgovaraju i onoga šta im se događa u životu. Glavna struktura čoveka je reč, koja ima direktan uticaj na naš genetski aparat. Duhovno telo nas pokreće, bez njega smo nestalna i heterogena smesa mišića, kosti itd. Genetski aparat poseduje sposobnost mišljenja, DNK oseća reč i njen smisao, zato je genetskom aparatu nevažno da li govorimo, ili mislimo, već šta mislimo, šta izgovaramo. Sve se utiskuje u talasni gen, to jest talasno genetski program, koji menja nasleđe svake ćelije u jednom ili drugom smeru. Ako je reč puna negativnih značenja – struktura DNK počinje da mutira i potomcima se već predaje deformisana. Akumulacija takvih negativnih osobina može se nazvati „programom samouništenja“. Tako, prema našim merenjima, kletva uzrokuje mutogeno dejstvo slično radioaktivnom zračenju od 1000 rendgena. Čovek kao vajar vaja svoj genetski aparat i odgovarajuću informaciju prenosi sledećem pokolenju. Ako je ona negativna, onda iz generacije u generaciju, kao što od grudve snega postaje lavina, raste i samorazajuća informacija. Jezik je kolektivni um, on formira kako posebnu ličnost, tako i mentalitet nacije u celini. Zato je važno znati uticaj jezika ne samo na DNK čoveka već i uticaj na DNK naroda – čuvati svoj jezik kao zenicu oka, nije slučajna izreka.

Stvorili ste laserske tehnologije koje kopiraju i emituju procese koji se dešavaju u hromozomima naših ćelija. Vi zapravo očitavate čovekove lične genetske informacije, šta dalje radite s njima?
Otkrili smo dve nepoznate, neobične, vrste memorije molekula DNK. One se koriste u procesima regeneracije organa i tkiva, kada je potrebno da se organ „seti“ i „povrati“ informaciju iz vremena kada je bio zdrav. Isceljujemo čoveka na osnovu dijagnoze pacijenta, i fotografije do 7. godine starosti. Fotografija je „neživa materija“, ali informacija koja je bila ugrađena u nju u trenutku snimanja i dalje postoji. Genetska informacija sa fotografije se skida laserskim tehnologijama, prevodi se u zvuk i postavlja na individualnu matricu uz još mnogo potrebnih podataka. Matrica predstavlja kvantni zvučni odraz njegovog zdravog stanja. Ona „tera“ ćelije da se sete da su nekada bile zdrave, a ćelije pamte, kao i voda. Matricom se regenerišu organi, podmlađuju i dovode u stanje isceljenosti. Zvuci sa matrice podsećaju na radio-talase, kao kada tražite neku radio-stanicu, ali su to lekoviti zvuci, koje pacijenti slušaju po uputstvu. Najbolje stanje za prijem informacija je dok pacijent spava. Pacijent sluša sopstvenu informaciju, pa fotografija i jeste obraćanje samom sebi. Mi znamo iz fizike da zvuk (infrazvuk) može ubiti, a zvuk posebnih „zdravih“ frekvencija može izlečiti.

Šta se dešava ako je čovek zaboravio da je bio od nečeg bolestan kad je slika napravljena i baš nju vam pošalje?
Takve se fotografije ne smeju koristiti. Mi uvek upozoravamo na to.

Na dobrovoljcima, bolesnim ljudima testirali ste uticaj tuđih genetskih informacija. U kombinaciji koju ste napravili bio je i genestki materijal Nikole Tesle. Kako je delovao taj genetski eliksir?
Koristili smo ovu metodu na dva volontera, upozoravajući ih na moguće negativne posledice. Rezultati su vrlo ohrabrujući. No budući da ne postoji pravna osnova za korišćenje ove metode, radovi u tom smeru još nisu sprovedeni.

Navedite nam najvažnije primere izlečenja ljudi vašom terapijom?
To su regeneracija zuba, retina, oštećenja kičmene moždine, podmlađivanje, povratak menstrualnog ciklusa i mnogo drugog.

Jeste li u bilo kom domenu ovo znanje testirali na sebi ili svojim prijateljima?
Da, koristeći spektar naših dečjih fotografija. Učinak je pozitivan.

Znači li to da neizlečive bolesti ne postoje?
Da, ne postoje.
Možemo li se podmlađivati sopstvenim zvukom; da li će osoba imati promena i u fizičkom izgledu ili samo na nivou zdravlja?
Realizuje se i jedno i drugo, ali u različitoj meri zavisi od konkretnih informacija koje primamo.

Kako na vaš rad gledaju predstavnici zvanične medicine i molekularne biologije?
Loše, pokušavaju na različite načine da nas spreče u radu. Ali ja se ne bojim, radim i dalje. Ima jedna mudrost: „Dok ne znam – ne verujem.“ Za neznanje nećemo kriviti predstavnike klasične medicine i molekularne biologije, oni treba da uče, a ne da odbacuju i negiraju nepoznato.

Koliko je znanje koje imate strateški važno? Postoje li stvari o kojima ne možete da govorite ili istraživanja koja su zabranjena?
Strateški je izuzetno važno. Ali kao i svako veliko naučno otkriće, ono se može koristiti na dva načina – za dobrobit i štetu ljudi. Mi radimo samo za dobrobit.

Prevod s ruskog Milka Kresoja

[/restrict]