Jezik diplomatskog rata

Kako je nasilno uvođenje ukrajinskog jezika na čitavoj teritoriji ove bivše sovjetske republike dovelo do diplomatskog sukoba Budimpešte i Kijeva

Diplomatski sukob Budimpešte i Kijeva traje više od godinu dana i kulminirao je 6. oktobra međusobnim proterivanjem konzula, mađarskog iz Beregova i ukrajinskog iz Budimpešte. A sve je počelo 5. septembra 2017. kada je Vrhovna rada usvojila novi Zakon o obrazovanju u Ukrajini. Tim zakonom (koji je 28. septembra iste godine potpisao i predsednik države Petro Porošenko) potpuno se ukida predavanje nastavnih predmeta na svim jezicima, osim na ukrajinskom, do 2020. godine. Dotad deca pripadnici nacionalnih manjina predmete na svom maternjem jeziku učiće samo u prva četiri razreda osnovne škole…

[restrict]

PORUKA SAVETA EVROPE Zbog politike zvaničnog Kijeva, Moskva, Budimpešta i Bukurešt podneli su tužbu Savetu Evrope protiv Ukrajine. Svi zajedno vidno su bili zabrinuti zbog potpune ukrajinizacije obrazovanja i povreda prava nacionalnih manjina, pre svega jezičkih prava, što je suprotno obavezama koje je Ukrajina preuzela u okviru odgovarajućih konvencija. Dve nedelje kasnije (12. oktobra 2017. godine) članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope većinom glasova usvojili su rezoluciju kojom se osuđuje novi ukrajinski zakon o obrazovanju. Prema mišljenju PSSE, taj dokument krnji pravo nacionalnih manjina da se obrazuju na svom rodnom jeziku. Od 110 parlamentaraca koji su učestvovali u glasanju za usvajanje Rezolucije, za je bilo 82 osobe, 11 je bilo protiv, dok se 17 uzdržalo. PSSE je podsetio da „države imaju pravo da podstiču učenje zvaničnog jezika“, ali je pri tome naglasio: „Kada država primenjuje mere za propagandu zvaničnog jezika, one treba da idu ruku podruku sa merama zaštite koje će pomagati jezike nacionalnih manjina.“ Gotovo identične preporuke imala je i Venecijanska komisija…

MAĐARSKA BLOKADA Ali Kijev se nije obazirao ni na Rezoluciju SE, niti na preporuke VK. I Budimpešta je, da bi zaštitila 150 hiljada Mađara u ukrajinskom Zakarpatju – koji su još 1991. godine, glasajući za izlazak Ukrajine iz sastava SSSR-a, podržali i davanje specijalnog statusa tom regionu koji potom nisu dobili – odlučila da diplomatski ne podrži ni jednu jedinu ukrajinsku inicijativu u međunarodnim organizacijama (UN, OEBS, EU), kao ni druge odluke važne za Ukrajinu.
Uz to, Budimpešta je potez Kijeva nazvala „udarom u leđa“ i zapretila da će blokirati i mogućnosti pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji. U januaru ove godine pokrenula je reviziju Sporazuma o pridruživanju i zoni slobodne trgovine (potpisan u junu 2014. godine, a od 1. januara lane stupile su na snagu gotovo sve odredbe koje se odnose na zonu slobodne trgovine). Budimpešta je, potom, zatražila i reviziju odredbi koje se odnose na saradnju u oblasti odbrane, prevencije sukoba, oporezivanja, državnih finansija, borbe protiv terorizma, migracije i kontrole granica (koje su počele da funkcionišu od 1. septembra 2017). Zbog izostanka (između ostalih) i mađarske podrške, otkazan je i samit Ukrajina–NATO, a ministar inostranih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto nedavno je na sednici UN u Njujorku zvanično zatražio i – posmatrače OEBS-a za zapadnu Ukrajinu!

ZAKON O UKRAJINSKOM JEZIKU To, međutim, nije sprečilo Kijev da nastavi kako je naumio. Da bi osigurali funkcionisanje ukrajinskog jezika na kompletnoj teritoriji zemlje, parlament Ukrajine je na podnesak 77 poslanika već u prvom čitanju i bez rasprave izglasao Zakon o državnom jeziku. Za zanemarivanje ukrajinskog jezika u javnoj upotrebi (koji u obrazovanju mora u celosti da se koristi) predviđena je kazna do tri godine zatvora. Svi filmovi u bioskopima moraju biti na ukrajinskom jeziku (titlovani ili sinhronizovani), najmanje 50 odsto knjiga svake godine mora biti objavljeno na državnom jeziku, korisnički „interfejs“ za sve računarske programe mora biti napisan na ukrajinskom jeziku (ili na jednom od službenih jezika u EU), publikacije na različitim jezicima (manjinskim) moraju biti potpuno identične (u naslovu, sadržaju i obimu) onima objavljenim na ukrajinskom državnom jeziku, audio i vizuelni signali (reklame, uputstva, poruke i drugo) – takođe…
Dan kasnije, 5. oktobra, Vlada Mađarske ponovo se oglasila oštrim protestom protiv ukrajinskog Zakona o jeziku. „Nakon odluke o monojezičkom obrazovanju u svojoj multietničkoj državi, Kijev je novim Zakonom o jeziku svim ne-Ukrajincima uskratio pravo da objektivnu informaciju čitaju na svom maternjem jeziku, čime su faktički legalizovali kompletnu zabranu korišćenja jezika (time i kultura) svih nacionalnih manjina. Sprovođenje totalne derusifikacije, demađarizacije i derumunizacije Ukrajine, uz nasilnu ukrajinizaciju, jeste stid i sramota te zemlje. O njihovom ulasku u EU – nema ni govora“, poručio je ministar Peter Sijarto.
S druge strane, Kijev je optužio Budimpeštu da podržava separatističke pokrete u Ukrajini („Samoopredeljenje Mađara za Zakarpatje“). Uz to, s punom odgovornošću tvrdi da dve trećine Mađara koji žive u Ukrajini ne znaju (i ne žele da uče) jezik države u kojoj žive, a ako ga ne nauče, nemaju perspektivu u svojoj domovini. Zato listom odlaze u Mađarsku da studiraju jer znaju samo maternji jezik. To će, tvrdi Kijev, promeniti novi Zakon o obrazovanju i Zakon o jeziku.

IZDAJA DVOJNIM DRŽAVLJANSTVOM Uz to, 5. oktobra, Služba državne bezbednosti Ukrajine javno je objavila snimak o (ilegalnom) polaganju zakletve o državljanstvu Mađarske u mađarskom konzulatu u Beregovu (Ukrajina) grupe ukrajinskih Mađara, što je po Osnovnom zakonu čin državne izdaje – jer Ustav Ukrajine zabranjuje dvojna državljanstva. Kada se saopštenjem oglasio mađarski konzul u Beregovu – da je od donošenja zakona o pojednostavljenom sticanju državljanstva Mađarske u Ukrajini 100 hiljada ukrajinskih Mađara i Rusina dobilo mađarski pasoš – Kijev ga je proglasio „personom non grata“ i naložio da u roku od 72 časa napusti Ukrajinu.
Dan kasnije recipročnu meru sprovela je i Budimpešta.

[/restrict]