SAD huškaju hrišćane Irana protiv režima

Odluka Vašingtona da stvori specijalnu „Grupu iranskog delovanja“, o čemu je javnost 16. avgusta 2018. obavestio državni sekretar SAD Majkl Pompeo, usmerena je ka daljem širenju sukoba na Bliskom istoku, ocenjuju analitičari

Trgovina“ Donalda Trampa nije dala rezultat – Iran ne prihvata pregovore o temama koje se odnose na njegove nacionalne interese, a posebno u sferama bezbednosti i vojne moći. Ucena od strane SAD i Izraela takođe nije prošla – lider Islamske revolucije, ajatolah Sejed Ali Hamenei osudio je 13. avgusta, pred hiljadama ljudi okupljenih da obeleže dan imama Homeinija, američki „metod“ primoravanja na pregovore, izjavivši: „Zabranjujem pregovore sa SAD, kao što je to nekada učino imam Homeini. Islamska republika može pregovarati sa SAD tek kada dostigne moć i suverenitet koji će svesti na nulu njihov pritisak.“ Prema agenciji „Mehr News“ danas to nije tako i SAD koriste najprljavije metode da slome Iran, uključujući nezakonite i nemoralne sankcije.

EKONOMIJA SUPROTSTAVLJANJA Već 17. avgusta, samo dan posle obnarodovanja odluke Vašingtona da stvori „Grupu iranskog delovanja“, oglasio se ministar unutrašnjih poslova Irana Abdolreza Rahmani Fazli, koji je naglasio da „neprijatelji pokušavaju da iskoriste socijalne probleme kako bi izazvali nezadovoljstvo, proteste, sa željom da sve pretvore u nerede“, prenela je agencija IRNA. Ministar je ocenio da je nivo bezbednosti u zemlji visok i dodao „da iranski narod neće dozvoliti neprijatelju da podrije njegovu bezbednost“, odbacujući mogućnost rata između njegove zemlje i SAD, jer Vašington koristi ekonomska sredstva kao instrument pritiska na Teheran. Istovremeno je potvrdio nešto ranija pisanja iranskih medija da će se država vratiti na strategiju „ekonomije suprotstavljanja“, koja je bila karakteristična za ekonomiju ove zemlje do jula 2015. kada je zaključen „nuklearni dogovor“ sa SAD i Zapadom. Američka verzija drugačije slika svoje poteze. U Vašingtonu tvrde da Iran odbija pregovore, te je zato „odgovorio“ aktiviranjem „Grupe iranskog delovanja“, koja treba da dovede do promene režima u Teheranu.
[restrict]

Činjenice su ipak više na iranskoj strani. Da podsetimo da je u Iranu od 2013. na vlasti Hasan Rohani, čiju vladu smatraju „reformatorskom“. Njegova vlada je uz diplomatsku podršku Rusije i Kine dobila dozvolu ajatolaha Hameneija da povede pregovore sa Zapadom. Godine 2015. Rohanija su posle povratka s pregovora iz Beča u Teheranu dočekali kao nacionalnog heroja, iako je vrhovni verski lider tada rekao da neće komentarisati pregovore dok vreme ne pokaže kuda će sve krenuti. Prošlo je svega tri godine i SAD su narušile dogovor, višestruko, pri čemu su posrednici iz tzv. Grupe šest i Agencije Ujedinjenih nacija za nuklearnu energiju priznavali da Iran bezuslovno ispunjava sve što je dogovoreno. Međutim, SAD ne samo da su odustale od ugovora sa Iranom nego su i formirale  „Grupu iranskog delovanja“ za smenu vlasti u ovoj zemlji, što je prst u oko zvaničnicima u Teheranu (osnovana je na 65. godišnjicu američke operacije protiv Irana, kada je 1953. CIA izvršila prevrat i smenila demokratski izabranu vladu  Mohameda Mosadika), ali i svetskog javnog mnjenja kojem je sada jasno da je uludo potpisivati bilo kakve dogovore s Vašingtonom.

Pompeo je potvrdio da je cilj „Grupe iranskog delovanja“ „promena ponašanja iranskog režima“, a zadatak pomenute organizacije je da s državnim sekretarijatom SAD koordinira akcije saradnika u Iranu. Takođe, prema američkoj zamisli, Grupa će intenzivirati napore da se poveže s državama koje dele američki stav o iranskoj pretnji, a za njenog rukovodioca postavljen je Brajan Huk, izveštava „Tansim njuz“. Huk je pak izjavio da postoji „pogubna delatnost Irana“, a nova strategija Vašingtona odnosi se „na sve iranske pretnje“.

ULOGA NACIONALNIH I VERSKIH MANJINA U Iranu znaju u kom pravcu će američka Grupa delovati: na nacionalne i verske manjine u zemlji. Postoji „Kurdska karta“, ali i mogućnost postavljanja pitanja položaja hrišćana u Iranu. Upravo zbog toga se u političku borbu uključio i ministar kulture i islamske orijentacije Irana Sejda Abas, koji je 16. avgusta pozvao sve zaposlene iz svog ministarstva da spreče podrivačku delatnost SAD i Izraela tako što će u praksi „potvrditi jedinstvo, prijateljstvo i još više uvažavati nacionalne interese nego ranije“. Glavna uloga u rešavanju pitanja nacionalnih manjina i hrišćana poverena je Savetu za kulturu, pri čemu je ministar priznao da postoji mnoštvo problema, kako u sferi socijalnih pitanja, tako i sferi kulture. Očigledno je, dakle, da u Teheranu znaju da će „Grupa iranskog delovanja“ napasti konfesionalne manjine, pošto i Pompeo govorio o „narušavanju prava verskih manjina u Iranu“, iako su one zastupljene u parlamentu (hrišćani imaju devet poslanika, Jevreji tri, a zaratustrijanci dva).

U skladu s novom politikom američki mediji su pokrenuli i kampanju u kojoj optužuju Teheran da krši prava hrišćana. Ove tvrdnje je, za sada, nemoguće proveriti. Naime, tradicionalne hrišćanske zajednice u Iranu nisu na udaru vlasti. Naprotiv. Uživaju zaštitu države. Na udaru su neoprotestantski misionari (različite protestantske sekte) pristigli iz SAD koji poslednjih decenija agresivno vrbuju, što je dovelo do hapšenja nekih misionara, jer vlast ne želi ukorenjivanje strane vere i kulture, a posebno jer smatraju da iza njih stoji CIA. Trenutno se broj novih protestanata procenjuje na 10.000, ali ih može biti i više, najpre u unutrašnjosti zbog skrivene misionarske delatnosti. Proamerički zaštitnici ljudskih prava da bi optužili Iran za kršenje verskih prava pozivaju se na nekoliko hapšenja iz 2009. čiji ishod je različit. Neki su oslobođeni, a neki zadržani u zatvoru.

S druge strane, sami protestanti tvrde da postoji nagli rast hrišćanstva u islamskom svetu i da islam gubi privlačnost, čak i u samom Iranu, što na svoj način opovrgava optužbe za progon hrišćana. Prema podacima organizacije „Internešenel Antioh ministriz“, povezanom sa Iranskom hrišćanskom crkvom, Iranci svakodnevno podnose molbe za dobijanje ili kupovinu Svetog pisma na farsi jeziku. Takođe tvrdi se da postoji i veliki broj Iranaca preobraćenih u hrišćanstvo (iz islama), tako da starih i novih hrišćana ima do milion. Ovo je na neki način potvrdio o službenik Ministarstva obrazovanja Irana, imam Hasan Mohamadi, koji je na predavanju studentima Univerziteta u Teheranu rekao da dnevno oko 50 mladih Iranaca prelazi u hrišćanstvo. I o prelasku Iranaca u hrišćanstvo u dijaspori postoji baza podataka na portalu „Iranijan čerč“. Iranska hrišćanska crkva deluje u Velikoj Britaniji i još 14 evropskih država, dok u SAD crkve ima u 22 savezne države, ali i u Kanadi (osam crkava u velikim gradovima), Australiji (četiri crkve) i Novom Zelandu. Pomenuti portal daje podatke i adrese za oko 150 crkva na Zapadu koje pripadaju Iranskoj hrišćanskoj crkvi.

Na drugoj strani zapadna propaganda postojano širi mišljenje „da je svetsko javno mnjenje“ uznemireno mogućnošću da u Iranu ljudi koji napuste islam i pređu u hrišćanstvo budu osuđeni na smrt, pri tome se pozivaju na nekoliko slučajeva građana ove države. Na primer, pastor Jozef Nadaranij, koji je iz islama prešao da ispoveda hrišćanstvo uhapšen je oktobra 2009. i prema šerijatu trebalo je da bude osuđen na smrt („izdaja vere, veroodstupništvo“). Odbio je da se vrati u islam, kako bi bio pomilovan. Nije poznato šta se na kraju dogodilo s njim, ali se zna da kazna nije izvršena. Potom je javnost saznala za problem dve Iranke, 27-godišnje Merijem Rostambur i 30-godišnje Marzieh Ezmeilamba koje je uhapsila šerijatska policija, jer su otvoreno propovedale hrišćanstvo među muslimanima i delili Sveto pismo. Nalaze se u zatvoru koji se po uslovima života slika kao srednjovekovni. Sve njih, da bi ubedili javno mnjenje da postoji problem verskih sloboda u Iranu, zapadni mediji nazivaju „mučenicima za veru“ i „muslimanskim mučenicima za Hrista u HHI veku“. Ovi slučajevi poslužili su za medijski udar na Iran, pri čemu isti zakon važi i u Avganistanu, Brunejima, Iranu, Iraku, Kuvajtu, Maldivima, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Somaliji, Sudanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jemenu, ali se o tome ćuti.

Iran se brani time da se hrišćanski misionari u ovoj zemlji bave špijunažom u korist CIA.

NEMOJTE NAM POMAGATI Zaključak koji ovim povodom izvode analitičari jeste da žalbe na progone ne stižu od velikih hrišćanskih crkve Irana – pre svega Jermenske apostolske crkve – već od neoprotestantskih sekti koje su se pojavile i u Iranu, a posebno od Džamat-e rabani iranske grane Skupštine Božije  (Assemblies of God).

Upravo zbog toga je Vašingtonu odgovorio poslanik parlamenta (Medžlisa), hrišćanin (Asirac) Junatan Bet Kolia. On je odbacio „brigu“ Vašingtona za prava hrišćana u Iranu, dodavši da „oni sami mogu da zaštite svoja prava i nemaju potrebe za pomoć SAD“. Kolia je zatim ukazao na zverstva nad muslimanima u Mjanmaru podvrgavajući kritici ćutanje SAD o ovom pitanju.

Oglasio se i jermenski arhiepiskop Teherana sv. Sebuh Sarkisjan osuđujući, kako je prenela agencija ISNA, pritisak Donalda Trampa na Iran, čime je pokazao da ima „nestabilnu ličnost“, jer podstiče nacionalizam, predrasude i ksenofobiju, čime narušava najvažnija ljudska prava.

Ako su, dakle, SAD nameravale da preuzmu „brigu“ o verskim manjinama Irana, sada su dobile jasan odgovor hrišćana (Asiraca i Jermena). Naravno, iranskim hrišćanima je na primeru Iraka i Sirije jasno kako Amerikanci brinu o njima. Podaci govore da je do 55 odsto iračkih hrišćana napustilo svoja drevna staništa, a slična pretnja se nadvila i nad sledbenicima Isusa Hrista i u Siriji. O ovome su hrišćani Irana dobro obavešteni, kao i o tome šta bi za njih značila destabilizacija države.

Pošto su hrišćani odbili „pomoć“ Vašingtona, ostaje pitanje o kome se još mogu „brinuti“ SAD u Iranu? Prema „Svetskoj knjizi činjenica“ CIA, stanovnici Irana su u između 90 i 95 posto muslimani-šiiti, ostali su muslimani-suniti, hrišćani, Jevreji, zaratustrijanci, hinduisti, bahaisti i drugi. Čak i zapadni analitičari priznaju da nijedna konfesionalna manjina u Iranu nije nestala, osim bahaista (zvanično nepriznata religija). Međutim Zapad, pa ni SAD nikada nisu pokrenuli pitanje njihove zaštite, jer su krajnje malobrojna zajednica. Pošto su hrišćani odbili „zaštitu“ SAD, ostalo je da se vidi koja će je verska zajednica prihvatiti. Analitičari ukazuju na jedinu dovoljno brojnu – Jevreje! Ali ovde je teško dokazati kršenje verskih prava. Čak je i televizija „Juronjuz“ 2016. izvestila da u Iranu živi više od 10.000 Jevreja, više nego u svim muslimanskim državama, i da oni aktivno učestvuju u društvenom i političkom životu zemlje. Imaju samo u Teheranu 10 sinagoga. Imaju svoje škole, bolnice, domove starih, biblioteke i objekte i u drugim gradovima i regionima zemlje. Televizija je podsetila da za vreme iransko-iračkog rata sinagoge ni dan nisu zatvorene. Takođe nije bilo napada na jevrejske i hrišćanske sinagoge i crkve. Zbog toga analitičari smatraju da će nova politika Vašingtona prema Iranu doživeti krah, jer nijedna neislamska verska zajednica Irana ne prihvata američku zaštitu.               
[/restrict]