САД хушкају хришћане Ирана против режима

Одлука Вашингтона да створи специјалну „Групу иранског деловања“, о чему је јавност 16. августа 2018. обавестио државни секретар САД Мајкл Помпео, усмерена је ка даљем ширењу сукоба на Блиском истоку, оцењују аналитичари

Трговина“ Доналда Трампа није дала резултат – Иран не прихвата преговоре о темама које се односе на његове националне интересе, а посебно у сферама безбедности и војне моћи. Уцена од стране САД и Израела такође није прошла – лидер Исламске револуције, ајатолах Сејед Али Хаменеи осудио је 13. августа, пред хиљадама људи окупљених да обележе дан имама Хомеинија, амерички „метод“ приморавања на преговоре, изјавивши: „Забрањујем преговоре са САД, као што је то некада учино имам Хомеини. Исламска република може преговарати са САД тек када достигне моћ и суверенитет који ће свести на нулу њихов притисак.“ Према агенцији „Mehr News“ данас то није тако и САД користе најпрљавије методе да сломе Иран, укључујући незаконите и неморалне санкције.

ЕКОНОМИЈА СУПРОТСТАВЉАЊА Већ 17. августа, само дан после обнародовања одлуке Вашингтона да створи „Групу иранског деловања“, огласио се министар унутрашњих послова Ирана Абдолреза Рахмани Фазли, који је нагласио да „непријатељи покушавају да искористе социјалне проблеме како би изазвали незадовољство, протесте, са жељом да све претворе у нереде“, пренела је агенција ИРНА. Министар је оценио да је ниво безбедности у земљи висок и додао „да ирански народ неће дозволити непријатељу да подрије његову безбедност“, одбацујући могућност рата између његове земље и САД, јер Вашингтон користи економска средства као инструмент притиска на Техеран. Истовремено је потврдио нешто ранија писања иранских медија да ће се држава вратити на стратегију „економије супротстављања“, која је била карактеристична за економију ове земље до јула 2015. када је закључен „нуклеарни договор“ са САД и Западом. Америчка верзија другачије слика своје потезе. У Вашингтону тврде да Иран одбија преговоре, те је зато „одговорио“ активирањем „Групе иранског деловања“, која треба да доведе до промене режима у Техерану.
[restrict]

Чињенице су ипак више на иранској страни. Да подсетимо да је у Ирану од 2013. на власти Хасан Рохани, чију владу сматрају „реформаторском“. Његова влада је уз дипломатску подршку Русије и Кине добила дозволу ајатолаха Хаменеија да поведе преговоре са Западом. Године 2015. Роханија су после повратка с преговора из Беча у Техерану дочекали као националног хероја, иако је врховни верски лидер тада рекао да неће коментарисати преговоре док време не покаже куда ће све кренути. Прошло је свега три године и САД су нарушиле договор, вишеструко, при чему су посредници из тзв. Групе шест и Агенције Уједињених нација за нуклеарну енергију признавали да Иран безусловно испуњава све што је договорено. Међутим, САД не само да су одустале од уговора са Ираном него су и формирале  „Групу иранског деловања“ за смену власти у овој земљи, што је прст у око званичницима у Техерану (основана је на 65. годишњицу америчке операције против Ирана, када је 1953. ЦИА извршила преврат и сменила демократски изабрану владу  Мохамеда Мосадика), али и светског јавног мњења којем је сада јасно да је улудо потписивати било какве договоре с Вашингтоном.

Помпео је потврдио да је циљ „Групе иранског деловања“ „промена понашања иранског режима“, а задатак поменуте организације је да с државним секретаријатом САД координира акције сарадника у Ирану. Такође, према америчкој замисли, Група ће интензивирати напоре да се повеже с државама које деле амерички став о иранској претњи, а за њеног руководиоца постављен је Брајан Хук, извештава „Тансим њуз“. Хук је пак изјавио да постоји „погубна делатност Ирана“, а нова стратегија Вашингтона односи се „на све иранске претње“.

УЛОГА НАЦИОНАЛНИХ И ВЕРСКИХ МАЊИНА У Ирану знају у ком правцу ће америчка Група деловати: на националне и верске мањине у земљи. Постоји „Курдска карта“, али и могућност постављања питања положаја хришћана у Ирану. Управо због тога се у политичку борбу укључио и министар културе и исламске оријентације Ирана Сејда Абас, који је 16. августа позвао све запослене из свог министарства да спрече подривачку делатност САД и Израела тако што ће у пракси „потврдити јединство, пријатељство и још више уважавати националне интересе него раније“. Главна улога у решавању питања националних мањина и хришћана поверена је Савету за културу, при чему је министар признао да постоји мноштво проблема, како у сфери социјалних питања, тако и сфери културе. Очигледно је, дакле, да у Техерану знају да ће „Група иранског деловања“ напасти конфесионалне мањине, пошто и Помпео говорио о „нарушавању права верских мањина у Ирану“, иако су оне заступљене у парламенту (хришћани имају девет посланика, Јевреји три, а заратустријанци два).

У складу с новом политиком амерички медији су покренули и кампању у којој оптужују Техеран да крши права хришћана. Ове тврдње је, за сада, немогуће проверити. Наиме, традиционалне хришћанске заједнице у Ирану нису на удару власти. Напротив. Уживају заштиту државе. На удару су неопротестантски мисионари (различите протестантске секте) пристигли из САД који последњих деценија агресивно врбују, што је довело до хапшења неких мисионара, јер власт не жели укорењивање стране вере и културе, а посебно јер сматрају да иза њих стоји ЦИА. Тренутно се број нових протестаната процењује на 10.000, али их може бити и више, најпре у унутрашњости због скривене мисионарске делатности. Проамерички заштитници људских права да би оптужили Иран за кршење верских права позивају се на неколико хапшења из 2009. чији исход је различит. Неки су ослобођени, а неки задржани у затвору.

С друге стране, сами протестанти тврде да постоји нагли раст хришћанства у исламском свету и да ислам губи привлачност, чак и у самом Ирану, што на свој начин оповргава оптужбе за прогон хришћана. Према подацима организације „Интернешенел Антиох министриз“, повезаном са Иранском хришћанском црквом, Иранци свакодневно подносе молбе за добијање или куповину Светог писма на фарси језику. Такође тврди се да постоји и велики број Иранаца преобраћених у хришћанство (из ислама), тако да старих и нових хришћана има до милион. Ово је на неки начин потврдио о службеник Министарства образовања Ирана, имам Хасан Мохамади, који је на предавању студентима Универзитета у Техерану рекао да дневно око 50 младих Иранаца прелази у хришћанство. И о преласку Иранаца у хришћанство у дијаспори постоји база података на порталу „Иранијан черч“. Иранска хришћанска црква делује у Великој Британији и још 14 европских држава, док у САД цркве има у 22 савезне државе, али и у Канади (осам цркава у великим градовима), Аустралији (четири цркве) и Новом Зеланду. Поменути портал даје податке и адресе за око 150 црква на Западу које припадају Иранској хришћанској цркви.

На другој страни западна пропаганда постојано шири мишљење „да је светско јавно мњење“ узнемирено могућношћу да у Ирану људи који напусте ислам и пређу у хришћанство буду осуђени на смрт, при томе се позивају на неколико случајева грађана ове државе. На пример, пастор Јозеф Надараниј, који је из ислама прешао да исповеда хришћанство ухапшен је октобра 2009. и према шеријату требало је да буде осуђен на смрт („издаја вере, вероодступништво“). Одбио је да се врати у ислам, како би био помилован. Није познато шта се на крају догодило с њим, али се зна да казна није извршена. Потом је јавност сазнала за проблем две Иранке, 27-годишње Меријем Ростамбур и 30-годишње Марзиех Езмеиламба које је ухапсила шеријатска полиција, јер су отворено проповедале хришћанство међу муслиманима и делили Свето писмо. Налазе се у затвору који се по условима живота слика као средњовековни. Све њих, да би убедили јавно мњење да постоји проблем верских слобода у Ирану, западни медији називају „мученицима за веру“ и „муслиманским мученицима за Христа у ХХI веку“. Ови случајеви послужили су за медијски удар на Иран, при чему исти закон важи и у Авганистану, Брунејима, Ирану, Ираку, Кувајту, Малдивима, Катару, Саудијској Арабији, Сомалији, Судану, Уједињеним Арапским Емиратима и Јемену, али се о томе ћути.

Иран се брани тиме да се хришћански мисионари у овој земљи баве шпијунажом у корист ЦИА.

НЕМОЈТЕ НАМ ПОМАГАТИ Закључак који овим поводом изводе аналитичари јесте да жалбе на прогоне не стижу од великих хришћанских цркве Ирана – пре свега Јерменске апостолске цркве – већ од неопротестантских секти које су се појавиле и у Ирану, а посебно од Џамат-е рабани иранске гране Скупштине Божије  (Assemblies of God).

Управо због тога је Вашингтону одговорио посланик парламента (Меџлиса), хришћанин (Асирац) Јунатан Бет Колиа. Он је одбацио „бригу“ Вашингтона за права хришћана у Ирану, додавши да „они сами могу да заштите своја права и немају потребе за помоћ САД“. Колиа је затим указао на зверства над муслиманима у Мјанмару подвргавајући критици ћутање САД о овом питању.

Огласио се и јерменски архиепископ Техерана св. Себух Саркисјан осуђујући, како је пренела агенција ISNA, притисак Доналда Трампа на Иран, чиме је показао да има „нестабилну личност“, јер подстиче национализам, предрасуде и ксенофобију, чиме нарушава најважнија људска права.

Ако су, дакле, САД намеравале да преузму „бригу“ о верским мањинама Ирана, сада су добиле јасан одговор хришћана (Асираца и Јермена). Наравно, иранским хришћанима је на примеру Ирака и Сирије јасно како Американци брину о њима. Подаци говоре да је до 55 одсто ирачких хришћана напустило своја древна станишта, а слична претња се надвила и над следбеницима Исуса Христа и у Сирији. О овоме су хришћани Ирана добро обавештени, као и о томе шта би за њих значила дестабилизација државе.

Пошто су хришћани одбили „помоћ“ Вашингтона, остаје питање о коме се још могу „бринути“ САД у Ирану? Према „Светској књизи чињеница“ ЦИА, становници Ирана су у између 90 и 95 посто муслимани-шиити, остали су муслимани-сунити, хришћани, Јевреји, заратустријанци, хиндуисти, бахаисти и други. Чак и западни аналитичари признају да ниједна конфесионална мањина у Ирану није нестала, осим бахаиста (званично непризната религија). Међутим Запад, па ни САД никада нису покренули питање њихове заштите, јер су крајње малобројна заједница. Пошто су хришћани одбили „заштиту“ САД, остало је да се види која ће је верска заједница прихватити. Аналитичари указују на једину довољно бројну – Јевреје! Али овде је тешко доказати кршење верских права. Чак је и телевизија „Јуроњуз“ 2016. известила да у Ирану живи више од 10.000 Јевреја, више него у свим муслиманским државама, и да они активно учествују у друштвеном и политичком животу земље. Имају само у Техерану 10 синагога. Имају своје школе, болнице, домове старих, библиотеке и објекте и у другим градовима и регионима земље. Телевизија је подсетила да за време иранско-ирачког рата синагоге ни дан нису затворене. Такође није било напада на јеврејске и хришћанске синагоге и цркве. Због тога аналитичари сматрају да ће нова политика Вашингтона према Ирану доживети крах, јер ниједна неисламска верска заједница Ирана не прихвата америчку заштиту.               
[/restrict]