Postoji li laburistički antisemitizam

Šta stoji na Korbinovom putu do mesta premijera

Džeremi Korbin, lider britanskih laburista, vratio je ideologiju na velika vrata posle godina „novih laburista“ koji su staru stranku radničke klase upodobili tehnokratskom centru. Korbin je, zajedno s tvrdim levičarskim stavovima nepojmljivim za stranački mejnstrim pre svega koju godinu, doneo i tvrde antiizraelske stavove. Tu se našao na klizavom terenu

Zagovornik rešenja bliskoistočnog pitanja kroz formulu dve države, izraelske i palestinske (što je mejnstrim gledište), tokom svoje višedecenijske političke karijere, Džeremi Korbin učestvovao je u brojnim kampanjama usmerenim protiv politike Izraela. Neki članovi laburističke stranke otišli su dalje.
Poslednjih nekoliko nedelja, dok se konzervativna vlada Tereze Mej tetura pod različitim pritiscima i neugodnostima proisteklim iz neuspelih pregovora oko bregzita, nazire se mogućnost da Korbin, posle narednih izbora, postane novi britanski premijer. Međutim, laburisti su se u letnjim danima prevashodno bavili odnosom sopstvene stranke prema Jevrejima, temom koju su vrlo žestoko nametnuli anglofoni mediji da bi se kampanja prenela i u izraelsku štampu i – zasad – završila na tviter nalogu izraelskog premijera.

[restrict]

JEDANAEST PRIMERA Pođimo redom. Kontroverzu je rasplamsalo pitanje definicije antisemitizma koju je predložilo Međunarodno udruženje za sećanje na Holokaust. Laburistička stranka je definiciju usvojila još 2016. godine, no ona dolazi zajedno s jedanaest nabrojanih primera.
Kako je Korbin napisao u autorskom tekstu za Gardijan u petak, 3. avgusta, laburisti su doslovce usvojili sedam primera. Takođe, dodao je da veruje kako je i smisao preostala četiri primera verno prihvaćen od laburista i da suštinsko neslaganje postoji samo oko polovine jednog od njih koji se odnosi na pitanje slobode govora da se kritikuje politika države Izrael. Korbin je, u istom tekstu, istakao da je jevrejska zajednica u Britaniji imala dragocenu ulogu u radničkom pokretu, kao i u svim drugim sferama života britanskog ostrvlja. Potcrtao je kako bi laburistička vlada uložila sve neophodne napore da bi bili garantovani „bezbednost jevrejske zajednice, jevrejskih škola, bogomolja, socijalnih službi, jevrejske kulture i jevrejskog života u celosti u ovoj zemlji“.
Osvrnuo se i na pitanje koje zapravo kritičari smatraju središnjim – prisutnost antisemitizma među laburistima. Prema njegovim rečima uklanjanje antisemitizma iz partije je „prioritet“. Ocenio je da je brzina disciplinskog kažnjavanja članova za antisemitske ispade, najpre na internetu, premala, no da se ozbiljniji prekršaji smesta kažnjavaju.
Potreba za bavljenjem ovim pitanjem u vreme izgledne krize vlade i realnih šansi laburista da se vrate na državno kormilo pokazuje svu snagu kampanje. Ona je dovela i do ozbiljnih previranja u samoj laburističkoj stranci. Korbinovi politički protivnici u okvirima partije ukazuju na neadekvatnost njegovih reakcija. Korbin ovo pitanje, kako je pisao Stiven Buš za Nju stejtsmen, sagledava pre svega kao spoljnopolitičko pitanje – kako članovi laburističke stranke mogu da govore o Izraelu – dok njegovi kritičari to vide kao unutrašnjopolitičko pitanje – kako uveriti britanske Jevreje da veruju laburističkoj stranci. Ne manjkaju ni uskostranačka tumačenja cele stvari: jedni je vide kao obračun u laburističkom vođstvu, dok su drugi za stišavanje situacije. Ovi poslednji strahuju da bi poslanica jevrejskog porekla Margaret Hodž, protiv koje su preduzete disciplinske mere kada je napala Korbina za antisemitizam, mogla da žestoko oglobi stranku. Njeni advokati iz firme „Mišon de Reja“ zastupali su Deboru Lipštad 1996. godine u procesu koji je poveo negator Holokausta Dejvid Irving.

KONTROVERZNA ISTORIJA Osim unutarstranačkog rascepa otvoren je front između nekih vodećih organizacija Jevreja u Britaniji i laburističkog vođstva. Tri glavna lista britanskih Jevreja, Džuiš kronikl, Džuiš njuz i Džuiš telegraf, na naslovnim stranicama 25. jula objavili su identičan tekst vrlo oštre sadržine. „Mrlja i sramota antisemitizma šire se opozicijom Njenog visočanstva od kada je Džeremi Korbin postao lider 2015“, piše u tom tekstu. Ocenjeno je da bi, ukoliko bi Korbinovi laburisti oformili vladu, to predstavljalo „egzistencijalnu pretnju za život Jevreja u ovoj zemlji“.
Pre tri godine, u vreme kada je Džeremi Korbin postao vođa laburista, urednik Džuiš kronikla Stiven Polard napisao je uvodnik u kome je zatražio od Korbina razjašnjenja u vezi s nekim njegovim ranijim političkim potezima. Upitao je kakve su njegove veze sa antiizraelskom grupom „Pamtimo Deir Jasin“; o njegovoj odbrani anglikanskog sveštenika koji je zagovarao antisemitske teorije zavere; zašto grupe Hamas i Hezbolah označava kao „prijatelje“ i zašto je šeika Raeda Salaha, gradonačelnika izraelskog grada Im el Fahm (nastanjenog gotovo isključivo Palestincima) nazvao „časnim građaninom“.
Veze Korbina s nekim antiizraelskim pokretima pre bi se mogle smatrati kao oštro suprotstavljanje zapadnom političkom mejnstrimu, karakterističnom za ostatke levice, uvek na, za establišment, bezbednoj udaljenosti od pozicija moći.
Njegov stranački rad ukazuje na spremnost da se uhvati ukoštac s ovim problemom kada on zaista postoji. Članica Korbinove vlade u senci Naz Šah suspendovana je 2016. pošto je na svom fejsbuk profilu podelila objavu u kojoj se sugeriše kako bi Izrael trebalo da se izmesti u Sjedinjene Države. Kada je zatim u njenu odbranu govorio bivši gradonačelnik Londona Ken Livingston i dugogodišnji Korbinov politički prijatelj, on je dodao neodmerenu izjavu o Adolfu Hitleru (Livingston je rekao kako je Hitler u početku podržavao cionizam, da se zatim razbesneo pa se to na kraju završilo ubijanjem šest miliona ljudi) – nakon koje je i on bio suspendovan. Usledila je, na Korbinovu inicijativu, dvomesečna istraga o antisemitizmu u stranci koju je sprovela poznati advokat za ljudska prava Šami Čakrabarti. Prema njenom izveštaju u stranci postoji „povremena toksična atmosfera“, no nema znatnijeg prisustva antisemitizma.
Anšel Pfefer, komentator izralelskog Hareca, nadovezujući se na napise u britanskoj štampi, pisao je kako se antisemitizam prisutan među laburistima nadovezuje na celokupnu Korbinovu političku karijeru. „Cela njegova politička karijera se razvijala u okvirima antizapadnjaštva. Previše je dogmatski nastrojen da bi se menjao“, ocenio je Pfefer, kao i to da je „Korbin opasnost po Jevreje, ne samo u Britaniji već i širom Zapada“ pošto će, ukoliko dođe na vlast, „uticaj imati i njegova gledišta o Jevrejima, formirana tokom decenija obitavanja na tvrdoj levici“.
Slagali se s Pfeferom ili ne, nema sumnje da ovde posredi nije samo stranački menadžment. Kampanja se nastavlja. Korbin je u ponedeljak, 13. avgusta, izjavio da je bio na komemorativnoj ceremoniji u Tunisu 2014. posvećenoj palestinskim liderima povezanim s terorističkom grupom Crni septembar koja je izvela smrtonosni napad na izraelske sportiste na olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine. Usledila je brza reakcija izraelskog premijera Benjamina Netanijahua na tviteru: „Polaganje venca Džeremija Korbina na grobove terorista koji su izveli pokolj u Minhenu i njegovo poređenje Izraela s nacistima zaslužuje jednoglasnu osudu od svih – od levice, desnice i svega što je između.“ Korbinovi politički frontovi munjevito se množe.

[/restrict]