Tranzicija i izuzetnost

Satanizacija socijalizma i izolacija SSSR-a od strane razvijenih zemalja Zapada i ogromna sredstva uložena u antikomunističku propagandu – dali su rezultate. Pobeda Zapada u Hladnom ratu pokazala je da su ekonomska izolacija i „detant“ ubojitija oružja od vojnih nasrtaja

Verujem da i vas uvek uznemire poruke vodećih političara SAD o liderskoj ulozi ove najveće sile u savremenom svetu, a još više o njihovoj „izuzetnosti“, zbog koje im ova uloga pripada. Biblija i Stari zavet obaveštavaju nas da je ideja o izuzetnosti (i „izabranima“) stara gotovo koliko i civilizacija, bilo da je reč o izabranom narodu ili o društvenom sloju. Srećom po čovečanstvo, tokom vekova i milenijuma, ideje o slobodi i jednakosti ljudskih bića nisu ubijene, mada su često poražavane.
Konkurencija Na krilima Francuske buržoaske revolucije („bratstvo, jednakost, sloboda“) kapitalizam je oslobodio čovečanstvo feudalnih stega, a preduzimljiva klasa kapitalista, spremna da preuzme poslovne rizike, a motivisana neutaživom glađu za profitom, unapredila je proizvodne snage društva do neslućenih razmera. Konkurencija na tzv. slobodnom tržištu pokazala se kao moćan motor rasta proizvodnje i potrošnje, generišući, istovremeno, nepremostive ekonomske nejednakosti između klase vlasnika kapitala („izuzetnih“) i ogromne mase radnika (proletera), koji tržištu nisu mogli da ponude ništa drugo osim svoje radne snage. Razvoj kapitalizma u Evropi pratio je i rast nacionalne svesti. Ponekad su se elite pojedinih kapitalističkih zemalja oslanjale na mitove o „nadljudskim“ osobinama svoga naroda (i svoje rase), insistirajući na sopstvenoj „izuzetnosti“ na rasnoj ili nacionalnoj osnovi. Hitlerova Nemačka je najsnažniji, ali ne i jedini, primer ovog toka ideja. Istina je da su one poražene u Drugom svetskom ratu, ali njihov odjek primećuje se do današnjeg dana.

[restrict] Istovremeno, jačali su otpor i klasna svest proletarijata, a u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka komunizam je postao ozbiljna politička snaga, koja je dovela do uspešne proleterske revolucije u Rusiji i nastanka prve socijalističke zemlje. Komunističke ideje, naročito između dva svetska rata, uživale su simpatije brojnih intelektualaca u svetu – može se reći da su postali intelektualna moda. Komunističke ideje i komunistička propaganda nailazili su na plodno tle. Ali su na Zapadu brzo naučili lekciju i potrudili se da kapitalizam, naročito u drugoj polovini HH veka, postane „moda“ i „revolucionarna (buntovna) misao“ u socijalističkom svetu.
Globalizacija i nova izuzetnost Satanizacija socijalizma i izolacija SSSR-a od strane razvijenih zemalja Zapada i ogromna sredstva uložena u antikomunističku propagandu – dali su rezultate. Pobeda Zapada u Hladnom ratu pokazala je da su ekonomska izolacija i „detant“ ubojitija oružja od vojnih nasrtaja. Komunizam u SSSR-u i Evropi je poražen, a novi svetski poredak generiše tranziciju na novim prostorima. Pojam „izuzetnosti“ se modifikuje, i on se više ne oslanja na naciju ili rasu. Štaviše, pobednički finansijski kapital (Volstrit i Siti) insistira na destrukciji nacionalne ideje, naročito u poraženim zemljama „periferije“. Svetu se nameće novi sistem vrednosti, u kojem zarada (profit) zauzima dominantno mesto. Čak se i vrhunski sportisti, u medijima, više hvale zbog ogromnih zarada koje ostvaruju, a manje zbog sposobnosti koje su, treningom, razvili.
Svetsko bogatstvo koncentriše se u rukama relativno malobrojnih vlasnika, koji, insistirajući na sopstvenoj „izuzetnosti“, zahtevaju od ostatka čovečanstva da svoje interese podrede interesima finansijskog kapitala. Kapitalisti investiraju na područjima na kojima ostvaruju najveće profite (Kina), smanjujući, istina, globalne nejednakosti između država (npr. između Kine i SAD), ali povećavajući nejednakosti u prihodima i bogatstvu u sopstvenim (razvijenijim) zemljama (npr. SAD). Istovremeno, pripremaju rat za osvajanje resursa (Bliski istok, Rusija, Koreja), smatrajući da kao izabrani (izuzetni) predstavnici ljudske vrste mogu, u ime čovečanstva, tim resursima najbolje da upravljaju.
Modifikacija Ne može se poricati činjenica da savremenom tehnološkom razvoju odlučujuće doprinose najrazvijenije države (SAD), koje zbog toga i jesu izuzetne. Ali im to ne daje pravo da, u ime izuzetnosti, postanu gospodari svetskih resursa, mira i rata, ili globalne istine (medija). Ponovno buđenje nacionalne svesti u pojedinim državama podstiče otpor „novoj izuzetnosti“, a potiskivanje rada iz proizvodnje pokreće pitanje novih principa raspodele i novih kriterijuma jednakosti. Snažni proces globalizacije nije moguće zaustaviti, ali je izvesno da ga je moguće modifikovati i uskladiti sa humanijim principima. Možda i neke ideje komunizma mogu doprineti ovoj modifikaciji. [/restrict]