Suljine političke proteze

Šta sve ne čini Sulejman Ugljanin kako bi se nametnuo kao glavni politički lider Raške oblasti, koju bi rado da pretvori u državu Sandžak, ali mu to nikako ne polazi za rukom. No to ne znači i da su njegovi potezi apsolutno bezopasni i da ih neka strana jednom neće zloupotrebiti i iskoristiti

Nema tog šok poteza i verbalne vratolomije koju Sulejman Suljo Ugljanin, u svojoj bahatoj umišljenosti o vlastitom značaju i veličini, ne bi učinio da bi se reklo da „kad Suljo jede kiselo grožđe, državi trnu zubi“. Ali uzalud. Posle njegovog najnovijeg poteza, da u zvaničnu posetu Novom Pazaru pozove navodnog ministra spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija, stigla mu je poruka od samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića: „Nema, Suljo, za tebe fotelje, džaba ti sve bilo.“ Time je, između ostalog, raskrinkana i prava Suljina namera, pa je ovom novopazarskom zubaru, otisnutom u politiku, ostalo da se pozabavi vlastitim zubima, koji su mu često u politici stradali.

POZIV PACOLIJU U svom najnovijem izlivu srbofobije i antiustavnog separatizma lider Stranke demokratske akcije i predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) je kroz zvanični dokument BNV uputio poziv Bedžetu Pacoliju da dođe u Novi Pazar, u svojstvu, kako se u dokumentu navodi, „zamenika premijera i ministra vanjskih poslova Republike Kosovo“.

Pozivnicu BNV, institucije koju finansira država Srbija, potpisuje sekretar Mirza Hajdinović, a u njoj se na nekoliko mesta, uključujući uzglavlje, pominje „Republika Kosovo“. Bilo je planirano Pacolijevo učešće na svečanoj sednici BNV-a i debati „Proces uspostavljanja regionalne stabilnosti i saradnje na Balkanu“, kao i obilazak pojedinih sandžačkih gradova.
[restrict]

PROCEDURE Na ovaj poziv, upućen 16. jula, srpski zvaničnici i javnost oštro su reagovali, baš zato što je Pacoli pozvan kao šef diplomatije Kosova. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da Ugljanin tim pozivom Pacoliju želi da se istakne na političkoj sceni, ali poručuje da je to deo kampanje koja šteti Srbiji.

„Ugljanin traži mesto na političkom nebu i treba mu nešto po čemu bi se istakao na političkoj sceni. To je suprotno od onog što je radio dok je bio u Vladi Srbije. Ovo je deo političke kampanje koja se vodi i koja nanosi štetu državi“, rekao je Dačić gostujući na TV Pink i ukazao da postoje jasne procedure za putovanja zvaničnika iz Beograda i Prištine kada prelaze administrativne linije, i podsetio kako je prošao Marko Đurić kada je išao u Kosovsku Mitrovicu. „Sigurno ga nećemo dočekati kao što su oni dočekali Marka Đurića. Mada, da je neke pravde, trebalo bi ga isto dočekati“, zaključio je Dačić.

I predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, tokom posete SAD, upozorila je čelnike Bošnjačkog nacionalnog veća da poštuju zakone svoje države, a pre svega Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji zabranjuje članovima Saveta da se bave politikom.

Brnabićeva navodi da, i kao predsednica Vlade Srbije i kao predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, upozorava čelnike Bošnjačkog nacionalnog veća da ne zloupotrebljavaju nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine, jer su ovakve inicijative u direktnoj suprotnosti sa svrhom postojanja i delovanja nacionalnog saveta. „Pozivam čelnike BNV-a da se uozbilje, da budu odgovorni, pre svega prema građanima koje predstavljaju, da ne sakupljaju jeftine političke poene na račun stabilnosti i ne zloupotrebljavaju toleranciju i razumevanje Vlade Srbije“, kaže ona.

Oglasili su se i drugi nadležni organi, poput Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koje smatra neprihvatljivim poziv koji je BNV uputilo direktorima obrazovno-vaspitnih ustanova u Novom Pazaru, uz najavu dolaska Bedžeta Pacolija u Novi Pazar u svojstvu zvaničnika nepriznatih prištinskih vlasti.

ŠVAJCARSKI PASOŠ I PACOLIJEV GNEV Poseta Bedžeta Pacolija Novom Pazaru, na kraju, otkazana je jer Beograd nije odobrio njegov zahtev za dolazak (u UNMIK-ovom privremenom zakonskom okviru Kosovo nema ministarstvo spoljnih poslova, pa se sporazum o posetama zvaničnika ne može primeniti u ovom slučaju), a događaji u organizaciji Bošnjačkog nacionalnog veća, na kojima je ovaj prištinski funkcioner trebalo da učestvuje, otkazani su. Time su i okončane višednevne spekulacije oko toga da li će Pacoli posetiti Sandžak.

Pacoli je, međutim, u Novi Pazar mogao da dođe u svojstvu građanina, a ne ministra. On je, inače, švajcarski državljanin i kao ministar nepostojeće države u Novi Pazar može da dođe sa svojim važećim švajcarskim pasošem.

Pacoli ipak nije otišao u Novi Pazar već je u saopštenju naveo da nije govorio na tribini „Proces uspostavljanja regionalne saradnje i stabilnosti na Balkanu“ zato što mu je četiri sata pre polaska za Novi Pazar Vlada Srbije zabranila prelazak granice. „To je u suprotnosti sa dogovorom u Briselu koji su naše dve vlade potpisale pre četiri godine, povodom čega ćemo napisati protestnu notu“, kazao je Pacoli. Ugljaninu je napisao i da mora da „izrazi svoj gnev“ jer je zbog pozivnice koju je dobio premijerka Srbije Ana Brnabić zvaničnim pismom „pretila njemu i BNV-u“, i to dok se nalazila u SAD, zemlji koja je prva priznala nezavisnost Kosova.

BOŠNJAČKI PREDSEDNIK Na tu kartu je zaigrao i Ugljanin izjavljujući u Novom Pazaru da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije bošnjački predsednik, da Ana Brnabić i članovi Vlade Srbije nisu bošnjačka premijerka i ministri.

„Srpski državni organi srpske države Srbije su legitimni predstavnici srpskog naroda čije interese zastupaju i to, smatram, dobro rade. Mi hoćemo sa njima da pričamo o budućim odnosima, ali oni nisu naši premijeri, predsednici, ministri ili poslanici. Ni Vučić, ni Brnabić, ni Dačić, ni Vulin. To neka izbiju sebi iz glave“, rekao je Ugljanin na konferenciji za novinare.

Ugljanin je ponovo naglasio da je BNV, kao zastupnik interesa Bošnjaka u Srbiji, u skladu sa zakonom pozvalo ministra spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija da poseti Novi Pazar, što organi Srbije nisu dozvolili, iznoseći, kako je rekao, opasne pretnje Bošnjacima i njihovim legitimno izabranim predstavnicima.

„Čuo sam da je srpski predsednik srpske države Srbije Vučić izjavio da brine o Bošnjacima. Nemoj on da brine o Bošnjacima, jer su oni o kojima je brinuo završili u Srebrenici, 8.372 njih. Vučić je izjavom da treba ubiti 100 Bošnjaka za jednog Srbina inspirisao zločine nad Bošnjacima u Srebrenici, Sandžaku i na Kosovu“, rekao je Ugljanin i poručio premijerki Ani Brnabić da se izvini zbog pretnji upućenih Bošnjacima i njihovim predstavnicima, i pozvao EU, OEBS i Ujedinjene nacije da razmotre te pretnje.

Komentarišući to što su potpredsednik Vlade Srbije Rasim LJajić i narodni poslanik Muamer Zukorlić kritikovali poziv upućen Pacoliju, Ugljanin je kazao da su to „Bošnjaci koji su u službi Vlade Srbije, od koje primaju platu i da zbog toga moraju da pevaju kako im se diriguje“.

IZMEĐU NEMANJINE I SANDŽAKA Samo je zaboravio da je i sam, od izbora 2000. godine, Srbiju, koju je ranije nazivao maćehom, prihvatao kao „našu zemlju“, kada počinje i njegova politička šetnja između pojedinih lidera u Beogradu…

U koalicionom sporazumu koji su početkom 2013. potpisali Dačić, Vučić i on, nema ni „a“ od autonomije Raške oblasti. Govori se o „decentralizovanoj i regionalizovanoj državi“ kao jednom od ključnih ciljeva vlade, da bi se, kako ističu poznavaoci njegovog lika i dela, Ugljanin vrlo brzo vratio „pravu na državu Sandžak“, pošto se iselio iz Nemanjine 11.

U svojoj originalnosti da potvrdi autohtonost muslimana na prostoru Raške oblasti, koju oni i danas nazivaju Sandžak, Suljo ume da bude i duhovit, do komičnosti, poput tvrdnji da mu je Sveti Sava predak, da je on pokretač akcije podignimo Đurđeve stupove, ili da se uz Kuran kune i na „Miroslavljevo jevanđelje“…

Što se tiče provokacija, one mu ni do sada nisu bile strana stvar, pogotovo od kada ne učestvuje u izvršnoj vlasti. Zapravo, od kada je njegova stranka izgubila pozicije u Skupštini, a on visoke pozicije u vladi (bio je ministar bez portfelja), svaki čas pokušava da izazove neki „incident“.

Samo neke od provokacija BNV prema državi Srbiji su zahtev da se Raškoj oblasti oduzme njen hiljadugodišnji naziv, traženje autonomije „Sandžaka“, obeležavanja „Dana samoopredeljenja“, marširanje uniformisanih lica sa grbom „Sandžaka“, zahtev za „konstitutivnošću države Sandžak“, postavljanje table zloglasnom nacisti Aćif efendiji, izjave da je Srbija fašistička tvorevina koju treba demokratizovati i po cenu dovođenja NATO…

KOSOVSKA VEZA Ovaj poslednji čin sa pozivom Pacoliju podigao je buru u javnosti, jer se „čita“ tako da je njime Ugljanin, građanin Srbije koji je bio i ministar u vladi, praktično priznao postojanje Kosova kao nezavisne države.

Ugljanin je, inače, svoje simpatije prema „državi Kosovo“ demonstrirao u više navrata, pa je tako prošle godine boravio u Prištini, gde se sastao sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, kome je tada čestitao na dobrim rezultatima u izgradnji Kosova kao demokratske, multinacionalne i multikonfesionalne evropske države zasnovane na vladavini prava, pravnoj sigurnosti i jednakosti pred zakonom.

Osim toga, tada je prisustvovao i svečanoj akademiji kojom je obeležena 72. godišnjica od pogibije Šabana Poluže i Mehmeda Gradice, vođa balista na Kosovu tokom Drugog svetskog rata.

Stoga su mnogi postavili pitanje zloupotrebe funkcije BNV u kršenju Ustava Srbije, pa čak i zatražili njegovo raspuštanje. BNV se, naime, finansira iz budžeta građana Srbije, a istovremeno svojim aktivnostima podriva Ustav Srbije, narušava bezbednost građana u Raškoj oblasti i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Kada je u pitanju mogućnost da sadašnji sastav Bošnjačkog nacionalnog veća bude raspušten zbog kršenja Ustava, kako pojašnjava Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Novom Sadu, Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđena je takva mogućnost, ali u striktno navedenim slučajevima.

„To su: ako nije konstituisano u određenom roku, ako je postupak izbora obustavljen, ukoliko ne zaseda… i tako dalje. I to su taksativno navedeni razlozi koji se tiču nemogućnosti rada Bošnjačkog nacionalnog veća, odnosno nacionalnog saveta. Tako da u ovom slučaju, kad su date ovakve izjave, makar i od zvaničnika, odnosno predsednika Veća, one nisu zakonski predviđen uslov za raspuštanje“, precizira Orlović za „Sputnjik“.

Ako želimo da vidimo šta iz ovog slučaja može da se politički i pravno izvuče, navodi dalje ovaj profesor ustavnog prava, Bošnjačko nacionalno veće je izabrano 2014. pa mu četvorogodišnji mandat ističe ove godine, što znači da će ponovo biti raspisani izbori a zatim, eventualno, i novo rukovodstvo ovog veća.

Dakle, jedina sankcija za Ugljanina, u ovom slučaju, bila bi politička sankcija da, recimo, na ovogodišnjim izborima za Bošnjačko nacionalno veće njegova Lista za Bošnjačko jedinstvo ne dobije najviše mesta u tom telu i da nema svog čoveka na mestu predsednika Veća.

Biće da i Sulja želi da privuče pažnju na sebe i nametne se aktuelnim vlastima u Beogradu, u stilu, bolje partner nego problem. Ipak, upućeni kažu da iza ovog poteza stoji i činjenica da se Ugljanin već nalazi u kampanji za ostanak, odnosno za ponovni izbor za predsednika BNV, na izborima za ovo telo koji se održavaju na jesen.

A do tada, ma koliko pretio i „jeo kiselo grožđe“, izgleda da će samo njemu „trnuti zubi“.       

[/restrict]