Neubedljiva protestna nota našem veku

Zašto je poludeo gospodin R?: Premijera u JDP-u

Pozorišna drama sazdana po uzusima filmske (Fasbinderove) dramaturgije u slučaju ove predstave dostigla samo – osrednjost!

Film Zašto je poludeo gospodin R? režirali su Rajner Verner Fasbinder i Mihael Fengler 1969. godine, u vreme kada je Zapadna Nemačka doživljavala poratni privredni uspon, koji će od nje načiniti moćnu ekonomsku velesilu. Međutim, u kapitalističkoj neizbežnoj trci za prosperitetom, koju je Fasbinder sasvim umesno nazvao nehumanim napretkom, najčešće se govori o porastu bruto društvenog proizvoda, što treba da rezultira povećanjem plata, penzija i drugih socijalnih davanja. U takvim uslovima radi gospodin R. kao tehnički crtač. Ima ženu i dete, ali i Šefa, koji neprestano prati njegov rad, što ovoga uznemirava. Budući da se ova tema dodiruje sa našom savremenošću, jasan je razlog za stavljanje tog dela na repertoar. Za ovu predstavu od filma koji je imao 22 lica načinjena je pozorišna drama sa deset aktera. I to je bilo malo za veliku scenu JDP-a, pogotovo što je scenografija Aleksandra Denića bila izuzetno skromna, rekli bismo, minimalistička – scenu su činili kanabe, dve islužene polufotelje i stočić, smešteni na sredini prednjeg dela pozornice. Jedna u osnovi kamerna drama skoro da je „potonula“ na Sceni „Ljuba Tadić“.
Ova pozorišna drama sazdana je po uzusima filmske dramaturgije što je dolazilo do izraza tokom čitavog izvođenja. Akteri se pojavljuju i odlaze sa scene posle uglavnom kratkih prizora u kojima se rutinski prikazuje život, koji isto tako rutinski vodi porodica gospodina R., čekajući bolje uslove života koje treba da donese njegovo napredovanje u službi. Očekivanja njegovih roditelja, Bake R. i Dede R., posete Šefa, koji mu, „tražeći dlaku u jajetu“, saopštava određene primedbe na njegove crteže, ometanja dvojice mladih kolega, posete unezverene rođake Hane, kao i dolasci dosadne hvalisave susetke – sve to se pretvara u psihičku moru gospodina R. koji čeka zasluženo unapređenje, što će im omogućiti lepši život u potrošačkom društvu formiranom po diktatu liberalnog kapitalizma…
Reditelj Bobo Jelčić neće se mnogo truditi da prevaziđe filmsku fakturu teksta kojim su dominirali mnogi „rezovi“. Naprotiv, neprestano je gospodin R. dočekivao i ispraćao jedne te iste osobe, što se povremeno pretvaralo u monotoniju kojom je reditelj i hteo da prikaže svakodnevicu ispraznog malograđanskog života. Boris Isaković uspešno je glumio gospodina R., kao malog skromnog i nenametljivog službenika, da bi podjednako uverljivo, u eksploziji nerava na kraju obavio i ludačke postupke ubistava. Nataša Tapušković, u ulozi gospođe R., nenametljiva kao građanka koja zna i poštuje red. Dete Pavle Korać, u ulozi sina Amadeusa, nastupilo je veoma simpatično: spontano prateći tok zbivanja uvek je adekvatno reagovalo. Vesna Čipčić kao Baka R. na delikatan način dosledno je ispoljavala zainteresovanost za sinovljevo promicanje u službi, dok je Feđa Stojanović kao Deda R. bio vazda zadovoljan i u odličnom raspoloženju uz dosledan i fino doziran dobroćudni izraz. Dubravka Kovjanić prikazala je jedan tip karakterističan za savremene ženske osobe. Milan Marić i Bojan Dimitrijević bili su uigran tandem u osmatranju događanja, ali se nisu potrudili da i nedovoljno duhovite viceve ispričaju parodirajući ih, ako ne i karikirajući ih. Branko Cvejić kao Šef nastupio je autoritativno i dostojanstveno. Jelena Stupljanin kao komšinica koja ne može da ćuti prikazala je jednu duhovitu karikaturu. Dramaturg predstave Nataša Govedarica povremeno je dozvoljavala neposredno obraćanje glumaca gledaocima, što nije mnogo pomoglo da poruke ovog teksta budu ubedljivije.
Navikli smo da se govori kako pozorište život znači. Fasbinder i Fengler hteli su da to bude i film. Međutim, ako su postigli i jedno i drugo, najvažnije je što su ostvarili jasnu protestnu notu, koja je, nažalost, slaba za ujdurme što se praktikuju u 21. veku. A u tome im ni reditelj Bobo Jelčić nije mnogo pomogao.

Rajner Verner Fasbinder i Mihael Fengler
ZAŠTO JE POLUDEO GOSPODIN R?
REDITELJ Bobo Jelčić
DRAMATURG Nataša Govedarica
SCENOGRAF Aleksandar Denić