Неубедљива протестна нота нашем веку

Зашто је полудео господин Р?: Премијера у ЈДП-у

Позоришна драма саздана по узусима филмске (Фасбиндерове) драматургије у случају ове представе достигла само – осредњост!

Филм Зашто је полудео господин Р? режирали су Рајнер Вернер Фасбиндер и Михаел Фенглер 1969. године, у време када је Западна Немачка доживљавала поратни привредни успон, који ће од ње начинити моћну економску велесилу. Међутим, у капиталистичкој неизбежној трци за просперитетом, коју је Фасбиндер сасвим умесно назвао нехуманим напретком, најчешће се говори о порасту бруто друштвеног производа, што треба да резултира повећањем плата, пензија и других социјалних давања. У таквим условима ради господин Р. као технички цртач. Има жену и дете, али и Шефа, који непрестано прати његов рад, што овога узнемирава. Будући да се ова тема додирује са нашом савременошћу, јасан је разлог за стављање тог дела на репертоар. За ову представу од филма који је имао 22 лица начињена је позоришна драма са десет актера. И то је било мало за велику сцену ЈДП-а, поготово што је сценографија Александра Денића била изузетно скромна, рекли бисмо, минималистичка – сцену су чинили канабе, две ислужене полуфотеље и сточић, смештени на средини предњег дела позорнице. Једна у основи камерна драма скоро да је „потонула“ на Сцени „Љуба Тадић“.
Ова позоришна драма саздана је по узусима филмске драматургије што је долазило до израза током читавог извођења. Актери се појављују и одлазе са сцене после углавном кратких призора у којима се рутински приказује живот, који исто тако рутински води породица господина Р., чекајући боље услове живота које треба да донесе његово напредовање у служби. Очекивања његових родитеља, Баке Р. и Деде Р., посете Шефа, који му, „тражећи длаку у јајету“, саопштава одређене примедбе на његове цртеже, ометања двојице младих колега, посете унезверене рођаке Хане, као и доласци досадне хвалисаве сусетке – све то се претвара у психичку мору господина Р. који чека заслужено унапређење, што ће им омогућити лепши живот у потрошачком друштву формираном по диктату либералног капитализма…
Редитељ Бобо Јелчић неће се много трудити да превазиђе филмску фактуру текста којим су доминирали многи „резови“. Напротив, непрестано је господин Р. дочекивао и испраћао једне те исте особе, што се повремено претварало у монотонију којом је редитељ и хтео да прикаже свакодневицу испразног малограђанског живота. Борис Исаковић успешно је глумио господина Р., као малог скромног и ненаметљивог службеника, да би подједнако уверљиво, у експлозији нерава на крају обавио и лудачке поступке убистава. Наташа Тапушковић, у улози госпође Р., ненаметљива као грађанка која зна и поштује ред. Дете Павле Кораћ, у улози сина Амадеуса, наступило је веома симпатично: спонтано пратећи ток збивања увек је адекватно реаговало. Весна Чипчић као Бака Р. на деликатан начин доследно је испољавала заинтересованост за синовљево промицање у служби, док је Феђа Стојановић као Деда Р. био вазда задовољан и у одличном расположењу уз доследан и фино дозиран доброћудни израз. Дубравка Ковјанић приказала је један тип карактеристичан за савремене женске особе. Милан Марић и Бојан Димитријевић били су уигран тандем у осматрању догађања, али се нису потрудили да и недовољно духовите вицеве испричају пародирајући их, ако не и карикирајући их. Бранко Цвејић као Шеф наступио је ауторитативно и достојанствено. Јелена Ступљанин као комшиница која не може да ћути приказала је једну духовиту карикатуру. Драматург представе Наташа Говедарица повремено је дозвољавала непосредно обраћање глумаца гледаоцима, што није много помогло да поруке овог текста буду убедљивије.
Навикли смо да се говори како позориште живот значи. Фасбиндер и Фенглер хтели су да то буде и филм. Међутим, ако су постигли и једно и друго, најважније је што су остварили јасну протестну ноту, која је, нажалост, слаба за ујдурме што се практикују у 21. веку. А у томе им ни редитељ Бобо Јелчић није много помогао.

Рајнер Вернер Фасбиндер и Михаел Фенглер
ЗАШТО ЈЕ ПОЛУДЕО ГОСПОДИН Р?
РЕДИТЕЉ Бобо Јелчић
ДРАМАТУРГ Наташа Говедарица
СЦЕНОГРАФ Александар Денић