KALJINKA ILI BAH, PITANJE JE SAD

Kako se proteklog meseca potvrdilo da za muzički život Beograda „po običaju, važi – sve ili ništa“!

Krajem juna Beograd je vrio od muzičkih događanja. Tako je iste večeri, u subotu 23. juna, nastupio hor Crvene armije „Aleksandrov“ na otvorenom, dogodilo se svečano zatvaranje 13. Festivala rane muzike, a u Narodnom pozorištu – obnovljena opera Andre Šenije. U Beogradu sve ili ništa, po običaju.
Pisac ovih redova je po žanrovskom opredeljenju pratio ranu muziku na Kolarcu, veliko finale dvonedeljnog festivala (9–23. jun). Na koncertu su nastupili barokni orkestar i solisti – Martino Noferi iz Italije (barokna oboa), Džastin Bland (barokna truba), čembalisti Dušan Toroman i Bojana Dimković, soprani Radoslava Vorgić i Zorica Pavlović, kontratenor Predrag Đoković, a dirigovao je Predrag Gosta. Program je predstavio baroknu muziku u raznim oblicima, od Bahovog Koncerta za dva čembala u ce-molu i Orkestarske svite broj tri, preko Albinonija (koncert za obou), Hendlovih i Porporinih arija i Telemanovog koncerta za trubu. Pored primedbe da je gudački korpus trebalo da bude veći, a čembala za Bahov koncert snažnijeg zvuka (korišćene su dve italijanske jednomanualne kopije koje se obično koriste za kontinuo), kao i da je poželjno sprovesti određeni kod oblačenja za članice orkestra, ostaje utisak da je koncert uspešno predstavio presek onoga što se događalo na festivalu. Kao što je red, Gosta je predstavio izvođače, ali i američku pokroviteljku većine Gostinih aktivnosti Margaretu Makris, koja se nalazila u sali. Gospođa je diskretno pokazala primerom kako se deluje društveno odgovorno ulažući u umetnost, što bi mogli da slede i naši privrednici.
Na 13. Festivalu rane muzike su se u dve sedmice predstavili umetnici iz zemlje i inostranstva, u grupnom i solističkom muziciranju na kopijama istorijskih instrumenata, što predstavlja glavni adut aktivnosti umetničkog direktora Goste. Od otvaranja do zatvaranja svaki od koncerata, koji su se odvijali u odličnoj akustici i zanimljivoj unutrašnjoj arhitektonici Crkve Svetog Petra u Makedonskoj, pružio je ne samo dobru muziku nego i primer šta se i na koji način aktuelno događa u svetu rane muzike. Hrabro je bilo staviti na program ne mnogo atraktivan koncert za dve viole da gamba (Nora Kalai i Julija Regeš, Mađarska), sa delima kultnog i ne mnogo poznatog francuskog kompozitora Gospodina de Sen-Kolomba, ali i šest Svita za solo barokno violončelo J. S. Baha koje je maestralno izveo stalni učesnik festivala Amerikanac Andre Loren O’Nil – on je inače sa mnogo entuzijazma i prefinjene interpretacije svirao kontinuo tokom festivala.
Mnogi barokni instrumenti su vlasništvo Studija za ranu muziku, a posebno impresionira kolekcija onih sa klavijaturama, od nekoliko čembala i dvoje malih orgulja, do nedavno nabavljenog fortepiana, začetnika modernog klavira iz doba klasike, koji je premijerno predstavljen u duetu Mocartovih Sonata za violinu i klavir (Katarina Đorđević, violina i Dušan Toroman). Obeleženo je nekoliko jubileja, od 400 godina od smrti Đulija Kačinija do 20 godina ansambla New Trinity Baroque. Konferansu je, po običaju, na početku svakog koncerta vodio umetnički direktor, koji se iskazao i kao dirigent, pevač baritonskog tembra, čembalista u kontinuu, perkusionista sa dairama, ali i u organizaciono-tehničkim poslovima, jer samo on zna gde je dobro da se postave reflektori… Bez njegove velike energije, rada, entuzijazma i želje da se rana muzika, muzičari i instrumenti prikažu u najlepšem i najreprezentativnijem svetlu, čini se da ne bi bilo ni festivala. Parafrazirajući citat iznad oltara u Crkvi Sv. Petra, na mestu gde su se održavali koncerti, Otvori nam vrata raja, Predrag Gosta je konačno širom otvorio vrata za ulazak rane i barokne muzike u muzikološki sumnjičavi Beograd. Malo li je.