Dr Velimir Abramović: Misija belog čoveka je istekla

Dok smo se mi Evropljani, Englezi i Amerikanci naslađivali svojom materijalističkom superiornošću, Rusija je zajedno sa ostalim velikim narodima, Kinezima i Indijcima, osvojila planetu na nov, a zapravo najstariji ezoterijski način

Razgovarala Biljana Đorović Fotografije LIČNA ARHIVA

Prof. dr Velimir Abramović nedavno se vratio iz Kine sa privrednog sajma u Ningbou gde je predstavio „Tesla vodu“, prvu električnu vodu na svetu. Posetu Kini Abramović smatra izuzetnom jer je „označila novu eru odnosa naša dva naroda – početak zajedničkog preobražaja u pravcu teslijanske naučne duhovnosti novog planetarnog društva“. Sa profesorom Abramovićem razgovaramo o mestu i ulozi Kine u novom svetskom poretku,  ali i o klimatskom ratu u Srbiji, „čišćenju“ njegove rođene sestre, čuvene Marine Abramović…

Profesore Abramoviću, nedavno ste boravili u Kini?

Poseta Šangaju i Ningbou bila je naučno-religijskog karaktera. Kina je zemlja u kojoj su oduvek carske i svetovne vlasti gospodarile sveštenstvom. Ali visoko se cenila i doslovno sprovodila mudrost filozofsko-političkog savetnika Konfucija (Konfučije ili Konfucije nije bio samo savetnik; on je za Kineze kung – učitelj u najširem smislu) i prirodna religioznost oličena u taoizmu Lao Cea. Jedino je kineska kultura dozvolila neposrednu primenu nebeskih načela u svakodnevnoj političkoj praksi. Taoističko mandarinsko tajno društvo Beli lotos, vojno – Crveni Tong i ekonomsko – Zeleni zmaj odredili su hiljade godina kineske istorije, da ne spominjemo Šaolin manastire koji su svetski centri savremene kineske obaveštajne službe. U Kini je visoko razvijana svest o informacionim tehnologijama jednostavno zbog toga što je Kina više od bilo koje druge nacije – koristi i proizvodi. U Kini je praktično već ukinut papirni novac i zamenio ga je Kju ar kod na mobilnom telefonu koji je potpuno personalizovan – aktivira se otiskom prsta. Kju ar kod sadrži sve lične podatke, njim se vrši i plaćanje. Na ovaj način krađa je obesmišljena jer naročito mladi ljudi pri sebi imaju samo telefon, ništa im drugo za funkcionisanje u gradu nije potrebno, ne nose novčanike, kartice, ne moraju da pamte lozinke… Ako izgube telefon, s obzirom na to da se on aktivira otiskom prsta, svi im odmah taj telefon vraćaju, jer je inače neupotrebljiv. Milijarda i po ljudi odvikava se od brige o novcu, zaista impresivan korak u pravcu teslijanskog tehnološkog komunizma. 

Na privredni sajam u Ningbou doneli smo „Tesla vodu“, prvu električnu vodu na svetu, ako izuzmemo kišu kada sevaju munje. Ali istina je da elektrovoda nikada pre i nigde nije bila u radnjama, flaširana za piće. Ideja je potekla iz Teslinog intervjua iz 1920, u kome na pitanje da li konzumira alkohol, Tesla odgovara da je alkohol u malim količinama – lek, ali da bi oni koji ga prekomerno uzimaju trebalo votku da tretiraju njegovim visokofrekventnim strujama, kako ne bi imali mamurluk. Votka je 60% voda i 40% alkohol… Mi smo naelektrisali samo vodu. Tesla elektrovoda u Kini ima sve šanse da zameni koka-kolu, jer poseduje čarobna svojstva, a ne sadrži ni ortofosfornu kiselinu, ni štetne disaharidne i polisaharidne bele šećere.

U Kini ste upoznali profesora Stiva Loua, autora jedne od retkih u Kini prevedenih i objavljenih knjiga o Tesli. Predstavite nam profesora Loua i značajne planove koje ste s njim napravili.

Objavljena je Teslina autobiografija, a kao autorsko delo jedino knjiga profesora Loua. Nisu hteli da prevode Amerikance i Engleze, pa čak ni Ruse. Profesor Lou drži katedru ekoloških studija na univerzitetima u Pekingu i Šangaju. Za našeg naučnika se profesionalno zainteresovao zbog Tesline ideje slobodne i čiste energije iz okruženja, elektromagnetske energije iz jonosfere koja se može reciklirati kroz zemlju i koristiti bez konverzije, tako da ne menja oblik pre korišćenja, što je nužno kod fosilnih goriva. Teslina rezonantna tehnologija u energetici ispunjava kineski ideal očuvanja prirode uz maksimalni razvoj tehničke društvene baze.

Nakon razgovora o zajedničkoj budućnosti Kine, Srbije i čovečanstva, profesor Lou mi je predložio da koautorski napišemo knjigu o Tesli, posebno naglašavajući perspektivu teslijanske civilizacije, koja se u Kini uveliko spontano razvija, kao i arhisrpsku misaonu matricu, koja spaja prirodni srpski um Vinčanske kulture sa Teslinom prirodno harmoničnom tehnologijom, to jest naukom i tehnikom usklađenom sa prirodnim poretkom stvari. Naravno, Srbin ovde nije shvaćen etnički nego duhovno, drugim rečima – i duhovni brat Kinez, i duhovna sestra Kineskinja, ako su teslijanci, onda su i Srbi. Ovo važi i za Albance i za Hrvate na koje teslijanstvo deluje duhovno i duševno isceljujuće tako da svojevoljno s oduševljenjem napuštaju katolicizam i nacionalizam, prelaze u novu duhovno-naučnu veru i od neprijatelja postaju prijatelji, a od prijatelja – saradnici. Ovde posebno moram da istaknem da je hieros logos, sveti zakon duha nove nauke posebno blizak islamu jer se poklapa sa odsustvom bilo kakve čulne predstave Alaha, i ne samo da je veliki spomenik Tesli podignut u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, nego se u organizaciji Azerbejdžana sprema i veliko putovanje Tesline izložbe u 36 islamskih zemalja.

Kina je jedan od stožera novog svetskog poretka. Ukidanje novca i ljudskog rada, uvođenje veštačke inteligencije i robotike je, po rečima vodećih globalista i naučnika koji su usmeravani u njihovoj matrici, put za nestanak ljudskog roda. Čovek je, po rečima koje možemo čuti na svim bio-tehnološkim konferencijama koje se učestalo održavaju na Zapadu, „zastareo“ i treba da iščezne (kao nekadašnji divljak) kako ne bi svojim prisustvom opterećivao suženu planetu. Kakvi su vaši uvidi o poreklu ovih planova? Ima li Kina ulogu u njihovom sprovođenju?

Da počnem razjašnjenje od kraja: veliki mistik Gurđijev, jedan od istočnih učitelja koji su pre svetskih ratova u 20. veku bezuspešno dolazili pokušavajući da urazume Zapad (Helena Blavacka, Svami Vivekananda, Rabindranat Tagore, Raspućin…), taj duboki pravi mistik Gurđijev rekao je: „Sreo sam mnoge navodno mudre i učene zapadnjake, umetnike, naučnike, političare, filozofe … ali niko od njih pojma nije imao šta je to Azija niti je uopšte i naslućivao tajnu moć Azije i njenih ljudi…“  Azija ima mnogo nivoa, a beloj rasi – izuzimajući Ruse koji su davno usvojili drevni azijski kod vlasti i upravljanja – poznata je samo površina zbivanja, azijsko istorijsko pozorište za „belce“: Oktobarska revolucija, Kineska revolucija, Kineska kulturna revolucija, Vijetnamski rat, sa glavnim glumcima kao što su Džou Enlaj, Deng Sjaoping, Lenjin, Kim Il Sung, Ho Ši Min… Kad sam saznao da je Mao Cedung izučavao marksističku filozofiju na isturenom odeljenju Jelskog univerziteta u Šangaju i da mu je majka bila budistkinja (njegova majka Ven Ćimej do 14. godine pohađala je budističku školu za siromašne devojčice, a čitav njihov kraj je bio „budistički“, odnosno pun budističkih hramova i spomenika), kao što je i kod njegovog kolege Staljina majka bila monahinja u pravoslavnom manastiru, slika se složila u dimnu zavesu koju azijska društva neprestano bacaju u oči analitičnom i zbog toga priglupom i uobraženom zapadnom čoveku. Sve su nas slagali o 100 godina njihove navodne revolucionarne samodestrukcije… Dok smo se mi Evropljani, Englezi i Amerikanci naslađivali svojom materijalističkom superiornošću, Rusija je zajedno sa ostalim velikim narodima, Kinezima i Indijcima, osvojila planetu na nov, a zapravo najstariji ezoterijski način. Ne vlada se više iz gradova, ni iz Londona, ni Pariza, ni Vašingtona, ni Pekinga, ni Moskve… Vlada se iz difuzne mreže individualnih filozofa prirodne moći, srodnih po idejama, a priključenih na kosmološke mehanizme ekstrasenzorne percepcije. To su planeri van sistema, slobodni novi naučni monasi i mislioci istinske nove vere.

Ono mračno što ste tačno naveli samo je zapadnjačka propaganda uništenja drugih naroda, a zapravo se radi o samoubilačkom aktu belog čoveka, čija misija je istekla. Poslednja zrnca peska u klepsidri zapadne civilizacije klize u bezdan vremena i stvaraju mrklu noć – mentalnu tminu neprozirnu na univerzitetima, u CERN-u, u pseudodemokratskim parlamentima, u domovima – i onima koji vode „parade ponosa“ i onima koji im se oštro protive… A Azija svetli, blešti sve jače i jače… Iz komunističkog ateizma kinesko društvo prelazi u Teslin tehnološki komunizam i usvaja naučnu duhovnost, a to je astralni domen gde će se sresti sa Indijom, koja upravo ovih dana zajedno sa srpskom poštom štampa poštansku marku TESLA–VIVEKANANDA, susret Istoka i Zapada, početak novog doba, koje živimo mi danas.

Zanimljive su aktivnosti i samo postojanje „Srpsko-korejskog informatičko pristupnog centra“ pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. U objašnjenjima aktivnosti koje sprovode korejski stručnjaci navodi se da su oni tu kako bi pomogli da se prevaziđe „digitalni jaz“. Zbog čega su korejski stručnjaci određeni za uvođenje infrastrukture za uspostavljanje i funkcionisanje elektronskog sistema u Srbiji?

Da bi se razumljivo odgovorilo na ovo pitanje, moraju se znati svetske političke premise iz kojih ova situacija logično sledi:

1. Rusi su odlučili da Srbiju u celini predaju Kinezima na finu obradu. Razlog za tu rusku tajnu odluku je ubedljiva argumentacija reformatora američkog školstva i šefa katedre za pedagogiju Njujorškog univerziteta, antropologa Pavla Rankova Radosavljevića, koji je 1939. godine objavio članak „O duhovnoj i duševnoj sličnosti srpskog i kineskog naroda“.
2. Mi ovde gradimo avangardni model za planetarno ujedinjenje i duhovno smo daleko odmakli, ali praktično zaostajemo i to treba ubrzati.
3. Amerika, s obzirom na to da je dužna Kini, umesto da vrati dug u zlatu i novcu, dala je Južnu Koreju Severnoj i namirila dug. To je dogovor Trampa sa savremenim Kim Il Sungom u Singapuru, njegovim unukom.
4. Severna, a sad i Južna Koreja su pod dominacijom Kine, koja je dobila Srbiju za strateškog partnera u Evropi.
5. Engleska obaveštajna služba za inostranstvo, MI6, prvo je poklonila našem sudskom sistemu na stotine kompjutera, kako bi kontrolisala sudstvo i tužilaštvo, a sada je dovela MI6 Južnokorejce da završe posao na terenu po lokalnim samoupravama.
6. I najzad treba znati i to da su Englezi na Balkanu tradicionalno jaki, još od lorda Bajrona, Rige od Fere, Karađorđa (član Heterije) i Miloša Obrenovića, koji je doveo engleskog pukovnika Hodžisa za prvog stranog poslanika u Srbiju, čime je Srbija objavila rat Rusiji. I znamo šta je bilo sa Obrenovićima. Danas nije promenjena situacija i na čelu naše države nalazi se ne direktno Toni Bler nego njegov poslušni učenik.

To su osnovne premise iz kojih kao normalno sledi da „engleski Korejci“ mogu da kontrolišu informatički sistem srpske lokalne samouprave.

Klimatski ratovi besne planetom. Programi globalnog klimatskog inženjeringa/upravljanja solarnim zračenjem uzrokuju klimatski haos i katastrofe po životnu sredinu i čitavu mrežu života, i nastavljaju da izazivaju opasnost na planeti Zemlji uprkos „zvaničnom poricanju“ ovih tekućih programa. Da li je Nikola Tesla bio svestan opasnosti kojoj će čovečanstvo biti izloženo zahvaljujući njegovim otkrićima i patentima?

Nikola Tesla je 1899. godine, prvi put u dostupnoj naučnoj istoriji, proizveo kišu u laboratoriji i tako počeo program klimatske kontrole. Nameravao je da ublaži postojeće klimatske uslove u pustinjama, močvarama, za vreme sušnih i preterano kišnih perioda, grada i nepogoda… Odmah je uvideo da se frekventni spektar atmosfere poklapa sa spektrom rada centralnog nervnog sistema čoveka. „U škrabotinama elektromagnetskih pražnjenja – otkrio sam Um!“, pisao je iz Kolorado Springsa. 

Bio je svestan opasnosti zloupotrebe svog moćnog otkrića i zato je insistirao na uvođenju etičkih principa u naučni rad, a pre svega na duhovnom razvoju samih naučnika.

Naučno otkriće je moralno neutralno. Da li će ono proizvesti disharmoniju ili zlo, odnosno harmoniju ili dobro – zavisi od načina upotrebe, a koja opet zavisi od ljudske subjektivne namere. Nisu krivi ni Tesla za HAARP, ni Enriko Fermi koji je 1931. u Rimu izveo lančanu reakciju atoma urana, nego je kriv Truman koji naređuje: Bacite atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki! 

Poslednje stanje klimatskih prilika u Srbiji predstavlja osnov za objektivnu sumnju da je Srbija i u tom smislu prostor za sprovođenje velikog prirodnog eksperimenta na otvorenom, kako bi se ispitale mogućnosti savremenog geofizičkog oružja. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici uručio je nedavno donaciju nove opreme Ministarstvu odbrane kao „deo paketa pomoći koji EU daje Srbiji u borbi protiv klimatskih promena“. Da li se radi o realizaciji procesa stvaranja integrisanog sistema geofizičkog oružja?

Od kako je Boris Tadić kao jugoslovenski ministar vojske potpisao „naučnu saradnju“ sa NATO-om, mi Srbi smo zamorci, bez prava da utičemo na program istraživanja, na vrstu i tok ogleda. Od 1992. do danas na ovom terenu bivše Jugoslavije ispitana su na nama bukvalno sva postojeća tajna oružja obe svetske supersile, i Rusije i Amerike. Ne bi me začudilo da se naši današnji doktori fizike i fizičke hemije slože sa NATO izveštajem i složno stručno izjave da osiromašeni uranijum bačen na Srbiju nije zdravstveno opasan.

Emisione antene HAARP-a nalaze se u Mađarskoj, a kod nas su samo pasivne koje beleže podatke o delovanju.

Prošle godine su završene i veoma snažne instalacije HAARP-a u Norveškoj, odakle se može manipulisati klimom cele Evrope.

Evropska unija ne sme da se direktno brani od HAARP-a nego mora da se pretvara kao da za njega ne zna, ali  je učinila nešto drugo: dala je nama na testiranje avione sa uređajima za elektronsku anti-HAARP zaštitu, jer mi nismo obavezni da trpimo klimatski rat, ukoliko to nije eksperiment najavljen po Tadićevom ugovoru.

Petnaest godina trajala je rekonstrukcija Narodnog muzeja u Beogradu. Kako biste prokomentarisali ceremonije upriličene povodom njegovog otvaranja i šta se, po vašim uvidima, dešavalo tokom ovog dugog vremenskog perioda sa muzejskim blagom ove nacionalne kuće?

Narodni muzej zatvoren je po nalogu stručne i veoma sofisticirane tajne grupacije koja se od 1943. bavi brisanjem srpskog identiteta, tačnije od osnivanja OZNE, Odeljenja za zaštitu naroda odakle su se razvile civilna UDBA i vojni KOS. Dugotrajnim zatvaranjem muzeja postignuto je da generacije srednjoškolaca i studenata zaborave da on uopšte postoji. Otvoren je tek kada je procenjeno da je izgubio značaj i da nema više aktivnu ulogu u srpskoj kulturi. Vrlo mnogo originalnih predmeta je prodato na aukcijama u ovih 15 godina i nikakav uvid u depoe nije izvršen nakon odluke o ponovnom otvaranju. Nezvanično, poznavaoci tvrde da su urađene na desetine slika, dok su originali prodati i predati, jer nije sve isplaćivano, mnogo toga je moralo biti i dato, na zahtev onih čiji se zahtev ne odbija.

Vaša sestra Marina Abramović dobila je centralno mesto u programima novog globalnog projekta koji se odnose na „kulturu“ u Srbiji. Od jeseni 2019. u Muzeju savremene umetnosti biće postavljena njena retrospektivna izložba „Čistač“, u medijima propraćena kao njen povratak kući. Jedan od njenih najčuvenijih performansa nosio je naslov „Čišćenje kuće“. Od čega će Srbiju „očistiti“ Marina Abramović?

Ne čisti Marina srpsku kulturu nego „čiste“ Marinu, izbacuju je iz Amerike. Razlog je Marinina glupa podrška Hilari Klinton, koju je zajedno sa Ledi Gagom i Podestom odigrala, kao da je potpuno izgubila intuiciju. Skoro sam čitao Tomasa Mana, roman „Dr Faustus“… Umetnici su rekreatori, oni sklope ugovor sa Đavolom, ali on je na određeni rok i kada taj rok istekne … gotovo, napušta ih demonsko proviđenje slave i uspeha…

Marina je autentična, talentovana glumica sa veoma naglašenom političkom i socijalnom inteligencijom (tek sada je napuštaju), koja je uspešno odglumila da je konceptualni umetnik i performer. Posle svih medijskih i društvenih uspeha, ona nije u stanju da prevaziđe ego, da se skloni iz iluzija uma. To je u njenoj autobiografiji previše vidljivo i nefilozofski, nepristojno naglašeno. Pisati o sebi iznošenjem banalnih činjenica kao „majka me je strogo držala, tukla, terorisala i nije mi dozvoljavala da izlazim posle devet sati uveče“ ili „muž me nije zadovoljavao u krevetu, a onda sam slučajno zatrudnela“ ili „Aboridžini su mi ličili na dinosaure“, ili „u Beogradu me ne vole, jer sam uspela, dok su oni sa kojima sam počela – ostali gubitnici“ tipičan je uobražen malograđanski pogled slavnog zapadnjaka na anonimne istočnoevropske korene.

Umetnik je sredstvo ostvarenja svoje umetničke ideje. Ako fokusira sebe umesto svog dela, a to ovih dana čini moja sestra, umetnik izdaje ideju umetnosti. Prošlost ne postoji drugačije nego kao poredak fotona u memorijskim slikama. Svaka autobiografija je lažni, imaginarni scenario lične prošlosti, koja em ne postoji em nikada nije ni postojala, iz jednostavnog razloga što je uvek sadašnji trenutak, stalno je sadašnjost.

U starosti, ljudi često mitologiziraju ulogu svoje ličnosti, jer se boje smrti i preterano rade, kada to više nikome, a posebno njima samima, nije potrebno.  Očigledno, ona ni karijeru, ni život ne ume da završi na iskreno duhovan način – otmeno distancirana od bajki o sebi, svom detinjstvu i porodici, od izmišljenih patnji koje preuveličava, bezobzirno neosetljiva na mnogo veće patnje drugih ljudi, onih koji su je naivno smatrali prijateljem, i – opsednuta sobom.

Osnovna vibracija njene autobiografije je nedostatak ljubavi za Boga i potpuno nerazumevanje suštine bića. Iskreno, nemam nikakav interes da pažljivo čitam šta ona kaže o njoj ili o meni, zanimaju me samo ideje, a u Marininoj autobiografiji ih nema, a nema ih odavno ni u onome što nazivamo „savremena umetnost“.       

BIOGRAFIJA

Profesor dr Velimir Abramović (Beograd, 1952) odbranio je doktorsku disertaciju „Problem neprekidnosti u prirodnoj filozofiji Lajbnica i Boškovića“, na Univerzitetu Kiril i Metodij, Skoplje. Od 1989. radi kao profesor Teorije filma na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a 1990. i kao profesor Koncepcije Vremena, Prostora i Materije u filozofiji i prirodnim naukama u Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta Beograd. Godine 1992. osniva naučno-filozofski časopis „Tesliana“, zatim 2001. osniva privatnu filozofsku školu „Institut za Nauku o Vremenu“; 2003. urednik je naučnog i filozofskog časopisa „Delfis“, Moskva; 2004. postaje stalni član ruskog Interdisciplinarnog temporološkog seminara, Državni univerzitet Lomonosov, Moskva. Od 2004. do 2007. dekan je Akademije umetnosti u Beogradu, a 2009. objavio je monografiju o Nikoli Tesli „Svetlost koja se nikada ne gasi“ („Pravoslavna reč, Novi Sad).
U okviru ruskog Interdisciplinarnog temporološkog seminara, koji obuhvata zajednički rad 17 katedri na Lomonosovu i bavi se prirodom vremena u najrazličitijim aspektima, 2011. Abramović je održao predavanje „Objašnjenje matematičke metode i pobijanje fizičkih zaključaka Ajnštajnove elektrodinamike tela u kretanju“, popularno nazvane Specijalna teorija relativnosti. Pre ovog Abramović je na Lomonosovu 2003. održao predavanje „Uvod u onologiju vremena“, što je ujedno bilo i prvo predavanje na Lomonosovu ikada održano na srpskom jeziku, uz prevod.

TESLA VODA specifična po tome što poseduje vanredno visoku ph vrednost, flašira se u Tronoši. Prilikom otvaranja flašice, zbog dejstva statičkog elektriciteta, dolazi do pucketanja u predelu usana, što se kineskim potrošačima naročito dopada. Alkalnost ove vode raste nakon otvaranja boce, a vlasnici brenda se kunu da delotvorno razgrađuje molekula alkohola.
Tragom koncepta – inovativna i tehnološki napredna Srbija – u prodajnom delu sajamskog kompleksa u Ningbou, gde se nalaze stalne prodavnice, osmišljen je bio i paviljon koji prikazuje rezultate koje je postigao Nikola Tesla.