Ropstvo i pravo prve bračne noći!

BALTIČKE ZEMLJE DANAS

Pribaltičke države su se suočile sa obnovom srednjovekovne prakse, koju su lokalni analitičari nazvali „obnovom prava prve bračne noći“. Naime, strani investitori i lokalni oligarsi sve češće od radnika koji konkurišu za posao traže, uslovno rečeno, „pravo prve bračne noći“

Prema informaciji portala BaltNews.lt okružno tužilaštvo Klajpeda nedavno je okončalo dvogodišnje istraživanje o trgovini ljudima. Uhapšena su tri lica, dvoje državljana Velike Britanije i jedan Litvanac. Uhapšena lica su od 2012. godine upućivala ljude iz pribaltičkih država na rad u Veliku Britaniju, gde su držani u statusu robova. Vlasnici su im oduzimali pasoše i zatim su upućivani na rad na farmama ili u firme, bez ikakvih socijalnih prava i garancija, medicinske pomoći, pri čemu su stanovali u nehigijenskim uslovima.

 Mlađe ženske osobe su služile i kao seksualne robinje. Ukoliko bi se neko pobunio ili pokušao da pobegne, mlatili su ga. Uporedo sa ovim, pribaltičke države su se suočile sa obnovom srednjovekovne prakse, koju su lokalni analitičari nazvali „obnovom prava prve bračne noći“. Naime, strani investitori i lokalni oligarsi sve češće od radnika koji konkurišu za posao traže, uslovno rečeno, „pravo prve bračne noći“. Prema pribaltičkim portalima pojava se raširila kada su neki mladići zajedno sa svojim (lepim) devojkama odlazili na razgovor za posao. Poslodavci su i tim prilikama ucenjivali – posao u zamenu za seks sa devojkom, što je u medijima nazvano „povratak prava prve bračne noći“, a zabeležena je i pojava da je spavanje poslodavca se devojkom ili ženom radnika sve češće uslov njegov ostanka na poslu. Oni, nažalost, nisu jedini. Mediji su zabeležili i da novodošli američki vojnici nameću svoje pravo na prvu bračnu noć. Ipak, pođimo redom.
[restrict]

IZVOZNI POTENCIJAL Akcija okružnog tužilaštva Klajpeda nije jedina. Naime, u jesen 2017. godine tužilaštva i granična policija tri priblatičke države su razotkrili međunarodnu mrežu koja se bavila „izvozom robova iz Pribaltika“ u Veliku Britaniju. Skotland jard ubraja pribaltičke države u pet najvećih „izvoznika robova“ u Britaniju. Pri tome engleski policajci naglašavaju da stanovnici pribaltičkih država postaju robovi već u svojim zemljama, kod svojih sugrađana ili stranih investitora, pa tek potom bivaju poslani na Ostrvo. Za sada je poznato da na teritoriji tri pribaltičke države deluju dobro organizovane kriminalne grupacije koje obmanjuju ljude i šalju u Veliku Britaniju, gde postaju robovi.

Što se tiče engleskih robovlasnika, treba naglasiti da kod njih postoji tradicija držanja belih robova iz vremena kada su takav status imali Škoti i Irci, koje su upućivali da rade na plantažama u kolonijama. Kolonije su bar zvanično nestale, ali ne i želja da se imaju robovi. Prema podacima britanske policije u svakom većem gradu Kraljevstva može se naći na stotine robova (ljudi koje se protivno volji drže na imanjima ili firmama vlasnika). Samo u maju i junu 2017. u Velikoj Britaniji su izvedene velike policijske akcije u okviru kojih je oslobođeno 130 robova, a uhapšeno 111 njihovih vlasnika. Oslobođeni robovi su bili građani pribaltičkih država, migranti iz Magreba, Afrike i Pakistana. Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Litvanije (jedne od tri pribaltičke države), samo tokom 2016. godine (novijih podataka nema) iz ropstva je, na primer, oslobođeno 51 lice, od toga 25 u Velikoj Britaniji. U policijama pribaltičkih država smatraju da je svako oslobađanje robova više slučajno nego namerno, jer dosta njih vlasnici sklone tokom policijske akcije, odnosno povrate robove korumpiranjem lokalnih policajaca Velike Britanije.

EDUKACIJA PROTIV ROPSTVA U jesen 2017. godine (normalnom čoveku je nezamislivo da se sve ovo događa u 21. veku) u Litvaniji je startovao program „Budi slobodan – ne postani rob/robinja!“, koju je platilo i organizovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova ove države. Bez obzira što su tri pribaltičke države u Evropskoj uniji (imaju, kako se kaže, popularne EU pasoše) ekonomija je u potpunosti razrušena i stanovnici moraju da traže posao u razvijenijim članicama Unije. Međutim, tamo im ne priznaju diplome i teško mogu da nađu posao za koji su kvalifikovani. Zato rade ilegalne poslove, što je put do stvarnog ropstva.

U okviru ovog programa održavana su javna predavanja, seminari i vežbe za sve one koji su zainteresovani za odlazak u inostranstvo. Cilj programa je da budući gastarbajteri izbegnu robovlasnike i trgovce ljudima. Drugi cilj je bio da mladi koji traže posao u svojoj zemlji steknu veštinu izbegavanje nezakonitih obaveza, u tom smislu i „prava prve bračne noći“. U projekat su bili uključeni i Britanci kao predstavnici države gde najviše stanovnika tri pribaltičke države i završava u ropstvu, odnosno čiji investitori i najviše ulažu na pravu prve bračne noći. Smatra se da su domaći oligarsi praksu „prava prve bračne noći“ „prepisali“ od britanskih investitora, te da je tako pojava dobila zamah i primenu.

Nema saglasja o tome kako je nastalo ovo pravo. Prema nekim mišljenjima ovim pravom feudalac je potvrđivao svoju vlast nad zavisnim seljacima (muškarcima). Prema drugoj verziji gospodin je uzimao na sebe taj „teški“ zadatak upućivanja mlade u tajne seksa, kako bi je predao mužu kao proverenu. Neki etnolozi u ovome vide tradiciju žrtvovanja (nevinost se prinosila kao žrtva božanstvu, pri čemu je kod nekih naroda ulogu božanstva imao vladar, žrec ili sveštenik). Sledeći stav je da su neki narodi verovali da krv nevine žene donosi zlo i bolest, te su imali obred u kome je starešina plemena, vrač ili kakav snažan pripadnik plemena sposoban da se odupre bolesti i zlu „očisti“ ženu i potom je preda mladoženji.

Pribaltičke države sa pravom prve bračno noći ne sreću se prvi put. Naime, kada su ove teritorije osvajali Nemci (XII–XVIII vek), kao znak svoje vlasti nad lokalnim stanovništvom, između ostalog, uveli su ovo pravo. Od tada se u ovim krajevima „pravo prve bračne noći“ poistovećivalo sa odsustvom svoje države i okupacijom. Naučnici su saglasni, što se tiče Evrope, da je pravo prve bračne noći poteklo od Nemaca, tačnije od običaja Bajlager (Beilager) prema knezu kome je pripadalo pravo da provede prvu noć sa mladom. Pravo „ius primae noctis“ je izazivalo proteste poniženih seljaka i često je dovodilo do seljačkih ustanaka, navodi popularni španski portal ABC.es. Suština je da se ovo pravo povezuje sa vlašću i nadmoći pojedinih socijalnih grupa, koje na ovaj način potčinjenima pokazuju gde im je mesto u hijerarhiji. Pravo prve bračne noći se danas smatra neljudskim i ponižavajućim za zdravu ljudsku zajednicu. 

Nije tajna da su u pribaltičkim državama strani investitori zaštićeni od nacionalnog zakonodavstva, tako da brojni lokalni analitičari smatraju da se formirao neverovatan srednjovekovni sistem u kome su ljudi sa Zapada „gospoda“, a domaći druga klasa ljudi.

BALTIČKA OKINAVA Dodatno ulje na vatru dodali su i parlamenti pribaltičkih država koji su u februaru 2017. godine usvojili zakon o posebnom statusu američkih vojnika (lokalna tužilaštva ne mogu da istražuju krivična dela koja su oni počinili i ne mogu da im sude lokalni sudovi). Koliki je ovo udar na suverenitet, svedoče podaci iz Japana (agencija Kiodo ih je objavila juna 2016) gde su američki vojnici izvršili 5.800 krivičnih dela na ostrvu Okinava od 1972. godine. Tužilaštvo grada Ginovan je saopštilo da američki vojnici mesečno izvrše 23 nezakonita dela, od čega oko 13 se uvek može okarakterisati kao najteže povrede zakona. Pri tome, kako kažu japanski policajci, većina nezakonitih dela američkih vojnika ostane nezabeležena, jer u ovoj zemlji se silovanje smatra velikom sramotom, te žrtve skrivaju istinu. Slično je i u Južnoj Koreji, gde je od 1945. do 2018. godine zabeleženo više od 100.000 krivičnih dela američkih vojnika (ubistva, silovanja i saobraćajni udesi). Američki vojnici koji znaju da su izuzeti od lokalnih zakona, prema priznanju samog Pentagona, povećavaju na godišnjem nivou broj „incidenta“. Zbog toga se u pribaltičkim državama ovaj zakon doživljava kao davanja prava američkim vojnicima da nekažnjeno ubijaju, pljačkaju, tuku i siluju žene i devojke tri pribaltičke države. Takođe, zabeleženi su i slučajevi (za sada tri) da su u Litvaniji američki vojnici pokušali da nametnu pravo prve bračne noći lokalnim supružnicima (ali nije saopšteno šta se potom dogodilo i kako se sve završilo), navodi protal topwar.ru. Stanovnike Pribaltika pak teši da američkih vojnika nema mnogo.

Šta se može zaključiti iz ove nevesele stvarnosti pribaltičkih država? Prvo, ova praksa se veoma lako može preneti bilo gde i u bilo koju državu polukolonijalnog statusa, čak i ako je formalno u EU. Drugo, moć nekih ljudi više nema ko da ograniči. Ako je to nekada činila država, danas ona za tako nešto nema dovoljno kapaciteta. U takvim uslovima „strani investitori“ ili „strani vojnici oslobodioci“ stiču pravo da vladaju radnicima i „oslobođenima“ – sve do njihovog poniženja. To je izgleda savremena cena stranih investicija i oslobađanja.              

[/restrict]