Pod komandom agitpropa HBO-a

Novi „Farenhajt 451”

Iako je aktuelno američko društvo daleko bliže distopiji iz štiva „Farenhajt 451“, to nije bila ni u jednoj ravni tema nove filmske verzije romana Reja Bredberija koga je Trifo u buntovnim šezdesetim godinama prošlog veka mnogo bolje shvatio i predstavio nego što je u drugoj deceniji globalizovanog dvadesetprvog veka učinio amerikanizovani Iranac Ramin Bahrani

Samoproklamovani i pompezno samonametnuti elitistički oreol u smislu borbenog čuvara „velikih vrednosti“ novog, razume se, „najpravičnijeg do sada“, svetskog poretka, s kojim se diči svetski instalirani filmsko-televizijski gigant HBO, verovatno je glavni krivac za nastanak teške nesreće od filma zvanog „Farenhajt 451“. Da, reč je o novom „čitanju“ (odnosno, kako se pokazalo, „nečitanju“) kultnog klasika SF-a, ogranak distopijski SF, čuvenog američkog pisca Reja Bredberija, koji je ovaj objavio 1953. godine prošlog veka. Ta je knjiga poslužila kao štivo za istoimeni film slavnog franuskog sineaste Fransoa Trifoa, koji ga je snimio 1966. godine i za svoj rad dobio mnoštvo pozitivnih kritika, mada, doduše, ne i nagrada. U oba slučaja, ipak, i Bredberiju i Trifou je „Farenhajt 451“ ostao pripisan kao najznačjniji ili bar jedan od najznačajnijih radova u karijeri. Što se tiče Trifoa on je svoju ekranizaciju „Farenhajta 451“ uspešno upisao u klasike ne samo sopstvenog opusa i francuske kinematografije, već i distopijskog SF žanra. I ako važi, kao i u većini slučajeva, da je knjiga generalno značajno bolja od bilo koje njene filmske obrade, pa se to isto da reći i u slučaju Trifoove ekranizacije inače ocenjene visokim ocenama, možemo samo misliti koliko je bolja od HBO „savremenizacije“ koju su gotovo jednodušno demolirali veoma negativnim ocenama jednako gledaoci kao i veći deo kritike. A možemo biti i opravdano cinični i reći da savremeni svet, pa i njegova kultura, više nisu u stanju da proizvode kvalitetne stvari, bilo originalne, bilo, kao u ovom slučaju, reciklirane. Otud tako grubo kasapljenje Bredberijevog klasika koje je, uzgred, potpisao američki sineasta iranskog porekla Ramin Bahrani.

[restrict]
Politička korektnost i moderna civilizacija

„Farenhajt 451“, inače, predstavlja svet iz budućnosti u kojoj je kretenizacijom masovnih medija i globalnim ispiranjem mozga od strane državnog aparatusa totalitarnog režima obavljeno emotivno, intelektualno i svako drugo anesteziranje mase. Učinjeno je to najpre zabranom čitanja knjiga. Odnosno, njihovim detaljnim eliminisanjem iz materijalnog sveta. Za taj su naum osnovani fašistoidni odredi za otkrivanje i spaljivanje knjiga koji su orvelovski cinično nazvani vatrogascima. Dakle, na radost mnogih, čitanje je postalo suvišno jer je čitaoce previše inspirisalo da razmišljaju (da li nam ovo zvuči prepoznatljivo!). Knjige je u novom filmu zamenila politička korektnost po shvatanju i diktatu moderne globalizovane civilizacije, a koja nije prisutna u Bredberijevom romanu. Naime, američko društvo iz budućnosti prikazano u novom „Farenhajtu 451“, sastavljeno je od miliona podanika konstatno omamljenim dostupnim drogama za dobro raspoloženje i od strane medija potpuno ispranih, a krotkih, mozgova, a koji su konačno prihvatili crnoputu boju kože (verujemo da to MORA biti pravi motiv za ovu ekranizaciju). Pošto je za razliku od knjige i Trifoove ekranizacije, novi glavni junak crnac (tumači ga Majkl Bi Džordan, koji se upravo proslavio kao protagonista prvog akcionog superheroja na velikom ekranu u filmu „Crni panter“), njegovo dosezanje moralnog i kulturnog prosvetljenja i pročišćenja (zahvaljujući čemu on od glavnog vatrogasca za spaljivanje knjiga postaje njihov strastveni zaštitinik i pobornik), poenta HBO-e škole za široku primenu moralno-politički podobnih kodrova je obavila naumljenu funkciju. Jedino je možda čudno kako u novom „Farenhajtu 451“ glavni junak nije crnoputi gej borac za ljudska prava i, usput, spas književnosti. Tada bi pomenuta funkcija bila savršeno kompletirana. HBO kao jedan od sada već višegodišnje dominantno prisutnih akcijaša kada je reč o instalaciji novih vrednosti u tkivu najšireg mogućeg sloja ljudskog materijala, sasvim je lako prešao preko toga da je radom na ovakvom filmu, odnosno ekranizaciji ovakvog romana, umalo osporio samo svoje postojanje. To bi, zapravo, bio slučaj da su se pravično i pošteno držali ne čak ni potpuno precizno samog sadržaja knjige, već da samo nisu ignorisali njegovu suštinsku poruku. Mediji stvaraju totalitarni režim, a ne sama politička volja.

Totalitarno manipulisanje masovnim medijima

Poznata je, naime, priča da je Bredberija žestoko iritiralo kada bi bilo ko njegov roman „Farenhajt 451“ nazvao distopijskom pričom o tome kakvo je društvo moguće ukoliko se dozvoli da ono potpadne pod kandže totalitarnog režima. Iako je na prvi pogled baš to njegova moguća esencija, posebno ako se uzme u obzir postfašistički, ili tada aktuelan sovjetski totalitarizam u vreme nastanka romana, Bredberi je uvek tvrdio da je takvo tumačnje njegovog dela potpuno pogrešno. Sa „Farenhajtom 451“ on nije napao totalitarno upravljnje državom i svetom već totalitarno manipulisanje masovnih medija nad svojim konzumentima. Razlika ogromna! Kao i cinizam HBO-a kao jednog od glavnih i najuticajnijih medijskih manipulatora nad masama. Naravno da su stali iza ekranizacije „Farenhajta 451“ koja politički proaktivno zanemaruje Bredberijev fokus i zamenjuje ga sopstvenim, gore pominjanim rasnim u pozadinskoj ravni i kvazi socijalno-kritičkim u prvoj. Tako, on se kao neka vrsta jeftinog političkog pamfleta upravlja prema totalitarnim distopijama koje su očigledno ishodište društva koje je jedino moguće pod okriljem njihovog ruskog večnog protivnika oduvek predstavljanog upravo kao zaostali rigidni totalitarni sistem distopije prepune nepravdi. Razume se, uz Ruse, pod istom su osudom i svi još uvek postojeći komunistički režimi. To su bauci koji naprosto moraju da stvore totalitarno potčinjavanja masa zakovanih u nepromenljivom stanju krotke obamrlosti, neznanja i poslušnosti. Iako je aktuelno američko društvo daleko bliže orvelijanskoj ili ovoj distopiji iz „Farenhajta 451“, to nije bila ni u jednoj ravni tema nove verzije Bredberijevog romana koga je Trifo u buntovnim šezdesetim godinama prošlog veka mnogo bolje predstavio nego što je u drugoj deceniji globalizovanog dvadesetprvog veka učinio amerikanizovani Iranac, a pod komandom agitpropa HBO-a. Masovnim društvenim mrežama, stupidnom talevizijskom i filmskom zabavom potpuno podređenom jednoumlju negde na nivou jedva funkcionalnih idiota, brojnim manipulacijama javnog mnjenja najperfidnijim psihološkim uticajima koji se generišu upravo putem malih ekrana, te „obaveštenost“ masa brutalnim lažima, baš kao u Orvelovom i Bredberijevom štivu, današnjica su američkog društva jednako kao i u „Farenhajtu 451“ koji je u svom novom čitanju zapravo jedina knjiga koja je tu zaista spaljena. Jer na njenom mestu se pojavila jedna druga, naizgled istovetna, originalna, ali koja podmeće druge vrednosti društva od onih koje je Bredberi nastojao da zaštiti svojim pisanjem.

[/restrict]