Milion potpisa za zaštitu manjina

Kako je jedna građanska inicijativa dospela na dnevni red Evropske komisije

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Gledajući čitavu Evropu, u pedesetak država živi ukupno 340 istorijskih manjina, a njihov broj prelazi 100 miliona pripadnika (svaki sedmi građanin Evrope član je neke etničke manjine). Brisel, nažalost, još nije izradio zakonsku regulativu o nacionalnim manjinama i manjinskim, regionalnim jezicima na nivou Evropske unije (u kojoj uz 24 službena jezika postoji i 60 regionalnih ili manjinskih jezika), pa se, stoga, u većini njenih država članica – tretiraju potpuno različito. Uz to na političkoj sceni EU dominiraju političari većinskih naroda čije države ne pokazuju ni najmanju spremnost za bavljenjem nacionalnim manjinama.

[restrict]

GRAĐANSKA INICIJATIVA Ipak, u unijskom zakonodavstvu postoji institucija Građanska inicijativa u čijem prvom paragrafu piše: „Ako iz najmanje sedam država članica ukupno milion građana izrazi neki zahtev, tada se Evropska komisija time mora baviti.“ Od osnivanja EU, Građansku inicijativu nijedna od članica do sada nije pokretala. Ali uvek postoji prvi put…

Da bi zaštitila pravo Mađara u regionu (kojih ima oko 2,3 miliona) na upotrebu maternjeg jezika, pravo na obrazovanje na tom jeziku, kao i mogućnost finansiranja prekograničnih Mađara (i drugih manjina) iz EU fondova, Budimpešta je pre četiri i po godine preko FUEN-a (krovne organizacije autohtonih nacionalnih manjina u Evropi osnovane 1949. godine u Parizu) inicirala peticiju za usvajanje novih pravnih akata kojima bi se poboljšala zaštita nacionalnih i etničkih manjina na Starom kontinentu. Evropska komisija je 3. septembra 2013. godine odbila tu inicijativu, a posle duge pravne procedure isto je sa uloženom žalbom uradio i Sud Evropske unije u Luksemburgu.

ISPUNJENA KVOTA Građanski odbor, međutim, nije stao. Od luksemburškog Suda pravde 3. februara 2017. dobio je odluku da može (ponovo) da pokrene inicijativu, i 3. aprila 2017. registrovana je Minority SafePack Initiative (Inicijativa za bezbednost manjina) i počeo je proces prikupljanja potpisa (čiji rok je godinu dana) u državama članicama Evropske unije…

Rok je istekao 2. aprila ove godine, i uspelo je. Umesto sedam, manjinsku inicijativu SafePack, koja se vodila pod geslom Niste sami. Milion potpisa za različitost u Evropi, potpisali su državljani u 11 članica EU (Mađarska, Rumunija, Slovačka, Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Italija, Španija, Danska, Litvanija i Letonija). Ukupan broj potpisa bio je 1,32 miliona.

Članovi Inicijativnog odbora za donošenje ovog dokumenta (prvog od strane građana Evropske unije koji je punovažan i koji su organi EU zakonski dužni da razmotre) između ostalih su Nemac iz Danske Hans Hajnrih Hansen, Mađar iz Rumunije Hunor Kelemen, Nemac iz Južnog Tirola Luis Durnvalder, Belgijanac sa nemačkim maternjim jezikom Karl Hajnc Lambert, kao i pripadnica danske manjine u Nemačkoj, ministarka u pokrajini Šlezvig-Holštajn Anke Sporendonk…

DEVET REŠENJA Predloženo je devet konkretnih zakonskih rešenja za zaštitu evropskih autohtonih manjina. Minority SafePack zapravo predviđa izmene postojećih osnivačkih ugovora EU koji bi dodatno unapredili prava pripadnika nacionalnih manjina na Starom kontinentu. U prvom delu se daje dosadašnji pregled zaštite nacionalnih manjina u evropskim okvirima. Drugi deo odnosi se na zakonsku obavezu država članica EU za priznavanjem prava manjinskog statusa autohtonim narodnostima. Treći deo tretira jezik, obrazovanje i kulturu pripadnika nacionalnih manjina. Četvrti deo odnosi se na regionalne politike i ulogu manjina u njima, kao i na socijalno-ekonomski položaj manjina. Peti deo prezentuje participaciju nacionalnih manjina u telima EU. Šesti deo se odnosi na jednaku zastupljenost manjinskih pripadnika u državnim organima uprave u zemljama u kojima žive. Sedmi referiše o ravnopravnosti i unapređenju antidiskriminacionih mera. Osmi deo se odnosi na audio-vizulne sadržaje i njihovu dostupnost pripadnicima manjina, a deveti na konkretnu finansijsku podršku manjinskim zajednicama.

Sledeći korak je javno predstavljanje FUEN-ove inicijative poslanicima Evropskog parlamenta, javna rasprava i donošenje odluke (koja će biti objavljena na svim službenim jezicima EU). Ukoliko EK prihvati inicijativu – počinje zakonodavni postupak. Vremenski rok za donošenja odluke o ovoj prvoj (s pravom možemo reći i istorijskoj) inicijativi evropskih građana je tri meseca nakon njenog podnošenja Briselu.

[/restrict]