Милион потписа за заштиту мањина

Како је једна грађанска иницијатива доспела на дневни ред Европске комисије

За „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Гледајући читаву Европу, у педесетак држава живи укупно 340 историјских мањина, а њихов број прелази 100 милиона припадника (сваки седми грађанин Европе члан је неке етничке мањине). Брисел, нажалост, још није израдио законску регулативу о националним мањинама и мањинским, регионалним језицима на нивоу Европске уније (у којој уз 24 службена језика постоји и 60 регионалних или мањинских језика), па се, стога, у већини њених држава чланица – третирају потпуно различито. Уз то на политичкој сцени ЕУ доминирају политичари већинских народа чије државе не показују ни најмању спремност за бављењем националним мањинама.

[restrict]

ГРАЂАНСКА ИНИЦИЈАТИВА Ипак, у унијском законодавству постоји институција Грађанска иницијатива у чијем првом параграфу пише: „Ако из најмање седам држава чланица укупно милион грађана изрази неки захтев, тада се Европска комисија тиме мора бавити.“ Од оснивања ЕУ, Грађанску иницијативу ниједна од чланица до сада није покретала. Али увек постоји први пут…

Да би заштитила право Мађара у региону (којих има око 2,3 милиона) на употребу матерњег језика, право на образовање на том језику, као и могућност финансирања прекограничних Мађара (и других мањина) из ЕУ фондова, Будимпешта је пре четири и по године преко ФУЕН-а (кровне организације аутохтоних националних мањина у Европи основане 1949. године у Паризу) иницирала петицију за усвајање нових правних аката којима би се побољшала заштита националних и етничких мањина на Старом континенту. Европска комисија је 3. септембра 2013. године одбила ту иницијативу, а после дуге правне процедуре исто је са уложеном жалбом урадио и Суд Европске уније у Луксембургу.

ИСПУЊЕНА КВОТА Грађански одбор, међутим, није стао. Од луксембуршког Суда правде 3. фебруара 2017. добио је одлуку да може (поново) да покрене иницијативу, и 3. априла 2017. регистрована је Minority SafePack Initiative (Иницијатива за безбедност мањина) и почео је процес прикупљања потписа (чији рок је годину дана) у државама чланицама Европске уније…

Рок је истекао 2. априла ове године, и успело је. Уместо седам, мањинску иницијативу SafePack, која се водила под геслом Нисте сами. Милион потписа за различитост у Европи, потписали су држављани у 11 чланица ЕУ (Мађарска, Румунија, Словачка, Бугарска, Хрватска, Словенија, Италија, Шпанија, Данска, Литванија и Летонија). Укупан број потписа био је 1,32 милиона.

Чланови Иницијативног одбора за доношење овог документа (првог од стране грађана Европске уније који је пуноважан и који су органи ЕУ законски дужни да размотре) између осталих су Немац из Данске Ханс Хајнрих Хансен, Мађар из Румуније Хунор Келемен, Немац из Јужног Тирола Луис Дурнвалдер, Белгијанац са немачким матерњим језиком Карл Хајнц Ламберт, као и припадница данске мањине у Немачкој, министарка у покрајини Шлезвиг-Холштајн Анке Спорендонк…

ДЕВЕТ РЕШЕЊА Предложено је девет конкретних законских решења за заштиту европских аутохтоних мањина. Minority SafePack заправо предвиђа измене постојећих оснивачких уговора ЕУ који би додатно унапредили права припадника националних мањина на Старом континенту. У првом делу се даје досадашњи преглед заштите националних мањина у европским оквирима. Други део односи се на законску обавезу држава чланица ЕУ за признавањем права мањинског статуса аутохтоним народностима. Трећи део третира језик, образовање и културу припадника националних мањина. Четврти део односи се на регионалне политике и улогу мањина у њима, као и на социјално-економски положај мањина. Пети део презентује партиципацију националних мањина у телима ЕУ. Шести део се односи на једнаку заступљеност мањинских припадника у државним органима управе у земљама у којима живе. Седми реферише о равноправности и унапређењу антидискриминационих мера. Осми део се односи на аудио-визулне садржаје и њихову доступност припадницима мањина, а девети на конкретну финансијску подршку мањинским заједницама.

Следећи корак је јавно представљање ФУЕН-ове иницијативе посланицима Европског парламента, јавна расправа и доношење одлуке (која ће бити објављена на свим службеним језицима ЕУ). Уколико ЕК прихвати иницијативу – почиње законодавни поступак. Временски рок за доношења одлуке о овој првој (с правом можемо рећи и историјској) иницијативи европских грађана је три месеца након њеног подношења Бриселу.

[/restrict]