KINA PRIŽELJKUJE UČEŠĆE U OBNOVI AMERIČKE INFRASTRUKTURE

PEKINŠKA PONUDA IZ SENKE TRGOVINSKIH PREGOVORA

Dvodnevni trgovinski pregovori Kine i SAD okončani su bez konkretnih rezultata, ali je dan ranije, na drugom skupu, Kina izrazila želju da učestvuje u Trampovom projektu obnove američke infrastrukture vrednom bilion i po dolara

Kao u svim mečevima superteške kategorije, prva runda trgovinskih pregovora Kine i SAD prošlog petka u Pekingu završena je ispitivačkom razmenom osnovnih stavova, sa vrlo malo kretanja. Kinezi su po završetku sastanka, u skladu sa svojom tradicijom, poručili da je važan nastavak pregovora i da u njih treba uložiti još dosta rada.

Tokom samih pregovora nije bilo iznenađenja, ni razbijenih trgovinskih arkada, ako, kao neku vrstu udaraca ispod pojasa, izuzmemo sada već poslovično trampovanje događaja, upravo svođenje na banalnu meru svakog važnog dešavanja ili pojave na svetskoj sceni.

Odmah po okončanju sastanka, naime, Donald Tramp je saopštio posredstvom tvitera da su zahtevi američke delegacije bili fini samo zato što on poštuje predsednika Si Đinpinga, iz čega proizlazi da stavovi ne moraju da budu uvek uglađeni, te da je Kini sada veoma teško jer je postala razočarana zbog, kako je Tramp napisao, američkih trgovinskih pobeda.

Tramp često pokušava da stvori dodatni manevarski prostor za svoju politiku prema Pekingu, istovremeno hvaleći predsednika Si Đinpinga i kudeći Kinu. On na taj način javnosti pokušava da stavi do znanja da je njegov pristup odnosima sa Kinom isključivo poslovan, pragmatičan i da nije ličan.

Agencija „Sinhua“ navela je nakon završetka pregovora da su stavovi dve strane o nekim pitanjima i dalje vrlo podeljeni. „Sinhua“ je podvukla da su strane postigle određeni konsenzus i razmenile stavove o proširenju američkog izvoza u Kinu, bilateralnim ulaganjima, zaštiti intelektualne svojine i uvođenju carina.

Bela kuća svoju poziciju okarakterisala je kao velikodušnu, s obzirom na to da Donald Tramp izuzetno poštuje Si Đinpinga, ali stalno poziva da se pažnja obrati na neravnotežu spoljnotrgovinskog bilansa. Stav Vašingtona najbolje odslikava teza da će spoljnotrgovinsko pitanje Tramp rešiti ovako ili onako.

Kinesku delegaciju na pregovorima u Pekingu predvodio je vicepremijer Lju He. Uz njega su bili ministar trgovine Džung Šan, guverner Narodne banke Kine Ji Gang, ministar finansija Lju Kun i zamenik ministra finansija Džu Guangjao.

Na čelu američke delegacije bio je ministar finansija Stiven Mnučin koji se, sudeći prema izveštajima, na kraju ipak nije sreo sa kineskim vođama. Pored njega, američki tim su činili Robert Lajtizer, trgovinski predstavnik, ministar trgovine Vilbur Ros i Piter Navaro, Trampov ekonomski savetnik.

[restrict]

ŠTA VAŠINGTON TRAŽI OD PEKINGA Prema nezvaničnim informacijama do kojih se moglo doći, Vašington je Pekingu predložio da spoljnotrgovinski suficit u trgovini sa SAD do 2020. godine smanji za dvesta milijardi dolara. Uz to, Peking bi trebalo da obustavi subvencionisanje proizvodnje u okviru projekta „Proizvedeno u Kini 2025“ (Made in China 2025), omogući još povoljniji pristup američkim kompanijama svom tržištu, izmeni svoju negativnu listu do jula, odustane od trgovinskih mera odmazde prema Vašingtonu i svede carinske i necarinske barijere za robu iz SAD na nivo koji nije veći od američkih nameta na kinesku robu.

Prema izveštaju hongkonškog dnevnog lista „Saut Čajna morning post“, čiji novinari tvrde da su imali uvid u listu američkih predloga, delegacija iz Vašingtona je uopšteno formulisala očekivanja u oblasti poljoprivrede, navodeći samo da traži pravičan tretman. Amerikanci, prema istom izvoru, nisu formulisali stavove u vezi soje, ključnog poljoprivrednog proizvoda koji SAD izvoze u Kinu. Soja je proteklih meseci često pominjana kao snažan adut u rukama Pekinga. Kina je lane iz SAD uvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od 19,6 milijardi dolara, od čega na soju otpada 63 odsto. Uvođenje povišenih carina na uvoz soje najteže će pogoditi američke farmere, naročito na Srednjem zapadu, koji su na izborima većinom podržali Trampa.

Žuan Cungci, ekspert Kineskog instituta za međunarodne studije, izjavio je tim povodom da su američki zahtevi previše visoki i da Kini ostavljaju malo manevarskog prostora.

AMERIČKI KOLAČ VREDAN BILION I PO DOLARA Kineska delegacija od američkih sagovornika tražila je zaustavljanje istrage o kršenju prava na intelektualnu svojinu protiv kineske strane, pokrenute na osnovu famoznog člana 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, izbegavanje primene odluke iz aprila ove godine po kojoj će kineska roba vredna pedeset milijardi dolara biti ocarinjena stopom od 25 odsto i olakšan pristup kineskim kompanijama, posebno onim iz oblasti visokih tehnologija, američkom tržištu.

U zamenu Peking ne bi primenio carinsku stopu od 25 odsto na uvoz iz SAD, naročito soje i aviona, bile bi smanjene carine na američke automobile i Kina bi povećala kupovinu roba koje su joj potrebne u SAD. Uz sve to, Kina bi povećala uvoz američkih filmova i otvorila više sektora za strane kompanije u novoj slobodnoj ekonomskoj zoni u ostrvskoj provinciji Hajnan.

Bivši kineski ministar trgovine He Vejven ocenio je nerazumnim američki zahtev da Kina smanji suficit u trgovini sa SAD za 200 milijardi dolara, dodajući da makar pregovori nisu propali, dodajući da je najvažniji ishod ovih razgovora početak daljih krugova pregovora.

Spisak kineskih ponuda dopunjen je indirektno, sa paralelno održanog skupa. Dok su kinesko-američki trgovinski pregovori još trajali, pretprošlog četvrtka u Pekingu je održan 9. kinesko-američki transportni forum. Govoreći na tom značajnom skupu, sekretar kineskog ministarstva saobraćaja Jang Čuanmtang izjavio je da je njegova zemlja voljna da radi sa američkom stranom u okviru inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž puteva svile (Belt and Road Initiative) i Trampove namere da obnovi infrastrukturu.

TRAMPOVANJE BUDŽETA Donald Tramp je u februaru, u okviru svog budžetskog predloga, između ostalog, najavio ulaganje od bilion i po dolara u obnovu i unapređenje američke infrastrukture tokom narednih deset godina. Iz saveznog budžeta u tu svrhu trebalo bi da bude potrošeno (svega) dvesta milijardi, dok bi ostatak bio obezbeđen iz drugih izvora.

Trampova ideja je da polovina sume od pomenutih 200 milijardi bude na raspolaganju saveznim državama i gradovima. Za svaki infrastrukturni projekat gradovi i države bi dobijali 20 odsto iz savezne kase, a sami bi obezbeđivali preostalih 80. Druga polovina sume od 200 milijardi dolara bila bi namenjena kreditiranju, izdavanju obveznica i dodelu grantova.

Veći deo stručne i političke javnosti u SAD obrušio se odmah na ukupan budžetski predlog. Smatra se da bi, ako bude prihvaćen, takav budžet tokom narednih godina doprineo rastu deficita savezne kase. Neke analize pokazuju da bi ovakav predlog saveznog budžeta naredne godine povećao deficit za 984 milijarde dolara, uprkos kresanju troškova u oblasti zdravstvene zaštite, ishrane za osobe sa malim zaradama i zaštite životne sredine. Demokrate su predlog odmah nazvale napregnutim planom punim zagubljenih prioriteta.

Mimo ovih, opštih zamerki, javno-privatno partnerstvo koje zagovara Tramp, kada su u pitanju infrastrukturni projekti, predstavlja skoro potpunu novinu. Zahvaljujući razvijenom sistemu izdavanja obveznica uz znatne poreske olakšice, lokalne vlasti u Americi imaju mogućnost da novac pozajmljuju po najnižim kamatnim stopama. Trampov cilj je da se javni i privatni sektor dovedu u obostrano korisnu poziciju saradnje (win-win situation or result). Gradovi i savezne države bi dobijali efikasno i relativno jeftino završene poslove, a privatne kompanije velike projekte. Smatra se, međutim, da su savezne države i gradovi u SAD već dovoljno opterećeni infrastrukturnim izdvajanjima i da bi, zbog toga, svako povećanje potrošnje u tu svrhu bilo suočeno sa vrlo ograničavajućim uslovima.

Upravo Kina u činjenici da SAD ne mogu iz državne kase tako lako da izdvoje značajnije sume za infrastrukturna ulaganja vidi svoju šansu. Kina, čija je državna kasa puna, zbog toga bi rado učestvovala u američkoj infrastrukturnoj obnovi.

Ovo nije prvi put da se govori o mogućem kineskom učešću u izgradnji i modernizaciji zastarelih američkih železnica. Kina, koja poseduje najdužu mrežu superbrzih pruga na svetu, koja dužinom značajno nadilazi sve ostale, proteklih godina pokazala je veliko interesovanje za izgradnju sistema brzih železnica u Kaliforniji.

OTVARANJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA Kina ove godine obeležava četiri decenije od početka politike otvaranja prema svetu. Kineski premijer Li Kećijang je u Džakarti, tokom ovonedeljne zvanične posete Indoneziji, istakao je da će otvorenija Kina doneti još više mogućnosti i prilika za razvoj sveta.

Jedan od takvih poteza, koji je još u aprilu najavio najpre predsednik Si Đinping, a potom i Ji Gang, guverner kineske centralne banke, na talasu onoga što se čulo na ekonomskom forumu „Boao“ u kineskoj ostrvskoj provinciji Hajnan, jeste dodatno otvaranje kineskog finansijskog tržišta. Već ovog meseca kineska regulatorna tela ubrzano razmatraju mogući pristup stranih kompanija nekim delovima finansijskog tržišta.

Otvaranje kineskog finansijskog tržišta je važan eho trgovinskog rata sa SAD. Njime Peking demonstrira spremnost za nastavak politike otvaranja.

Među prvima se Pekingu prijavio sistem plaćanja „Vrld frst“ (WorldFirst), čije je sedište u Londonu, očekujući segment kineskog tržišta za koji se tokom poslednjih desetak godina, kako navodi Frank Tang, analitičar „Saut Čajna morning posta“, nisu izborili „Viza“ i „Masterkard“. Prema napisima u kineskoj štampi, dozvolu da preuzme većinski paket neke od kineskih osiguravajućih kuća uskoro bi mogla da dobije švajcarska investiciona banka UBS. Pominje se preuzimanje kompanije „UBS sekjuritis“ u kojoj UBS ima 24, a priželjkuje 51 odsto. Slične najave prate i mogućnost da dablinski „Ekspirijen“ (Experian) dobije licencu Narodne banke Kine za prikupljanje, obradu i plasman korporativnih kreditnih informacija, što je teško dostupno i većini kineskih kuća.

Slično je i sa slobodnom ekonomskom zonom na ostrvu Hajnan koja je uz druge slobodne zone u Kini sve otvorenija za strani kapital.

O tome svedoči povećanje dnevnih kvota za berzansku vezu Šangaj i Šendžen–Hongkong od prvog maja sa 13 na 52 milijarde, odnosno sa 10,5 na 42 milijarde juana. Pored toga Peking za ovu godinu najavljuje i uspostavljanje berzanske veze na liniji Šangaj–London.

Kina očigledno ne sedi skrštenih ruku u trgovinskom ratu sa SAD. Iako neki analitičari smatraju da Peking neće dozvoliti stranim kompanijama da se previše razmahnu i preuzmu veliki deo tržišta, njegovo postepeno otvaranje je nesporno.

Endru Kolijer, direktor „Orijent kapital riserča“ (Orient Capital Research) iz Hongkonga, na primer, smatra da će glavne kineske komercijalne banke ostati u rukama države ili kineskih kompanija, a da će strane kuće biti pozicionirane na rubovima finansijskog sistema. On smatra da naprosto ne postoji način da Peking stranim kompanijama odobri učešće u delovima finansijskog sistema koji obuhvata transakcije, štedne depozite i plaćanja uopšte.

S druge strane, vodeći istraživač Finsijskog instituta „Suning“ Huang Džilung kaže da je prioritet vlade svake velike zemlje, poput Kine, uspostavljanje finansijske stabilnosti.

„Banke pod kontrolom države su najbolji način da se to postigne“, tvrdi Huang Džilung.       

[/restrict]

ŠTA JE „MADE IN CHINA 2025“?
Strategijski plan „Proizvedeno u Kini 2025“ je strategijski plan koji je pre tri godine predstavio premijer Li Kećijang. Inspirisan nemačkim planom „Industrija 4.0“, ovaj plan za cilj ima sveobuhvatno unapređenje i nadgradnju kineske industrije, a usredsređen je na visoke tehnologije i povećanje dodate vrednosti proizvoda.

PREGOVORI SE NASTAVLJAJU
Bela kuća je početkom ove nedelje saopštila da će trgovinski razgovori sa Kinom biti nastavljeni. Planirana je poseta kineskog vicepremijera Lju Hea. Lju He će, kako je saopšteno, nastaviti razgovore sa ekonomskim timom predsednika Donalda Trampa.