Volšebnik iz Laktaša

Iako ga optužuju da sve što čini u stvari koristi zarad ličnog opstanka na vlasti, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pokazao se kao žilav politički igrač sa instinktivnim talentom da poentira, prkoseći i spoljnom i unutrašnjem neprijatelju

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ne bira način i priliku da bi pokazao svoju doslednost, bar kada su lični animoziteti u pitanju. U Donjoj Gradini, prilikom obeležavanja dana sećanja na žrtve ustaškog logora Jasenovac od 1941. do 1945. godine, odbio je da se rukuje sa ambasadorkom SAD u BiH Morin Kormak koja je prisustvovala komemoraciji. Kao i prošle godine, Dodik je „preskočio“ ambasadorku Kormak tokom rukovanja s diplomatskim predstavnicima akreditovanim u BiH.

CRNA LISTA Ovaj Dodikov gest „nepoštovanja“ tumači se kao reakcija na njegovo stavljanje na „crnu listu“ američkog Ministarstva finansija jer je označen kao osoba koja preti miru i sigurnosti BiH, tobože ugrožavajući sprovođenje Dejtonskog sporazuma. Nesumnjivo je da je svojim izveštajima i sugestijama ovom stavu doprinela i ambasadorka Kormak, koja je i nekoliko dana uoči odlaska u Gradinu u intervjuu za TV N1 rekla da Dodik „nije partner“ SAD u BiH, jer dovodi u pitanje njen teritorijalni integritet.

S druge strane, predsednik RS ističe da Republika Srpska i njene institucije nemaju problem sa SAD niti njenim građanima, ali da bi se o pristrasnom i nediplomatskom ponašanju američke ambasadorke imalo štošta reći. Komentarišući tvrdnju Kormakove da predsednik Srpske treba da podrži Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet i suverenitet BiH, ali da se to nije desilo, Dodik je upitao: „Zar nije smešno da Kormakova poziva bilo koga na poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, očuvanje suvereniteta i integriteta BiH, a da pri tome Sporazum nije pročitala i svakodnevno radi na urušavanju suvereniteta i integriteta BiH.“

Naglašavajući da je BiH u Dejtonu dobila garanciju za spoljni suverenitet, ovaj volšebnik iz Laktaša, kako Dodika vide zbog njegove političke „igre na žici“ sa mnogo moćnijima od sebe, ističe da joj je unutrašnji suverenitet oduzet i drže ga upravo ambasadori poput Morin Kormak. „Stotine je primera za takvu tvrdnju, ali ovaj poslednji oko izbornog zakona je najočitiji. Američka ambasadorka javno priča o svom učešću u postizanju dogovora oko izmena izbornog zakona, i ako takvo mešanje u unutrašnja pitanja BiH nije oduzimanje suvereniteta i integriteta jednoj zemlji, ne znam šta je“, istakao je predsednik Srpske.

Vašington se već više od 20 godina na Balkanu oseća kao apsolutni gazda, u čemu mu zdušno pomažu i činovnici iz EU i NATO-a. U Podgorici, Sarajevu, Zagrebu i Skoplju „diplomate-instruktori“ bez ustezanja govore o tome šta, kada i gde treba da rade i predsednik i premijer i predsednik Skupštine. Eksperti su uočili da zbog jedne od najboljih vojnih infrastruktura na jugu Evrope, CIA i Pentagon BiH nazivaju „najukusnijim zalogajem“ na Balkanu.

[restrict]

OPTUŽBA IZ NJUJORKA Stoga, kada nešto „zaškripi“, što se u BiH često dešava, na scenu stupa propagandna mašina kako bi neke događaje predupredila ili pripremila za poteze u skladu sa planiranom politikom na ovom prostoru.

Tako je američki list „Njujork tajms“ sredinom februara objavio članak pod naslovom „Milorad Dodik želi da razbije Bosnu. Mirno, ako je moguće“. Nekada hvaljen u Vašingtonu i Briselu kao umereni političar koji bi prekinuo s militantnim srpskim nacionalizmom koji je u devedesetim doveo do balkanskog krvoprolića, gospodin Dodik se preoblikovao u neobuzdanog nacionalistu, navodi ovaj američki list.

Ređaju se, dalje, vešto spakovane činjenice o Dodikovoj odlučnosti da se odvoji od muslimansko-hrvatskog dela BiH, uz napomenu da je on ipak predsednik srpske autonomne regije pod imenom Republika Srpska – „naziv koji je krvlju natopljenoj zemlji dodelio prethodnik gospodina Dodika Radovan Karadžić, osuđeni ratni zločinac koji služi 40 godina zatvora zbog genocida nad bosanskim Muslimanima“, navodi ovaj list. U nizu negativno protumačenih i plasiranih izjava predsednika RS, kako bi potkrepio njegovu „nacionalističku politiku“ i prikazujući ga kao političara „koji će učiniti sve da bi opstao na vlasti“, „Njujork tajms“ ne propušta da navede da se Dodikovi pokrovitelji nalaze u Beogradu, uključujući i srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

SRPSKA KOST U GRLU Biće da najveću „kost u grlu“ trenutno predstavlja sporazum o specijalnim vezama između RS i Srbije koji u najnovijem aneksu polazi od toga da su to dve srpske države i da su zajednički odgovorne za sudbinu srpskog naroda. „Normalno“ je da sve što Srbija i RS urade, region tumači kao srpski velikodržavni projekat, kažu analitičari.

Štaviše, Dodik je od Vučića početkom marta zatražio da na dnevni red uz Kosovo stavi i Republiku Srpsku. „Ja ga molim, moglo to proći u Briselu ili ne. Čuo sam dobru priču da od Kineza nećete čuti ’Tajvan će za godinu biti naš’, ali već za 70-80 godina je njihov. Polako, strpljivo…“, rekao je predsednik Dodik. I ne samo to, ističe Dodik, Srbija i Republika Srpska su postale značajniji faktori nego što su bile. Po njegovim rečima, politika Srbije je suverena i može da se nosi sa najmoćnijim svetskim silama.

„Zbog toga smo između ostalog opredeljeni da je pratimo i kada je reč o članstvu u NATO-u, što pokazuje i usvojena Rezolucija o vojnoj neutralnosti“, podsetio je Dodik i ocenio da je ovo najbolji period saradnje Republike Srpske i Srbije. Tvrdi da Srbija i Republika Srpska nisu imale bolje odnose u novijoj političkoj istoriji.

NEFUNKCIONALNA BiH Da se BiH u regionalnim, evropskim i svetskim krugovima posmatra kao nefunkcionalna država govori i poslednji primer, u kojem je čak i predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, obrazlažući odnos sa Srbijom, upozorio da tamošnje vlasti neće dopustiti „bosnizaciju“ – odnosno podelu Kosova po uzoru na BiH.

Čak ni okupljanje predstavnika zemalja regiona u Mostaru (predsednici Republike Srpske Milorad Dodik, Srbije Aleksandar Vučić i Crne Gore Filip Vujanović, premijeri Hrvatske i Bugarske Andrej Plenković i Bojko Borisov, predsednik Federacije BiH Marinko Čavara, zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Borjana Krišto…) nije popravilo otužnu sliku neuspele države, tim pre što susretu nisu prisustvovali predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, koji nije ni pozvan, i srpski član Mladen Ivanić, jer je bio odsutan.

NE DAJ BOŽE A tu je i poslovična netrpeljivost između predsednika RS Milorada Dodika i bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića i njihove međusobne optužbe za ratno huškanje kroz navodnu skrivenu militarizaciju.

Komentarišući izjavu Bakira Izetbegovića da BiH neće trošiti novac na kupovinu raketnih sistema i aviona, ali da će zaokružiti proizvodnju municije za tržište, ali i za, kako je rekao, „ne daj Bože“. „Neka on čeka to ne daj Bože“, poručio (mu) je Dodik i podsetio da je naporima međunarodne zajednice u Republici Srpskoj uništena sva namenska industrija, dok je u FBiH ostalo šest fabrika naoružanja i municije koje i danas rade. Ali „on (Izetbegović) nema potencijala i ne može mu pomoći ni 16 fabrika, a kamoli tih šest“, rekao je Dodik, uz napomenu da je od RS oteta nadležnost u vezi sa oružjem i da je prenesena na nivo BiH, te da je Predsedništvo BiH vrhovni komandant Oružanih snaga BiH.

„Nema vojsku, niti policiju. Da bi Oružane snage BiH bile upotrebljene, odluku mora da donese Predsedništvo BiH, a ako bi hteo da upotrebi policiju u Federaciji BiH, tu odluku moraju da donesu i Hrvati, a on tu odluku nema“, rekao je Dodik novinarima u Modriči, uz zaključak da je RS jedina koja ima legitimnu nadležnost nad određenom oružanom strukturom, a to je njena policija. „Da smo izgubili policiju i da se nismo odlučno borili za njen status, danas ne bi bilo ni Republike Srpske. To je bio deo projekta i, budući da se nije desilo, Izetbegović sada sanja druge snove, ali brzo odlazi u prošlost“, naglasio je Dodik.

DESTABILIZACIJA RS Zapadne obaveštajne službe koriste i javne i tajne metode sa ciljem destabilizacije prilika u RS, radi smene njenog rukovodstva kako bi prokrčili put BiH ka NATO-u. Obaveštajne službe vodećih zapadnih zemalja, kako su naveli stručnjaci iz oblasti bezbednosti za portal „Vesti“, i do sada su bile uključene u razne operacije s ciljem rušenja aktuelne vlasti u Republici Srpskoj.

„Sad ima nastojanja da se ta situacija proširi na čitav region, a Srbija, odnosno Republika Srpska, zapravo se nalaze između dve tektonske ploče. S jedne strane je ruska služba i njen obaveštajni sistem, a sa druge strane je kompleks NATO-a. Geopolitički položaj Srbije, zajedno sa Republikom Srpskom, nalazi se na obodu tog sistema NATO-a koji naravno želi i Srbiju i Republiku Srpsku da inkorporira“, sugeriše analitičar Milan Pašanski za portal.

Pošto su rukovodstva i narod koji živi na tim prostorima protiv ulaska u NATO, pre svega zbog loših istorijskih iskustava, ta strategija, prema mišljenju Pašanskog, ne prolazi, ali to ne znači da nije veoma prisutna. 

NATO VEŽBA I BAZA U BRČKOM Revolt i uznemirenje javnosti izazvala je i vest, koju je preneo banjalučki portal „Dnevnik“, čiji novinari tvrde da poseduju službena dokumenta Ministarstva odbrane, o tajnom planiranju vojne vežbe stranog saveza na teritoriji države koja tom vojnom savezu ne pripada. Već ta činjenica govori da BiH odavno ne funkcioniše kao država u normalnim okolnostima. Vojne vežbe NATO-a, planirane ispod žita, predviđale su dve faze – prva, koja je trebalo da bude u februaru, planirana je teorijska obuka pripadnika bosanskohercegovačke vojske. U drugoj fazi, naredne godine, na Manjači u blizini Banjaluke, borbeni avioni bi trebalo da izvedu vežbu gađanja. Eskadrila od deset američkih i litvanskih aviona tipa A10, koji su naoružani protivtenkovskim topom „Vulkan“, trebalo bi da na toj legendarnoj srpskoj planini ispaljuje municiju sa osiromašenim uranijumom.

Predsednik RS kategorički tvrdi da institucije RS neće dozvoliti održavanje takve vežbe na teritoriji RS. Dodik je poslao pismo srpskom predstavniku u Predsedništvu BiH u kome kaže da je održavanje vežbe NATO-a na teritoriji RS, u kojima će se koristiti osiromašeni uranijum, neprihvatljivo, a ne treba isključiti ni spontane reakcije građana.

Brojni intelektualci iz Banjaluke, poput dekana tamošnjeg Fakulteta bezbednosnih nauka Predraga Ćeranića, smatraju da, ako NATO pokuša da vežbe održi na silu, bez saglasnosti institucija RS, to može da znači samo jedno – da NATO svoju ulogu u BiH više ne shvata onako kako je zapisano u Dejtonskom sporazumu. NATO je tim sporazumom preuzeo na sebe ulogu mirovnih snaga, a ako ove vežbe budu održane, on će se ogoliti kao okupatorska sila, ako ne na celoj teritoriji BiH, ono barem u RS.

Pošto je dosadašnjim pokušajima Vašingtona da razvlasti Republiku Srpsku ona odolela, ima ideja koje predviđaju vojnu opciju u vidu vojne baze u Brčkom. Probni balon na tu temu pustio je uticajni američki tink-tenk Atlantski savet, čiji je izvršni potpredsednik SAD Dejmon Vilson izjavio u intervjuu za „Dnevni avaz“ da bi SAD u Brčkom mogle da otvore svoju veliku vojnu bazu, čime bi pokazale da im je i dalje u interesu prisustvo u ovom delu Evrope.

Kako kažu vojni eksperti, tu čak ne mora da postoji neka velika baza. Dovoljno je da ima četu, 150 vojnika, i ta teritorija je nedodirljiva. Na njih niko ne sme, a mogu da prihvate savezničke snage iz Hrvatske koja je članica NATO-a. Oni bi samo prešli preko mosta, ušli u Brčko i razdvojili RS na dva dela, sve uvijeno u oblandu savezničkih odnosa, objašnjava Ćeranić. To je, kako ističu, jasna poruka Vašingtona Banjaluci koja malo šta može da uradi ako SAD odluče da se tu instaliraju.

Brčko je, podsećaju, distrikt koji ima svoje zakone, svoje institucije. I uvek može da pozove na svoju teritoriju neku stranu vojnu silu. Suvereni su u donošenju takve odluke.

„Apsolutno mislim da je lociranje baze u Brčkom nemoguće jer bi saglasnost za to morala da dâ Republika Srpska, a mi tu saglasnost nećemo dati“, kategoričan je Milorad Dodik. „Republikom Srpskom ne upravljaju stranci, za razliku od drugih delova BiH gde stranci imaju dominantnu ulogu“, kaže predsednik RS, nagoveštavajući da bi, u slučaju da ta ideja bude realizovana, u RS bila instalirana i ruska baza.

Dodik je očigledno prozreo sve strategije koje rade o njegovoj glavi i na rušenju Republike Srpske, pa sve negativne atribute koji mu se pripisuju, kao što su nepopustljivost, drskost, tvrdoglavost…, pretvara u svoju vrlinu i snagu, instinktivno se držeći stare mudrosti svih stratega i vojnih teoretičara – nikako ne pristati na metode, uslove i „pravila igre“ vaših neprijatelja.            

[/restrict]