Više od propagandnog rata

U istočnom Mediteranu prepliću se geopolitički interesi i borba za resurse SAD, Rusije i Kine, a Sirija treba da bude tranzitna zemlja prema Evropi za energente iz različitih pravaca, oko čega se vodi rat

Građanski rat i kriza u Siriji, posle sedam godina tokom kojih je ubijeno više od 500.000 ljudi, a preko 12 miliona interno ih je raseljeno ili su emigrirali u inostranstvo – dobija novi, dosad moguće najopasniji zaplet. Zapadni centri moći po svaku cenu žele da dokažu Moskvi da reči predsednika Obame iz 2015. godine, o tome da će se Rusija u Siriji „zaglibiti“ kao nekad Sovjetski Savez u Avganistanu, nisu bile samo prazna pretnja. Mnogo toga zaista podseća na događaje od pre tri i više decenije. I sada, kao i tada, imamo i hladni rat, i sankcije Zapada protiv Rusije, i trku u naoružanju, i veštački smanjene cene energenata, i džihadiste koji ratuju protiv Moskve. Jedino nismo imali „zaglibljenu Moskvu“ – imajući u vidu da je ruski predsednik Vladimir Putin do sada vešto vodio igru u Siriji, ne dopuštajući da krizni talas preplavi najveću državu sveta i uništi njene finansije, borbeni moral armije i značajno utiče na pogoršanje životnog standarda građana.

[restrict]

MEDIJSKA HARANGA Međutim, i u Siriji, i u Avganistanu isti je legalni vojni angažman Rusije, imajući u vidu da je u oba slučaja Moskva vojno intervenisala u ovim zemljama na poziv zvaničnih državnih organa. Za razliku od Zapada, čije je učešće u ovim sukobima obavijeno mračnim tajnama specijalnih službi i usmereno na podrivanje država i obaranje neposlušnih režima. Stručnjaci upozoravaju na još jedan važan momenat: ako su u Avganistanu 1980-ih godina, za obračun sa SSSR-om Amerikanci stvorili mudžahedine (Al Kaidu), onda su 30 godina kasnije u Siriji svojim dejstvima napravili džihadiste (Islamsku državu), za rušenje Rusije i njenih saveznika. Ipak, gotovo svi zapadni mediji uporno odbijaju da uoče ove opasne činjenice, ali zato rado učestvuju u propagandnoj harangi na Rusiju i Siriju, a posebno kada je reč o navodnoj upotrebi hemijskog oružja protiv sirijskih civila.

Ove optužbe služe da još više zakomplikuju situaciju na terenu, da bi se Sirija rasparčala i da se ne bi nikad stabilizovala pod pokroviteljstvom Rusije. A Moskva konačno „zaglibila“ na Bliskom istoku, kao što su obećali Amerikanci. Preteća vojna intervencija SAD i njihovih saveznika na tlu Sirije i Bliskog istoka, samo je dokaz da neće odustati od svog cilja – jer dobro znaju koliko je ovo područje presudno važno za opstanak zapadne (američke) dominacije i unipolarnog sveta. Ovonedeljno stupanje na dužnost Džona Boltona, novog savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Donalda Trampa, praćeno momentalnim pooštravanjem sankcija protiv Rusije, svedoči da će američka politika prema Moskvi biti još neprijateljskija. Rat će se voditi do samog kraja.

Sedmog aprila zapadni mediji objavili su o napadu hemijskim oružjem u sirijskom gradu Duma u istočnoj Guti, području nadomak prestonice Damaska koje su snage predsednika Bašara Asada prethodnih nedelja gotovo u potpunosti očistile od džihadista. I upravo tada, kada je vojni cilj Damaska skoro izvršen, Asad čini neverovatni napad hemijskim oružjem – njegove žrtve nisu protivnički vojnici, već uglavnom žene i deca. To je scenario u koji bi svako razuman teško poverovao. Ruski eksperti koji su odmah izašli na lice mesta, u analizama uzoraka u Dumi, nisu pronašli nikakve tragove otrovnih supstanci. Tako se pokazalo da se izveštajima navodnih humanitaraca iz „Belih šlemova“, svaki put umešanih u propagandne akcije protiv Asada i Putina (najviše prilikom oslobađanja Alepa), ni ovog puta ne sme slepo verovati – čak i ako se ostave po strani činjenice o njihovom finansiranju sa Zapada. Naprosto, oni su mnogo puta uhvaćeni u fabrikovanju podataka u cilju antiasadovske propagande…

Istog dana, 7. aprila, vlada u Damasku ocenila je izveštaje o hemijskom napadu kao lažne, a državna novinska agencija SANA nazvala je događaje u Dumi insceniranim, i kao organizatore provokacije označila organizaciju „Džejš el Islam“, iza koje stoji Saudijska Arabija. Upravo ova džihadistička grupa je poslednjih meseci držala Dumu i odatle napadala u pravcu Damaska, zbog čega je sirijska vlada morala hitno da reaguje, kako bezbednost prestonice više ne bi bila ugrožavana. Samo dan ranije, 6. aprila, šef ruskog centra za pomirenje zaraćenih strana u Siriji Jurij Jevtušenkov izjavio je da pripadnici ilegalnih oružanih formacija pripremaju provokacije na jugu Sirije, uključujući primenu otrovnih sredstava na bazi hlora. „Bojovnici planiraju da snimaju video-kamerama posledice navodne primene hemijske municije, radi njihovog objavljivanja u javnosti i optuživanja vladinih snaga za likvidaciju civila, a takođe i za opravdanje sopstvenih aktivnosti u pravcu prekida režima obustave vatre“, istakao je Jevtušenkov. Dan kasnije ove snimke svetska javnost zaista je imala prilike da gleda, kao navodni napad u Dumi.

„VARKA TELOM“ ADMINISTRACIJE SAD Prema oceni ruskog MIP-a, cilj ovih akcija je da se zaštite teroristi i radikalna opozicija, koji ne pristaju na političko rešenje sirijske krize, a da se istovremeno isprovocira intervencija Zapada, a pre svih Amerikanaca, na Asada. Ne treba zaboraviti da je predsednik Donald Tramp samo nekoliko dana ranije najavio navodno „veoma brzo“ povlačenje američkih snaga iz Sirije – i tom prilikom obznanio da Vašington u ovoj zemlji ima čak 2.000 specijalaca, o čemu domaća i svetska javnost nisu znali. Posle „hemijskog napada“ u Dumi, jasno je, ni o kakvom povlačenju nema govora. Nije isključeno da je to bila samo „varka telom“ američke administracije: eto, oni bi hteli da se povuku, ali sada ne mogu, posle „brutalnog napada Asada na žene i decu“.

Na ovaj način domaća javnost i poreski obveznici mnogo lakše će progutati još jedan rat „u ime demokratije i ljudskih prava“. Posebno je zanimljivo da bi taj rat mogao da povede Tramp, čija se predizborna kampanja bazirala na oštroj kritici Baraka Obame i njegovih vojnih operacija „od kojih Amerikanci nisu imali nikakve koristi“. Isto kao što je i Obama na vlast došao kritikujući ratove Džordža Buša „koji su naneli štetu SAD“. A svi oni zajedno, kritikujući jedni druge pre izbora, potom nalaze stotine opravdanja – za samo „još jedan“ pravedni rat. I američka javnost, gotovo ćutke, sve to guta. I plaća, dok državni dug nezaustavljivo raste. „Mnogo poginulih, uključujući žene i decu, u besmislenom hemijskom napadu u Siriji. Region zverstva je u potpunosti opkoljen od strane sirijske armije, što ga čini apsolutno nepristupačnim za spoljni svet. Predsednik Putin, Rusija i Iran su odgovorni za podršku životinje Asada. Moraće da plate visoku cenu“, saopštio je Tramp.

Ali zašto je Sirija tako važna da bi se velike sile toliko lomile oko nje – rizikujući ne samo novi hladni rat, koji je već počeo, već i mogući sukob mnogo širih razmera?

Deo odgovora ovih dana dao je nemački portal „Deutschen Wirtschafts Nachrichten“ (DWN), koji često optužuju da širi „teorije zavere“. Čak i ako je to tačno, ove „zavere“ se uglavnom poklapaju sa analizama takozvanih ozbiljnih medija. DWN piše da se u istočnom Mediteranu, u čijem je središtu Sirija, prepliću geopolitički interesi i borba za resurse velikih svetskih država, uključujući SAD, Rusiju i Kinu. Portal podseća da su u ovom delu Mediterana poslednjih godina otkrivene velike zalihe nafte i gasa, oko kojih se bore Izrael, Turska, Kipar, Liban i Iran. Sirija u ovoj situaciji treba da odigra ulogu „energetskog haba“, jer bi resursi trebalo da se transportuju za Evropu preko njene teritorije. Ali zbog građanskog rata to sada nije moguće i zato je presudno važno kako će izgledati posleratna Sirija i ko će kontrolisati njenu teritoriju.

LJUTI BOJ SUPROTSTAVLJENIH INTERESA Iran već godinama, u saradnji sa Asadom, planira izgradnju cevovoda za transport gasa za Evropu preko Sirije, gde je ključna tačka za tranzit upravo Alep, oko koga se vodila višemesečna oružana – i propagandistička – borba. Portal DWN podseća da je Rusija prošle godine sklopila dogovor sa Damaskom, o ekskluzivnom pravu eksploatacije ovih resursa u Siriji, za šta je Moskva spremna da odvoji između 35 i 40 milijardi dolara za posleratnu obnovu sirijskih kapaciteta. Nemački medij ukazuje i na sukob Turske i Kipra, koji bi trebalo da preuzme ulogu vodećeg proizvođača gasa i njegovog tranzita, čime bi cevovodi zaobilazili tursko kopno, i prolazili kroz kiparske teritorijalne vode – ka Grčkoj i Italiji.

Kiparski i iranski planovi štete i interesima Izraela, koji polaže velike nade u novootkriveno gasno polje „Levijatan“ u svojim teritorijalnim vodama. Ključna uloga u svim ovim zamislima pripada Rusiji, koja se direktno umešala u sirijski sukob da bi zaštitila Asada – i svoje vitalne interese. Jer Vašington je glavni pokrovitelj svih alternativnih planova gasovoda sa Bliskog istoka, kako bi izbacio Moskvu sa energetskog tržišta Evrope. Prema zamislima, kada Evropa više ne bude zavisila od ruskog gasa, biće mnogo spremnija da se aktivno uključi u borbu protiv Moskve. Pri tome se ne misli samo na propagandni rat…           

[/restrict]