Poseta obavijena velom tajne

Kim Džong Un u Kini

Severnokorejski lider Kim Džong Un posetio je Peking, što je prva njegova poseta nekoj stranoj državi još od kada je 2011. godine preuzeo vlast. Ovo je takođe prvi Kimov susret sa nekim od predsednika stranih država

Prošlog ponedeljka vodeće zapadne novinske agencije objavile su, dosta oprezno i kriptično, da je severnokorejski lider Kim Džong Un u poseti Pekingu. „Blumberg“ je preneo navode troje neimenovanih svedoka da je Kim, u predsedničkom vozu, prešao severnokorejsko-kinesku granicu i da se nalazi u Pekingu. Neki sat pre toga japanski mediji su objavili da su „neki“ visokopozicionirani severnokorejski zvaničnici pristigli u Peking.

Mnogo toga u vezi sa ovom posetom zasad je u domenu spekulacija. Poseta je opisivana kao nezvanična iako je Kim Kinu posetio sa svojom suprugom i uz državne počasti koje mu je ukazao kineski predsednik Si Đinping. Na upriličenom banketu govorila su obojica lidera. Severnokorejski mediji su prilično nemušti u vezi sa sadržajem posete. Državna „Korejska centralna novinska agencija“ je dve dosadašnje diplomatske posete – južnokorejskih delegata Pjongjangu i severnokorejskog lidera Pekingu – propratila uz dosta pompe, ali uz malo relevantnih informacija o razgovorima. Kineska novinska agencija „Sinhua“ bila je nešto opsežnija i prenela je dva Kimova navoda koji mogu biti relevantni za dalji razvoj diplomatskih aktivnosti.

Prema ovom kineskom izvoru Kim je rekao da „je naša stalna pozicija posvećenost denuklearizaciji poluostrva, u skladu sa voljom pokojnog predsednika Kim Il Sunga i pokojnog generalnog sekretara Kim Džong Ila“. U drugoj izjavi rekao je: „Pitanje denuklearizacije Korejskog poluostrva može biti razrešeno ako Južna Koreja i SAD odgovore dobrom voljom na naše napore, stvore atmosferu mira i stabilnosti uz preduzimanje progresivnih i sinhronizovanih mera za ostvarenje mira.“

[restrict]

Diplomatski kontekst Kimova poseta Pekingu pre svega se mora posmatrati u kontekstu sve intenzivnije diplomatske aktivnosti u koju je Pjongjang uključen. U svom novogodišnjem obraćanju Kim je govorio o zaokruživanju severnokorejskog nuklearnog programa i voljnosti njegove zemlje da učestvuje na zimskim olimpijskim igrama u južnokorejskom gradu Pjongčengu.

Kim nije bio u Južnoj Koreji, ali jeste izvestan broj severnokorejskih zvaničnika. Južnokorejski predsednik Mun Jae In iskoristio je priliku da napravi diplomatski prodor. Ubrzo po razmeni kurtoaznih reči usledila je i značajna poseta južnokorejskih zvaničnika Pjongjangu.

Ova poseta odigrala se početkom marta. Pjongjang su posetili savetnik za nacionalnu bezbednost južnokorejskog predsednika Čung Eui Jong i direktor južnokorejske obaveštajne službe Suh Hun. Čung je po povratku saopštio reporterima u Seulu da je Kim bio prilično fleksibilan i da nije imao nikakvih posebnih preduslova pre planiranih susreta o kojima se razgovaralo tokom posete – sa južnokorejskim predsednikom krajem aprila i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom tokom maja.

Na ovu vest Tramp je reagovao „umerenim optimizmom“, kako je pisao „Njujork tajms“. On je na Tviteru objavio da „svet gleda i čeka! Možda je reč o ranoj nadi, ali SAD su spremne da žestoko zagaze u bilo kom pravcu!“ Da je Kim spreman da se sastane sa Donaldom Trampom američkog predsednika su obavestili južnokorejski zvaničnici koji su odmah po povratku iz Pjongjanga otputovali u Vašington.

Nije iznenađujuće da je u vreme kada se pripremaju dva značajna međudržavna susreta Kim posetio zemlju koja je najvažniji severnokorejski spoljnopolitički partner. Trgovina sa Kinom obuhvata 90 odsto severnokorejske spoljnotrgovinske razmene. Ankin Panda, urednik „Diplomata“, internet-portala posvećenog dalekoistočnoj politici, podsetio je da su severnokorejsko-kineske veze duboke i razgranate. Njihov Ugovor o prijateljstvu iz 1961. godine uključuje i klauzulu o uzajamnoj odbrani u slučaju da bilo koju od ove dve države napadne neka treća sila. U prošlosti, ratni napor kineske armije imao je značajnog udela u konsolidovanju severnokorejskih pozicija u Korejskom ratu.

Međutim, i pored svih ovih neupitnih veza, Panda je otvorio pitanje zašto je poseta organizovana baš sada? On tumači ovu posetu kao važan pokazatelj da se odnosi između Kine i Severne Koreje kreću uzlaznom putanjom. Tokom kineskog XIX partijskog kongresa Severna Koreja se uzdržala od nuklearnih i raketnih proba iako je ranije znala da ozlojeđuje Peking tokom važnih međunarodnih i političkih događaja.

Ako je južnokorejska diplomatska inicijativa možda sugerisala da Kina ostaje na periferiji međunarodnih odnosa na severoistoku Azije, Kimov dolazak u Peking razvejao je ovu iluziju. Si Đinping se posle važnog unutrašnjopolitičkog uspeha, i ukidanja dvomandatnog ograničenja predsedničke funkcije, reafirmisao i na međunarodnoj sceni. Ne zaboravite da je Kina tu i da je njena reč veoma značajna u svim važnim zbivanjima na Korejskom poluostrvu – mogla bi se sažeti implicitna poruka ovog susreta sa kineske strane. Kimova poruka je takođe značajna – nismo sami.

Prema rečima Jun Suna, direktora Kineskog programa u Stimson centru, Kimova poseta Pekingu ne mora da „učini američki poziciju težom“, ali je svakako čini „komplikovanijom“.

Naime, Kim može da igra na kartu sve većih američko-kineskih napetosti. Sličan spoljnopolitički manevar izvodio je njegov deda Kil Il Sung, koji se okoristio o doktrinarne suprotnosti između Kine i Sovjetskog Saveza da bi od obe države dobio ekonomsku pomoć i bezbednosne garancije.

S druge strane, Kina je sposobna da ublaži režim međunarodnih ekonomskih sankcija nametnutih Pjongjangu. Nije nužno da bilo šta zvanično uradi – sasvim je dovoljno da olabavi kontrolu krijumčarske delatnosti na severnokorejsko-kineskoj granici.

Kinesko-američki odnosi su se znatno zakomplikovali pošto je Trampova administracija uvela ograničavajuće trgovinske mere. Doduše, one zasada imaju više simbolički nego realan ekonomski značaj, no kineske kontramere ukazuju da postoji mogućnost da dve zemlje upadnu u spiralu mera i kontramera koje bi vodile nekakvom trgovinskom ratu. Jedna od mogućnosti je da Kina iskoristi svoj uticaj u Pjongjangu kao adut tokom trgovinskih pregovora sa Vašingtonom.

Ključna reč: denuklearizacija Su Mi Teri, nekadašnji analitičar CIA za Koreju a sada viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije, izjavio je za „Atlantik“ kako je važno zapaziti da Kim nije govorio o uklanjanju nuklearnog oružja iz Severne Koreje već o „denuklearizaciji Korejskog poluostrva kao celine“. Na prvi pogled ova izjava može da zvuči neobično, s obzirom na to da Južna Koreja ne raspolaže nuklearnim oružjem. Međutim, kako Teri objašnjava, ovakva formulacija smešta Kimove izjave u uobičajen severnokorejski pristup „denuklearizaciji“ – postoji spremnost da se ograniči nuklearni program, ali uz mere koje bi obezbedile bezbednost severnokorejskog režima: potpisivanje mirovnog sporazuma kojim bi se okončao Korejski rat; povlačenje američkih snaga iz Južne Koreje i na kraju raskidanje južnokorejsko-američkog savezništva.

Prema Terijevom tumačenju spominjanje „denuklearizacije celog poluostrva“, „sinhronizovanih mera“ i „atmosfere mira“ sugeriše da se očekuju prilične koncesije od SAD i Južne Koreje, koje su malo verovatne.

Ni američka strana nije do kraja jasna koji su njeni ciljevi na Korejskom poluostrvu. Tramp je u većini svojih dosadašnjih izjava insistirao da je njegov cilj onemogućavanje severnokorejskog režima da stekne sposobnost da napadne kopno Sjedinjenih Država. Međutim, u američkoj administraciji postoje i drugačija gledišta. Dva nedavna naimenovanja u njenom vrhu zastupaju tvrđa gledišta u vezi sa Severnom Korejom.

Svega nekoliko dana pre nego što je imenovan za novog savetnika za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton je izjavio da ako Kim nije spreman da napusti svoj kompletni nuklearni program, Tramp treba smesta da prekine pregovore i ozbiljno razmotri pribegavanje vojnoj sili kako bi nametnuo ovo rešenje.

Bolton, koji dugo zagovara ratnu opciju protiv Pjongjanga, iznosio je ranije i predloge kako treba diplomatskim putem privoleti Kinu da deluje u pravcu izazivanja „kontrolisanog kolapsa“ severnokorejskog režima. Kimova poseta jasno ukazuje da Kina nije voljna da učini ovako nešto. Ona načelno nije protiv denuklearizacije poluostrva, ali tako što bi opstao postojeći, saveznički režim u Pjongjangu, uz slabljenje američkih pozicija na severoistoku Azije. Time bi se možda i Seul okrenuo ka Pekingu ili bi barem zauzeo neutralnu poziciju između Kine i SAD.

Majk Pompeo, novopostavljeni šef Stejt departmenta, takođe se ubraja u jastrebove američke spoljne politike. Donedavni šef CIA i ranije kongresmen iz Kanzasa izjavljivao je kako cilj SAD treba da bude „potpuna, proverljiva i nepovratna“ denuklearizacija Severne Koreje.

Tramp i Kim su do sada prevalili priličan put od razmene pretnji do najavljenog samita. Potvrda Kimovog učešća na ovom susretu je zasad najopipljiviji rezultat pekinške posete. No ta poseta je podsetila sve da, kako god se situacija bude razvijala, Peking neće stajati po strani.

[/restrict]