GDE SU PALI TOMAHAVCI?

BOMBARDOVANJE SIRIJE

Raketni napadi tročlane zapadne koalicije na Siriju ponovo su nas doveli u situaciju da o istom događaju slušamo dva potpuno različita narativa o tome šta se zapravo zbilo i koji je efekat operacije. Dok Amerikanci govore o besprekorno sprovedenoj akciji čiji su svi ciljevi ispunjeni, ruska i sirijska strana tvrde da su agresori doživeli fijasko. Ko je zaista pobedio u pedesetominutnom ratu?

Vatreni zagovarači evroatlantskog kursa među domaćim analitičarima jedva su dočekali izostanak žestokog ruskog odgovora na američko-francusko-britansku agresiju u Siriji da bi nam dokazali kako Srbi ne treba da se uzdaju ni u kakvu pomoć ili zaštitu Rusije, jer je ona potpuno nemoćna spram američke sile. Jedna od perjanica ove ekipe, profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti dr Darko Trifunović (koji misli da je Austrija članica NATO-a – emisija „Ćirilica“ 1. decembar 2015) tako tvrdi da je munjevitom akcijom u Siriji dokazano „gde je Rusiji mesto“. „Nije smelo da se desi da ijedan građanin Sirije strada, jer kad vi štitite nekoga, zna se kako se ta država štiti – vi štitite građane te države, pa tek onda teritoriju. Da li je teritorija Sirije zaštićena, nije“, rekao je ovaj stručnjak ne obazirući se na jednu od retkih činjenica oko kojih se u slučaju napada slažu i Vašington, i Moskva, i Damask, a to je da u napadu niko, ni civil, ni vojnik, nije smrtno stradao. Čvrsto se pridržavajući za američki narativ, ovaj stručnjak je dodao da su sve rakete pogodile cilj.

[restrict]

AMERIČKA STRANA PRIČE Odmah po okončanju raketnog napada, predsednik SAD je u svom maniru proglasio pobedu na Tviteru. „Noćašnji udar je savršeno izveden. Hvala Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu na mudrosti i snazi njihovih odličnih vojski. Nismo mogli da očekujemo bolji rezultat. Misija je ispunjena“, napisao je on. Preciznije podatke dobili smo nešto kasnije od Pentagona. „Snage Sjedinjenih Država juče su, pod komandom predsednika Trampa, izvršile precizne napade na ciljeve režima (sirijskog predsednika Bašara) Asada povezane sa upotrebom hemijskog oružja u Siriji. Napade smo izveli kako bismo osakatili sposobnost Sirije da ubuduće koristi hemijsko oružje“, saopšteno je u Pentagonu uz ocenu da su napadi „pažljivo izvedeni i detaljno planirani kako bi se umanjila moguća kolateralna šteta“ te da su „preduzete sve mere opreza kako bi bilo pogođeno samo ono što je gađano, a uspešno je pogođena svaka meta“. Te „sve mete“ su, kako su izjavili, u stvari tri cilja – naučnoistraživački centar Barzeh u blizini prestonice Damask, i bunker i skladište hemijskog oružja Him Šinšar. „Na prvu metu, naučnoistraživački centar Barzeh, ispalili smo 76 raketa od kojih 57 tomahavka i 19 raketa vazduh-zemlja JASSM (AGM-158)“, rekao je general-potpukovnik Kenet Mekenzi i pohvalio se kako su tri zgrade ovog centra uništene iako se nalaze u Damasku, jednom od gradova sa „najgušćom PVO u svetu“. Druge dve mete, bunker i skladište hemijskog oružja Him Šinšar, koji su jedno od drugog udaljeni oko sedam kilometara i nalaze se u provinciji Homs, pogođeni su sa sedam britanskih „storm šedou“ raketa, odnosno 22 rakete – devet tomahavka i 13 britanskih i francuskih „storm šedoua“. Tokom napada, koji je izveden iz više pravaca i koji je svojom masovnošću preplavio sirijsku odbranu, „nijedan avion ili raketa nisu uspešno napadnuti od strane sirijske PVO, i nemamo indicija da su korišćeni ruski obrambeni sistemi“, dodao je Mekenzi. Precizirao je da je sirijska odbrana ispalila više od 40 raketa zemlja-vazduh, ali da je većina njih lansirana tek pošto je napad završen i da je Asadov režim ovakvim nasumičnim odgovorom „ugrozio bezbednost sopstvenih građana“. „Sve u svemu, u ovoj moćnoj demonstraciji savezničkog jedinstva ispalili smo 105 raketa na tri mete. To će značajno umanjiti sposobnost sirijskog režima u budućnosti da razvija i koristi hemijsko oružje“, rekao je Mekenzi.

RUSKA VERZIJA S druge strane, Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je (brifing je održan pre onog u Pentagonu) da je meta napada bio čitav niz sirijskih vojnih aerodroma i industrijskih i istraživačkih postrojenja. „Prema dostupnim podacima, ispaljene su 103 krstareće rakete, uključujući i tomahavk rakete ispaljene sa mora i iz vazduha (…) Sirijski PVO, koji se uglavnom sastoji od sovjetskih sistema, uspešno je odbio vazdušne i pomorske udare. Ukupno je presretnuta 71 krstareća raketa, a upotrebljeni su sistemi S-125, S-200, ’buk’, ’kvadrat’ i ’osa’“, rekao je šef Odeljenja za glavne operacije ruskog generalštaba, general-pukovnik Sergej Rudskoj (među korišćene odbrambene sisteme u kasnijem brifingu ruskog ministarstva uključen je i sistem „pancir“). „Ovim je dokazana visoka efikasnost sirijskog oružja i profesionalnih sposobnosti sirijskih vojnika koje su obučavali ruski stručnjaci“, dodao je on, napominjući da je u proteklih 18 meseci Rusija pomogla da se u potpunosti obnove sirijski odbrambeni sistemi i obezbedi njihov dalji razvoj.

Prema ruskim podacima na centar Barzeh (i postrojenja u obližnjoj Džaramani) nije ispaljeno 76, nego 30 raketa, od čega je sedam oboreno. Ostale mete bile su međunarodni aerodrom u Damasku (ispaljene četiri rakete su oborene), aerodrom Dumair (oboreno svih 12 raketa), aerodrom Blai (oboreno svih 18 raketa), vazduhoplovna baza Šajrat (oboreno svih 12 raketa), napušteni aerodrom Mazeh (oboreno pet od devet ispaljenih raketa) i aerodrom Homs (oboreno 13 od 16). Naglašeno je da nijedna raketa ispaljena na Siriju nije ušla u zonu odgovornosti ruske PVO.

Podaci ruske strane više se uklapaju u informacije koje su objavili ne samo nezavisni izvori nego i žestoki Asadovi protivnici. Deni Maki, nezavisni novinar koji se nalazi u Damasku, u noći napada javio je, što svedočeći iz prve ruke, što pozivajući se na razne izvore, da je napadnuto desetak lokacija. Od ovoga još zanimljiviji je izveštaj opskurne Sirijske opservatorije za ljudska prava, antiasadovske organizacije sa sedištem u Londonu, koja je javila da je tročlana koalicija napala naučnoistraživačke centre Džamrani i Barzeh, vojne baze Mazeh, Dumair, kao i regione Homs, Kalamun i druge. Opservatorija je, takođe, izvestila da je oboren veliki broj koalicionih raketa. „Sirijska opservatorija za ljudska prava uspela je da registruje da su režimske snage presrele desetine raketa ispaljenih na njihove položaje i vojne baze na sirijskoj teritoriji. Ukrštanjem informacija dobijenih od više izvora potvrdili smo da broj oborenih raketa premašuje 65“, navela je ova organizacija.

Da su snage SAD, Britanije i Francuske nameravale da napadnu više od tri cilja u Siriji ukazuje i izveštaj „Si-En-Bi-Sija“ od 12. aprila (dva dana pre napada) gde se, pozivajući se na anonimni izvor, navodi da Pentagon planira da napadne osam meta, uključujući „dva aerodroma, istraživački centar i skladište hemijskog oružja“.

Logički, verovatnije su ove verzije događaja od one koju je javnosti servirao Pentagon. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što bi ispaljivanje čak 76 raketa na jedan istraživački centar, dvospratno zdanje građeno po civilnim, a ne vojnim standardima bez ikakvih značajnijih ojačanja, predstavljalo potpuno sumanuto i bespotrebno rasipanje resursa. Po njihovoj logici, za uništenje ove građevine bilo je potrebno čak 34 tone eksploziva (pošto bojeva glava jednog tomahavka ima 450 kilograma). Poređenja radi, upravo nešto više od 34 tone eksploziva bačeno je tokom čitavog Drugog svetskog rata na Keln, čijih je 95 posto bilo potpuno uništeno. Isti je slučaj i sa preostale dve deklarisane mete. Pre će biti da su američki generali oborene rakete naknadno „preusmerili“ na ciljeve koje su uspeli da pogode kako bi prikrili sopstvenu bruku.

POTPUNA KATASTROFA ZA VAŠINGTON Gora od toga što im je, po svemu sudeći, oboreno oko 70 posto raketa po Amerikance i njihove saveznike je činjenica da je to učinjeno protivvazdušnim sistemima koji datiraju još iz sedamdesetih godina prošlog veka. Jedino su „pancir“, koji je po ruskim podacima zaslužan za obaranje 23 rakete (uspešnost 92 posto), i „buk“ (24 oborene rakete uz uspešnost od 82 odsto) noviji sistemi koji se proizvode od 2008. Ovo ukazuje da su ruski i sirijski stručnjaci uspeli da „pronađu ključ“ za uspešno obaranje američkih krstarećih raketa i pomoću relativno starih i jeftinih odbrambenih sistema, a procenat uspešnosti ovim sredstvima podigli su za desetak procenata, s obzirom na to da je on prilikom prošlogodišnjeg napada na bazu Šajrat, kada je od 59 raketa oboreno 36, iznosio oko 60 posto. Ozbiljno pitanje za američke stratege koje se sada postavlja jeste šta bi bilo da su Rusi uključili daleko sofisticiranije odbrambene sisteme razmeštene oko njihovih baza u Latakiji. Takođe, neophodna je promena taktike pri napadu na jednu zemlju, jer su se Amerikanci do sada oslanjali na prvi masovni udar krstarećim raketama po protivvazdušnim sistemima posle kojeg bi u daleko bezbednijim okolnostima usledili udari avijacije. U Siriji je dokazano da ovo više ne prolazi.

Napad na Siriju potencijalno predstavlja značajan gubitak i na strateškom nivou, za SAD, ali u mnogo većoj meri za Izrael, jer bi Rusija lako sada mogla da revidira svoju odluku od pre nekoliko godina kada je, usled molbi zapadnih partnera, odbila da Asadu isporuči moćni protivvazdušni sistem S-300. „S obzirom na nedavni incident (napad krstarećim raketama), Rusija veruje da je moguća revizija odluke (o isporuci ovog S-300), ne samo u vezi sa Sirijom, nego i drugim zemljama“, rekao je Rudskoj. Ovim bi se definitivno stavila tačka na česte izraelske udare po sirijskoj teritoriji.

Greše stručnjaci koji veruju da činjenica da Rusija pokazuje uzdržanost i da u slučaju ovog napada nije uzvratila podjednakom dozom agresije znači da je slaba. Brkanje uzdržanosti i razumnosti sa slabošću i nesposobnošću je ozbiljna greška koja može imati katastrofalne posledice. Ovu grešku čini i već pomenuti dr Trifunović koji misli da Rusija „nije smela“ da upotrebi S-400 stacioniran u Siriji. Prvo, nije Rusija ta koja bi trebalo da ga se plaši, a drugo nije ga upotrebila jer za tim, očigledno, nije bilo potrebe, a nadajmo se da neće ni biti. Sve ovo nam ukazuje da je iz najnovijeg „dvoboja“ Rusija, a ne Amerika, izašla kao pobednik, iako nije ispalila nijednu raketu. Pobeda je verovatno upravo u tome.        

[/restrict]