SI ĐINPING I DEVET POLITIČKIH PAUNICA

Demokratija sa kineskim karakteristikama

Za „Pečat“ iz Pekinga Branko M. Žujović

U matičnom delu Kine deluje devet partija, pa u Pekingu radije govore o sistemu višepartijske saradnje i političkih konsultacija pod vođstvom KP Kine, nego o klasičnom jednopartijskom sistemu kakav postoji u pojednostavljenoj vizuri Zapada. Kineske demokratske stranke predstavljaju više od dekorativne sistemske ikebane, a manje od zapadnjačkog poimanja stranačkog života

Dežurni đavo Dalekog istoka proteklih godina postao je Pjongjang. U Severnu Koreju uprte su najubojitije medijske i bojeve glave Zapada, koji joj, paradoksalno, vojno i politički prilazi direktno sa istoka. Staljinove brkove u tom delu sveta, premda vidno ćosav, poneo je Kim Džong Un. Njegova zemlja, možda najveći geopolitički stereotip XXI veka, nasledila je u medijima od Kine imidž komunističke džamahirije, sklone bučnim marševima sa razglasa, prepoznatljivim paradama, sovjetskim uniformama, nuklearnim ispadima i navodnim pretnjama.

Zahvaljujući politici otvaranja prema svetu, započetoj pre četrdeset godina, Peking se u međuvremenu izmigoljio iz čeličnog, primarnog propagandnog stiska Zapada. Učinio je to poput gipke mačke koja, kako je rekao otac kineskih reformi Deng Sjaoping, bez obzira na boju efikasno lovi miševe.

Iako Kina kroz medijske izveštaje još provejava kao primitivna jednopartijska despotija, socijalizam sa kineskim karakteristikama, koji široko uvažava moderno tržište, nove tehnologije i privatnu poslovnu inicijativu, stekao je pravo građanstva na međunarodnoj sceni, čak i kada ga cinično nazivaju kapitalizmom sa kineskim osobinama. O Pekingu se, voljno ili ne, na svakoj tački planete danas govori sa uvažavanjem i dužnim poštovanjem.

To dužno poštovanje, uz poriv onoga što nazivamo opštom kulturom, navodi nas da se sa nekim detaljima kineskog političkog sistema upoznamo bliže i da ga razumemo u njegovom dubljem, civilizacijskom kontekstu. Kineski politički sistem je, naime, znatno širi pojam od pojave lidera kakav je Si Đinping, zasedanja Svekineskog narodnog kongresa, saopštenja premijera Li Kećijanga ili tekućeg petogodišnjeg plana o kojem s vremena na vreme čujemo ponešto.

KP i osam demokratskih patuljaka Vic kaže da se kineski turista u Londonu danas najpre pokloni grobu Karla Marksa, a potom ode u Bond strit, u šoping, gde potroši nekoliko hiljada funti na krpice. I zaista, Kinezi prosto lude za skupim pomodnim brendovima. Urbana omladina moderne Kine masovno posećuje „Kentaki frajd čiken“ i „Mekdonalds“, cevči koka-kolu i odsutno čeprka po najnovijem ajfonu. Pa ipak, navedene činjenice predstavljaju tek drvo od kog se ne vidi kineska šuma.

Ista ta pomodna Kina mlađe i srednje generacije, stasala po gradovima tokom poslednjih dvadesetak godina, uprkos stečenom blagostanju, zadržala je u privatnosti, kao društvene imperative, neke sasvim konzervativne vrednosti: pripadnost porodici, negovanje porodičnih vrednosti, brak i revnosnu brigu o starim srodnicima… Te vrednosti nisu vidljive iz butika Bond strita, ali jesu ako se modernom kineskom društvu približimo dovoljno blizu, ne da bismo mu se podsmevali već da bismo ga većim delom razumeli.

Moderna Kina, naime, kako to primećuje Žak Žerne, možda najveći živi sinolog, predstavlja samo najnoviju epizodu jedne veoma duge istorijske evolucije. Tako je i sa njenim političkim sistemom o kojem, poput većine zapadnjaka, gajimo uglavnom pojednostavljeno mišljenje, baš kao o beslovesnom turističkom šopingu u Londonu.

Kao što je kinesku revoluciju Suna Jatsena s početka XX veka nemoguće posmatrati kao klasičnu buržoasku revoluciju, tako i politički sistem današnje Kine nije u potpunosti vidljiv kroz crno-belu političku dioptriju, zaostalu u Evropi nakon završetka Hladnog rata.

Duboko ukorenjen, složen politički i izborni sistem Kine u stvarnosti se prostire daleko preko propagandnog gubera o klasičnoj jednopartijskoj državi. Taj sistem, različit od dinastičkog socijalizma u Severnoj Koreji, nepoznanica nam je čak i kada danas, u eri interneta, odbrojavamo godine do ustoličenja Kine kao nove supersile. Zato je opravdano zapitati se ko i šta danas čini manje uočljiv spektar kineskog političkog sistema?

To su demokratske stranke. Pored svima dobro znane KP Kine, u političkom sistemu te zemlje danas učestvuje još osam partija koje sebe drže za demokratske. Kineski ustav upravo ih tako i prepoznaje. To su: Revolucionarni komitet Kuomintanga, Kineska seljačka i radnička demokratska stranka, Tajvanski demokratski savez, Kineska demokratska liga, Kineska demokratska nacionalna asocijacija, Kineska asocijacija za unapređenje demokratije, Partija „Džigung“ i Udruženje trećeg septembra.

Pitanje kineskog višestranačja nemoguće je posmatrati van konteksta formule „jedna zemlja – dva sistema“. Tako u specijalnom autonomnom regionu Hongkong ima sedamdesetak političkih organizacija ili grupa, među kojima su najvažnije Demokratska alijansa za poboljšanje i napredak Hongkonga, Demokratska partija i Poslovna i profesionalna alijansa za Hongkong.

U Makau deluje tridesetak političkih organizacija.

Ostrvo Tajvan je tradicionalno uporište partije Kuomintang, a pored nje deluje još najmanje desetak stranaka, među kojima se po uticaju ističe Demokratska napredna partija.

Mehanizam učešća i saradnje Posmatrano sa srpskog stanovišta i nažalost iskustva, u matičnom delu Kine je nezamislivo da stranka prikupi potrebnu podršku u inostranstvu, sazove konferenciju za novinare i objavi da podržava nezavisnost Tajvana, Tibeta ili Sinđanga.

Profesor Jin Bou objašnjava da kineske demokratske stranke nisu opozicione u klasičnom smislu, već zajedno sa KP Kine učestvuju u državnim poslovima, savetovanjima o principima državne politike i izboru najvišeg rukovodstva zemlje. One učestvuju u ostvarenju dogovorene državne politike i u primeni zakona i propisa. Za kineske prilike relativno male po broju članova, ali postojeće i delujuće, demokratske stranke predstavljaju više od dekorativne sistemske ikebane, a manje od zapadnjačkog poimanja stranačkog života i to ih preporučuje svakoj poštovanja dostojnoj analizi.

One učestvuju u organima vlasti Svekineskog narodnog kongresa, u njegovom Stalnom komitetu i lokalnim narodnim kongresima sa mandatom od pet godina. Imaju nezavisan status i svaka uživa ugovorene političke slobode, pravo na organizacionu nezavisnost i ravnopravnost pred zakonom i druga prava određena ustavom.

Svekineska narodna savetodavna konferencija predstavlja najvažniju organizaciju međustranačke saradnje u kineskom političkom sistemu. Čine je predstavnici KP Kine i ujedinjenog fronta koji okuplja nekomunističke predstavnike, od predstavnika demokratskih stranaka, do vanpartijskih pojedinaca i ljudi iz specijalnih autonomnih regiona Hongkong i Makao, kao i Kineza iz rasejanja. Glavne funkcije Svekineske narodne savetodavne konferencije su političke konsulatacije, demokratski nadzor i učešće u upravljanju državnim poslovima.

U Srbiji bi, izvesno sa čuđenjem, bila primljena vest iz maja prošle godine u kojoj članovi  Revolucionarnog komiteta Kuomintanga vrlo aktivno učestvuju u projektima provincijalne vlade u Guejdžou koji za cilj imaju smanjenje siromaštva i to još od 1980. godine, naročito u pasivnim planinskim krajevima gde potpomažu projekte održivog razvoja. Sa naše tačke gledišta, politika ako nije visoka, naprosto nije politika.

Uz demokratske stranke, moderna Kina je uspela da u politički život uključi stotine miliona seljaka, što je bio snažan impuls unutrašnjoj demokratizaciji kineskog društva. Osnovni oblici vlasti u kineskim selima su seoski komiteti. Na direktnim izborima za seoske komitete učestvuje više od 80 odsto kineskih seljaka. Retko koja zemlja na Zapadu može da se pohvali tolikim procentom odziva birača, nezavisno od standarda koji se postavljaju.

Izbori za seoske komitete su direktni i obavljaju se u dva dela. U prvom se predlažu kandidati, a u drugom se biraju članovi. Rezultati izbora objavljuju se odmah.

Priroda u kojoj obitavamo Kinezi kažu da je čovek kao priroda u kojoj obitava. Oni svoj politički sistem ne drže za zaostao nego za osobeno svoj. Zadojeni dostupnim, pretežno interpretativnim medijskim sadržajima i vlastitim predubeđenjima o Kini, lako možemo tamošnjem političkom sistemu presuditi kao licemernom, a da pri tome, sa stanovišta azijskog pogleda na svet, on to nikako nije.

Kina, naime, kako nas Žak Žerne podučava, nije običan dodatak zapadnom svetu, niti njenu civilizacijsku galaksiju možemo precizno izmeriti evropskim standardima. Ona nije izgubila specifičnosti koje duguje svojoj istoriji, većim delom razvijanoj nezavisno od istorije Evrope. Tradicijom koju poseduje, predstavom o sebi i svom mestu među narodima, Kina se ne može staviti u isti koš sa svetom koji se nekim čudom uniformisao.

Žerne zaključuje da je demokratija u Kini postigla brz i alarmantan napredak, nakon uklanjanja sistema uhođenja i potkazivanja i davanja prednosti vladavini zakona nad ideološkom indoktrinacijom.

Ti koraci, posmatrani sa zapadnog pola Evroazije, mogu nam se učiniti simboličnim, pa i smešnim, ali ih vredi što objektivnije meriti i neprekidno posmatrati zato što su sve kreativniji i ubrzaniji.

Kineske demokratske partije, koje deluju u matičnom delu zemlje, nisu smešne, ni beznačajne. One su samo drugačije, baš kao i sistem u kojem su nastale i koji ih baštini.

Iako kineski politički sistem nekome može da izgleda kao jedno od usamljenih komunističkih ostrva, on je tek vrh višemilenijumskog brega koji pluta istorijom, a koji nazivamo kineskom civilizacijom. To iz osnova menja dioptriju kojom tamošnje prilike treba da posmatramo.              

KINESKE DEMOKRATSKE PARTIJE

Revolucionarni komitet Kuomintanga, druga po značaju politička organizacija u NR Kini, postoji od  prvog januara 1948. godine. Pokrenuli su ga istaknuti članovi partije Kuomintang, koju je 1912. osnovao Sun Jatsen. Revolucionarni komitet Kuomintanga ima oko 127.930 članova (smatraju se sledbenicima Suna Jatsena) i zalaže se za jedinstvo Kine i izgradnju socijalizma sa kineskim karakteristikama. Predsednik je Van Esjang. Istoimena partija, Kuomintang – stranka kineskih nacionalista, danas deluje na ostrvu Tajvan, gde je 1949. uspostavila vlast i u vlasti se održala do danas.

Kineska seljačka i radnička demokratska stranka osnovana je avgusta 1930. godine. Okuplja brojne intelektualce, naročito iz naučnih krugova, medicine, tehnologije, kulture i prosvete. Prema dostupnim informacijama ima oko 145.000 članova. Predsednik je Čen Džu.

Tajvanski demokratski savez formirali su novembra 1947. godine Tajvanci nastanjeni u matičnom delu Kine. Predsednik tajvanskog demokratskog saveza je Su Huej.

Kineska demokratska liga osnovana je marta 1941. kao Kineski savez političkih kolektiva. Tri godine kasnije ova politička organizacija je reorganizovana i od tada nosi današnji naziv. Kineska demokratska liga okuplja mnoge intelektualce. Ima 282.000 članova, predsednik je Ding Džungli.

Kineska demokratska nacionalna asocijacija osnovana je decembra 1945. godine. Okuplja nacionalno orijentisane trgovce i preduzetnike, ali i intelektualce povezane s njima. Ima oko 170.000 članova. Predsednik je Hao Mingđin.

Kineska asocijacija za unapređenje demokratije osnovana je takođe decembra 1945. godine, i takođe okuplja mnogobrojne intelektualce, naročito iz prosvetnih krugova, izdavaštva, nauke i tehnologije. Ima oko 157.000 članova. Predsednik je Caj Dafeng.

Partija „Džigung“ osnovana je oktobra 1925. godine. Okuplja pretežno Kineze iz rasejanja koji su se vratili u otadžbinu i članove njihovih porodica. Ima oko 50.000 članova.

Udruženje trećeg septembra formirano je maja 1946. godine. Među oko 167.000 članova nalaze se mnogi intelektualci, pretežno iz oblasti nauke i tehnologije.

KINESKI NAPREDNJACI

Kina je u dugoj i složenoj stranačkoj istoriji imala i svoju Naprednu stranku koja je delovala od 29. maja 1913. do 1916. godine. Predsednik stranke bio je Li Juenhung.

Koreni kratkovečne Napredne stranke u Kini nalazili su se u učenju i političkom delovanju Kanga Juveja (1858–1927) i grupe intelektualaca koje je oko sebe okupio sa idejom da se Kina ustavno reformiše, po ugledu na Japan, mireći u sebi savremeno i tradicionalno.

Kang Juvej je prvi Kinez koji je boravio u Beogradu, pre tačno 110 godina.

NESPORAN RAST UTICAJA JAVNOSTI

O stepenu uticaja javnosti na kineski politički sistem može se raspravljati. Ipak, nesporno je da uticaj javnosti u Kini neprekidno raste. Primera radi, prilikom usvajanja Zakona o zdravoj hrani, pre deset godina, javnost je podnela 11.327 primedaba i predloga, što je u prethodnim decenijama bilo skoro nezamislivo. Sa meteorskim razvojem interneta i mobilnih uređaja u Kini, uticaj javnosti na svakodnevna životna dešavanja posredstvom tamošnjih društvenih mreža, kao što su „Vejbo“ ili „Vičet“, takođe neprekidno raste.

MANDATI I DRUGE PRIČE

U žiži interesovanja svetske javnosti proteklih dana se našao predlog Centralnog komiteta KP Kine da predsednički i potpredsednički mandati više ne budu ograničeni na dva mandata

Predlog Centralnog komiteta KP Kine da predsednički i potpredsednički mandati više ne budu ograničeni na dva mandata od po pet godina, već da u potpunosti budu izjednačeni sa mandatima Svekineskog narodnog kongresa, nedavno je privukao najveću pažnju među svim predloženim amandmanima na ustav NR Kine.

Ma koliko ukidanje mandatskih ograničenja bilo nepopularno, a u Evropi jeste nepopularno, vredi se podsetiti da neki evropski i svetski lideri demokratske provenijencije vladaju ili su vladali uz ogromna ovlašćenja duže od deset godina. Angela Merkel na vlasti je već 12 godina. Benjamin Netanijahu i Viktor Orban, sa prekidima, takođe 12. Margaret Tačer vladala je više od 11 godina. Ovi primeri u očima Evropljana neće učiniti prihvatljivijim predložene promene kineskog ustava, ali doprinose objektivnijem sagledavanju tamošnje političke scene i ovdašnjih političkih dešavanja.

Kada su predlozi promena kineskog ustava u pitanju, ranije je bilo najavljeno, a sada je i objavljeno, da će biti predloženo da stavovi predsednika Si Đinpinga o socijalizmu sa kineskim karakteristikama budu uključeni u ustav, uporedo sa naučnim pregledom tog razvoja. Ovaj predlog objašnjava se činjenicom da je Kina daleko odmakla sa razvojem, reformom i napretkom društva uopšte, te da najviši pravni akt zemlje treba uskladiti sa novonastalom relanošću.

Najavljena je ustavna podrška konsolidaciji i daljem jačanju, u tekstu pomenutog, jedinstvenog fronta koji čine demokratske stranke, narodne organizacije i pojedinci što se zalažu za ujedinjenje zemlje.

U nadležnosti Državnog saveta, odnosno kineske vlade, naći će se staranje o ekološkom napretku zemlje.

Kineskim gradovima, sa podređenim distriktima, biće omogućeno da usvajaju zakone, što do sada nije bio slučaj. Lokalni zakoni i propisi stupiće na snagu nakon što ih odobre stalni komiteti provincijalnih narodnih kongresa.

Nadzorni organi NR Kine u budućnosti bi, prema pomenutom predlogu, trebalo da budu izjednačeni sa organima državne uprave (administracije), sudske vlasti i tužilaštva. Pomenute organe imenuju isključivo narodni kongresi kojima odgovaraju za svoj rad.

Važeći kineski ustav donet je 4. decembra 1982. godine. Amandmani na najviši pravni akt Kine usvajani su 1988, 1993, 1999. i 2004. godine. Poslednjim izmenama, 2004. godine, garantovana je privatna imovina i načinjen je novi korak u razvoju ljudskih prava. Razlog ovih ustavnih promena bila je novostasala srednja klasa ili imućno društvo, kako je u Kini nazivaju.

Kina 2021. obeležava stotu godišnjicu vladavine KP koja je posrnulu zemlju, izmučenu eksploatacijom, ratovima, nemirima i prirodnim katastrofama, izvela na put mira i rastućeg blagostanja. Kineski san, koji promoviše Si Đinping, te godine treba da postane java, a Kina, uslovno rečeno, srednjerazvijena zemlja bez siromaštva kao jednog od glavnih problema.

Promene tamošnjeg ustava zato treba posmatrati u širem kontekstu tog jubileja i onoga što će postati novi ciljevi zemlje, a što će, bez imalo sumnje, imati veliki uticaj na ceo svet. Miran razvoj, upravo održanje mira i podsticanje razvoja, već četiri decenije u Kini ima prednost u odnosu na sve ostalo. To je šuma iza drveta, istaknutog u prvi plan, koje danas nazivamo očiglednom koncentracijom moći u rukama Si Đinpinga, neviđenom još od doba Mao Cedunga.