Ko je Porošenkov „lični general“

UKRAJINSKI BONAPARTA

Ukrajina se i zvanično odrekla pojma „antiteroristička operacija“, kako je doskora imenovala građanski rat u Donbasu. Sada koristi termin „zadržavanje oružane agresije Ruske Federacije“, a vojnu grupaciju koju je Ukrajina formirala za ovu operaciju vodiće general Mihail Zabrodski, što se svojevremeno zakleo na vernost Rusiji

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao je 20. februara „Zakon o osobenosti državne politike u obezbeđivanju državnog suvereniteta Ukrajine na privremeno okupiranim teritorijama Donjecke i Luganske oblasti“, u javnosti poznatiji kao Zakon o reintegraciji Donbasa. Datum nije izabran tek tako. U Ukrajini 20. januar smatraju danom kada je „počela ruska agresija“, te je jasno zašto je Porošenko toliko čekao da potpiše pomenuti zakon.

„U ovom zakonu imenujemo Rusiju kao državu-agresora, a to je zaslužila jer je okupirala naše teritorije“, izjavio je Porošenko. Ova svečana „promena kriterijuma“ postala je osnova za reorganizaciju ukrajinske armije u Donabsu. Sada i zakonski na nivou zvanične terminologije Ukrajina u Donbasu ne sprovodi neku „antiterorističku operaciju“ protiv „separatista“ i „terorista“, već zadržava „agresiju Rusije“. A stanovnici „separatističkih oblasti“, samim tim, više nisu teroristi, nego „kolaboracionisti“.

POROŠENKOV FAVORIT Jedinice raspoređene na teritoriji koja se graniči sa Donbasom, i koje štite nacionalnu bezbednost pružajući „otpor oružanoj ruskoj agresiji“, ostaju pod komandom Generalštaba ukrajinske armije, a na samom terenu se potčinjavaju novoformiranom Ujedinjenom operativnom štabu.

Nema sumnje da će novoformirani Ujedinjeni operativni štab preuzeti aktuelni komandant Antiterorističke operacije, general-major Mihail Zabrodski, inače trenutno komandant desantno-jurišnih snaga ukrajinske armije. Zabrodski važi za „najperspektivnijeg komandanta ukrajinske armije“ i „idealnog vojnika“ koji uživa najviše poverenje ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. Još važnije, američki vojni ekspert Filip Karber smatra ga čovekom koji „bespogovorno izvršava bilo koje naređenje i uz to ne trpi raspravu, a uz sve je u potpunosti lojalan SAD“. On je „veteran“ antiterorističke operacije i smatra se favoritom predsednika Porošenka, koji se u medijima naziva „ukrajinskim Bonapartom“. Upravo je ovaj general komandovao odeljenjima 95. vazdušno-mobilne brigade u vreme blokade Slavjanska i Kramatorska. Zauzeli su brdo Karačun, koje dominira nad Slavjanskom, što je primoralo ustanike da se povuku iz grada. Posle toga 95. brigada je prebacivana po celoj teritoriji Donbasa, od obala Azovskog mora i Mariupolja, do Kramatorska i Luganska, kao i obratno radi deblokade pojedinih ukrajinskih jedinica koje su držale u okruženju snage ustanika.

To je najmitologizovaniji deo vojne istorije Ukrajine, a sami vojnici generala Zabrodskog su predstavljeni kao „strašni kiborzi“ (posebno zbog borbi na aerodromu Donjecka). Nepoznati američki propagandisti su snimili dokumentarni film o generalu Zabrodskom i njegovoj brigadi, u kome su objavili da je 95. brigada izvršila u istoriji Evrope najduži napad u pozadini neprijatelja (na rastojanju od 470 km). Na premijeri filma prisustvovao je i predsednik Porošenko, a Zabrodskom je tom prilikom uručeno zvanje „Heroja Ukrajine“, dodeljen mu je i orden Hmeljnickog i čin general-majora (tada je imao 42 godine), posle čega je postao komandant svih vazdušno desantnih snaga ukrajinske armije. Istina, sve ovo je bio „veliki podvig Porošenka“, jer Zabrodski je završio Inženjersko-kosmičku akademiju Mežanskog u Sankt Peterburgu i potom pet godina služio kao oficir po ugovoru u ruskoj vojsci, posle čega se vratio u Dnjepropetrovsk. Ovaj deo iz njegove biografije smetao je mnogima u Kijevu, a još više u centru unijatizma i ukrajinskog nacizma – Lavovu. Ukrajinski uninacisti su isticali da je Zabrodski položio zakletvu Rusiji i da je sada, prema pravu, dezerter, koji je već jednom izdao jednu armiju. No „put nazad“ presekla mu je sama Rusija (tačnije državni Istražni komitet) koja ga je zbog granatiranja civilnog stanovništva u rejonu Slavjanska optužila za ratne zločine. Krivično delo za koje Rusija tereti Zabrodskog (i još 20 lica iz Ministarstva odbrane Ukrajine) se odnosi na članove 356 i 357 Krivičnog zakona Ruske Federacije (primena zabranjenih sredstava i metoda vođenja rata, kao i genocid). Pored toga, prema nekim podacima Zabrodski je po nalogu Vašingtona učestvovao i u svrgavanju Viktora Janukoviča 2014. godine.

Na taj način Porošenko je dobio „ličnog generala“. Pre imenovanja na novu funkciju, ukrajinski mediju su čak pisali da Porošenko priprema Zabrodskog za ulogu „vojnog diktatora“ u slučaju potrebe. Ovu tezu preuzeo je i poznati ruski analitičar Rostislav Išćenko, koji o Zabrodskom piše kao o „vojnom diktatoru“ kog odgaja Porošenko, jer se prema određenim scenarijima u Kijevu mogu stvoriti prilike da se uvede vojna diktatura, a za to je potrebno vaspitati konkretnog čoveka. Ta ličnost je general Zabrodski, za koga kaže da će posle najnovije funkcije biti postavljen na mesto načelnika Generalštaba ukrajinske armije i ministra odbrane.

MIT O ZABRODSKOM Što se tiče „mita o Zabrodskom“ sve je bilo „veliki trik“ i dosta jednostavnije u odnosu na filmsku verziju. Prema dokumentima ukrajinskog generalštaba, pred bataljonima 95. vazdušno-desantne brigade, kao i 30. motorizovane brigade, je postavljen zadatak da „organizuju koridor“ između dva punkta: Stepanovka – Krasnij Luč – Krasnaja Poljana – Lutugino, tj. da se probiju do „odbrambenog položaja „Luganski aerodrom“, koji su bilo opkolili ustanici.

Jedna od prvih epizoda građanskog rata u Ukrajini bila je borba za brdo Kračun kod Slavjanska, na kojem se nalazi televizijski repetitor. Upravo sa ovog brda, po njegovom zauzimanju, Zabrodski je minobacačima i artiljerijom granatirao stambene četvrti Slavjanska. Brdo su, inače, branili kozaci i dobrovoljci, koje je Zabrodski brzo porazio i potom je položaj držao čitava dva meseca. Tom prilikom je ubio 11 civila, ali mu na Zapadu to niko nije zamerio. Potom je sa svojom jedinicom širom Donbasa imao zadatak da deblokira opkoljene ukrajinske jedinice. Zbog ovih „podviga“, 24. avgusta 2014. godine dobio je zvanje „Heroja Ukrajine“.

I ova epizoda mladog generala ima svoje naličje. Naime, prema dokumentima ukrajinski generalštab je davao lažne izveštaje o uspesima armije predsedniku Porošenku. Među tim falsifikovanim izveštajima je i raport da je akcija kod Krasnog Luča izvedena uspešno, te je 95. brigada prebačena u novu avanturu. Zadatak je bio kontrola dela teritorije (na kojoj nije bilo nikoga) od Krasnog Luča do Debaljceva koji je bio dugačak 50 kilometara, što je bilo neizvodljivo. Rezultat je bio ulazak u okruženje, a tokom dve nedelje borbi brigada je izgubila 60 posto tehnike i mnogo ljudi (ruski izvori navode od 300 do 600 vojnika), a da pri tome nije izvršila zadatak. No imali su i sreće, jer se nisu našli u Ilovajsku, pošto oni koji jesu – nisu preživeli tu akciju.

Mladi i perspektivni general Zabrodski posle svega je postao favorit predsednika Porošenka, kome je predao na rukovođenje ne samo najveću grupaciju ukrajinske armije već i najobučeniji deo armije, ali i čovek o kome je u državi stvoren mit. Pored toga na ruku generalu Zabrodskom išli su i mediji, sa kojima je imao odličnu saradnju. Ukrajinski mediji su mu pomogli da se oslobodi ukrajinskih nacionalista i nacista, koji su više delovali kao banditi terorišuću i pljačkajući Ukrajince i stalno ucenjujući političare u Kijevu, što je, jasno je, odgovaralo ne samo predsedniku Porošenku. Kada je odstranio paravojne formacije ukrajinskih nacista i nacionalista sa fronta, dobio je podršku brojnih političara. Oni su ga nagradili – prepustili su mu komandu nad svim padobransko-desantnim jedinicama. Takođe, dobio je i odrešene ruke da reorganizuje front, što je i učinio podelivši ga na dva dela: donjecki i lugansko-mariupoljski.

KOSOVSKI ISPIT LOJALNOSTI Zabrodski se rodio u oficirskoj porodici u Dnjepropetrovsku, a vojno obrazovanje je stekao u Sankt Peterburgu, a potom je pet godina služio u ruskoj vojsci po ugovoru. Posle toga se vraća u Ukrajinu i 2000. godine je postavljen za komandira voda 95. vazdušno-desantne brigade, koja je formirana posle sticanja nezavisnosti, kao „čisto ukrajinska“. Brigada je raspoređena u Žitomiru i aktivno je bila uključena u različite programe međunarodne vojne pomoći, posebno pomoći obuke NATO-a. Godine 2005. Zabrodski je poslat u SAD na usavršavanje. Posle povratka iz Amerike, Zabrodskom je dat čin potpukovnika, a u jesen 2009. godine imenovan je za komandanta ukrajinskog kontingenta na Kosmetu koji je bio u sastavu ujedinjenog ukrajinsko-poljskog bataljona (u praksi je bio 95. brigada iz Žitomira). Na Kosovu i Metohiji je položio „ispit lojalnosti Vašingtonu“, jer nijednim pogledom nije pomogao ugroženim Srbima, čime je pokazao da ne oseća slovensku solidarnost.

Januara 2013. godine Zabrodski je postavljen za komandanta 95. vazdušno-desantne brigade. Drugim rečima, Zabrodski je najmanje od 2005. oficir kojeg su obučavali NATO instruktori i nije čudo što je posle izbijanja ustanka u Donbasu upravo on poslat da oružanim putem guši volju naroda.

Ipak, ima ukrajinskih analitičara koji misle da „mit o generalu Zabrodskom“ može i da se sruši. Naime, Zabrodski što nema dovoljno vojske za napad na Donbas, kontrolu teritorije Ukrajine, rat sa oligarsima, nacistima i polusamostalnim regionima.