Kako je nastala medijska hobotnica bivšeg direktora CIA

Vrtoglavi karijerni put Dejvida Petreusa, od glavnokomandujućeg međunarodnih snaga u Iraku i Avganistanu, preko šefa CIA, do direktora finansijskog giganta KKR i medijskog magnata, svedoči o uspostavljanju novog oblika moći: vojno-bezbednosno-finansijsko-medijske

 Piše Opservatorija novinarstva

Činilo se da je karijera Dejvida Petreusa naglo prekinuta kada ga je seks-skandal primorao da podnese ostavku u CIA 2012. godine. Pored preljube, otežavajuće okolnosti za generala sa četiri zvezdice bile su i to što je lagao tokom istrage i, pogotovo, što je ljubavnici odavao državne tajne. Osuđen je uslovno na dve godine zatvora i na novčanu kaznu od 100.000 dolara – tričarija u poređenju sa sličnim slučajevima, kao na primer onim Edvarda Snoudena, koji tvrdi da su informacije koje je odao bile daleko manje poverljive.

Petreus će se oporaviti. Šest meseci nakon skandala, mastodontski investicioni fond Kolberg, Kravis, Roberts i kompanija (KKR) postaviće ga za direktora svog novoosnovanog Globalnog instituta.

[restrict]

VARVARI S VOLSTRITA Sedamdesetih i osamdesetih godina KKR je bio predvodnik LBO-a (leveraged buyout) ili „kreditnog otkupa“, tj. preuzimanja preduzeća pomoću masivnog zaduživanja. Izumitelj tog koncepta Džerom Kolberg ubrzo je postao zabrinut „preovlađujućom pohlepom koja prožima poslovni život“ i napustio fond koji je osnovao, ostavljajući samo svoje K na početku skraćenice. Nakon njegovog odlaska drugo K, Henri Kravis izazvaće pravi bum LBO-ova donoseći KKR-u nezavidni nadimak „varvara s Volstrita“. KKR će ostati prvak te metode iako ona često dovodi do rasparčavanja, pa i bankrota otkupljenih preduzeća.

Krajem 2016. Donald Tramp ima u vidu Petreusa kao kandidata za šefa američke diplomatije, ali on ostaje u KKR-u, ubuduće kao partner. Kravis i Petreus su takođe članovi Saveta za međunarodne odnose i redovni učesnici sastanaka Bilderberg grupe. Džerusalem post je Kravisa svrstao na 38. mesto liste najbogatijih Jevreja.

INVAZIJA POČINJE Po prelasku u svet biznisa, bivši javni službenik odmah se dokazuje uvećanjem ionako impresivnog portfolija KKR-a. Te 2013. godine fond ostvaruje svoju prvu direktnu investiciju u Srednjoj i Istočnoj Evropi kupovinom Junajted grupe (SBB/Telemah) za iznos koji nikada nije objavljen, ali se procenjuje na preko milijardu evra. Junajted grupa je objedinjavala najveće internet provajdere i operatere kablovske i satelitske televizije u bivšoj Jugoslaviji sa skoro dva miliona korisnika:

SBB (Serbia Broadband) – najveći kablovski operater i internet provajder u Srbiji sa 700.000 korisnika;

Telemah – glavni kablovski operater i internet provajder u Sloveniji i Bosni i Hercegovini;

Total TV – prva mreža satelitske televizije u Srbiji, prisutna u šest zemalja bivše Jugoslavije;

NetTV Plus – glavni operater televizije preko interneta;

Junajted medija – televizijski kanali Sport klub, Sinemanija, Ultra, Mini ultra, Lov i ribolov;

CAS medija – najveća agencija za prodaju reklamnog prostora na kablovskoj i satelitskoj televiziji.

Naredne 2014. godine KKR učvršćuje prevlast. Preko Junajted grupe kupuje turbo-folk giganta industrije zabave Grand produkciju, i preuzima kontrolni paket crnogorskog kablovskog operatera BBM. Postaje suvlasnik najposećenijeg informativnog sajta u Srbiji Blic.rs, otkupom 49 odsto digitalnog dela švajcarske medijske grupacije Ringier.

Najzad, KKR pokreće sopstvenu regionalnu televiziju N1 TV, ekskluzivnog partnera Si-En-Ena, sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Tim kontroverznim potezom Junajted grupa objedinjuje distribuciju i produkciju medijskih sadržaja.

Grupa 2015. godine čini još jedan presedan kupovinom slovenačkog Tušmobila, što je prvi put da kablovski operater preuzme operatera mobilne telefonije. Dalje, 2017. otkupljuje aktivnosti Central European Media Enterprises (CME) u Hrvatskoj i Sloveniji, uključujući najgledaniji hrvatski kanal TV Nova, čiji večernji dnevnik je najgledanija emisija u zemlji; kao i POP TV, čiji je dnevnik 24ur vodeći slovenački informativni program. Za sve to vreme Junajted grupa nastavlja da proširuje svoje aktivnosti na fiksnu i mobilnu telefoniju i da guta konkurente, kao što su BHB Cable TV (BiH), M-kabl (Crna Gora), i Ikom (Srbija).

KO KOGA KRIJE? „Finansijski varvari“ su pod Petreusovom komandom izgradili pravu medijsku imperiju, no to su učinili veoma diskretno, držeći se podalje od pažnje javnosti. Retka, snebivljiva i zakasnela istraživanja na kraju su ipak razotkrila poneki detalj.

Tako je 2015. Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije identifikovao netransparentnost medijskog vlasništva kao prioritetni problem. Naredne godine vlasnička struktura Junajted grupe bila je predmet istraživanja koje je sproveo slovenački magazin Delo u saradnji s Projektom izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji. Njihov članak Na tamnoj strani Telemaha najzad je stanovnicima regiona pružio priliku da zavire iza kulisa svog najvećeg izvora informacija. Tamo će pronaći lavirint fantomskih ofšor-kompanija, koje niču u poreskim rajevima kao pečurke kako bi sakrile izvorne vlasnike i njihove finansijske tokove.

POLUOTKRIVENI: SMOKVIN LIST JE SRBIN Velika meta tog istraživanja bio je Srbin Dragan Šolak. On je 2000. godine u Kragujevcu osnovao lokalnog kablovskog operatera KDS, i dok je njegov startap strelovito napredovao, prerastajući 2002. u SBB, 2012. u SBB/Telemah i 2013. u Junajted grupu, uvek je uspevao da zadrži direktorsku fotelju. To nije bila nikakva tajna. Pravo otkriće istraživanja glasi da Šolak ujedno zadržava i 20 odsto akcija, skriven iza preduzeća Gerrard Enterprises koje je osnovao 2001. na Ostrvu Man.

Taj „kralj kabla“, redovno „nedostupan za medije“, novi je poslovni magnat u razorenom ekonomskom pejzažu i novi bogataš među osirotelim zemljacima, s privatnim avionima, vilom na Ženevskom jezeru i terenom za golf koji je pripadao kralju Jugoslavije (Petreusov život na visokoj nozi takođe je bio tema govorkanja, sve do članaka u Hafington postu i Vašington postu). Srbin u regionu gde su nacionalni rivaliteti vazda aktuelni, opsenar koji otvara tri ofšor-preduzeća dnevno i izvodi „sad ga vidiš sad ga ne vidiš“ s milionima evra ‒ i sve to bez plaćanja poreza ‒ mnogo je razloga da novinari Dela i oni koji su pošli njihovim stopama (Nacional, Jutarnji list, Ekspres…) upere reflektore u Šolaka. A i rizik je bio manji nego da su sledili trag krupne divljači.

ULOGA AMERIČKIH AMBASADORA Istraživanje Dela s ciljem da se razmrse pipci vlasničke strukture Junajted grupe razjasnilo je bar jednu stvar: vlasnici se kriju iza niza paravana. Bilo je manje jasno da li se Šolak nalazio među vlasnicima ili među paravanima.

Šolak nije radio sam. Njegovi prekoatlantski finansijeri, među kojima i KKR, bili su većinski partneri u svim operacijama. Oni su ga ostavljali na čelu Junajted grupe i bdeli nad njegovim vrtoglavim usponom od samog početka, o čemu svedoči depeša ambasade SAD u Beogradu objavljena na Vikiliksu. Šteta je što taj izvor do sada nije uziman u razmatranje iako je lako dostupan na internetu.

Depeša iz 2007. u potpunosti je posvećena SBB-u, počev od samog naslova Serbia broudbend posluje u neprijateljskom okruženju. Šolak se pojavljuje kao glavni sagovornik ambasade, do te mere da se možemo upitati o prirodi njegovog odnosa sa američkom diplomatijom. Potpisnik, ambasador Majkl Polt, prenosi Šolakovu zabrinutost u Vašington i dodaje svoj izveštaj o udruženim naporima američkih diplomata i investitora da reše problem. Njihov izgovor: sprečiti tržišnu dominaciju javnog operatera Telekoma koji „koristi agresivne taktike i politički uticaj“ da obezbedi monopolistički položaj. Danas shvatamo da je ambasador radio upravo ono za šta je optuživao Telekom, samo u korist SBB-a. Depeša je datirana 1. juna 2007, a 27. juna je objavljeno istorijsko zaključenje prvog LBO-a u Srbiji kojim je SBB prešao u ruke Mid Europa partners.

Poltov naslednik Kameron Manter je nakon diplomatije nastavio karijeru u Mid Europi kao savetnik SBB-Telemaha u vreme pregovora s Petreusom 2013. godine. Poltov prethodnik, znameniti Vilijam Montgomeri, prvi koji je imenovan nakon NATO bombardovanja 1999. i obojene revolucije 5. oktobra 2000, uticajan poput imperijalnog prokonzula, bio je poslovni partner izvesnog Brenta Sadlera. Taj gospodin je u vreme bombardovanja bio dopisnik Si-En-Ena iz Beograda, a sada je predsednik N1 TV, vodećeg kanala Junajted grupe, ekskluzivne filijale Si-En-Ena u Istočnoj Evropi.

KAD SE NEPRIJATELJI UORTAČE Konsultantska kuća Montgomeri Sadler Matić i saradnici  (MSM & associates) okupila je nesvakidašnji trojac: bivši američki ambasador i reporter postali su ortaci Gorana Matića, jugoslovenskog saveznog ministra za informisanje 1998. i 1999. godine. Istu funkciju, u istom periodu, ali na srpskom republičkom nivou, obavljao je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Neposredno pred bombardovanje, Matić je ovako kritikovao medije koji rade za strane gazde: „Tu je situacija vrlo jasna jer gazda plaća, gazda i traži plasiranje određenih informacija.“  Kada je NATO napao, on je izjavio za Si-En-En: „Spremni smo da se borimo protiv agresora.“ Kada su 23. aprila 1999. rakete uništile Radio-televiziju Srbije, odnevši živote 16 zaposlenih, Bi-Bi-Si je preneo njegovu izjavu: „Ovo je čudovišni zločin bez presedana u istoriji.“ U manje rečitom izveštaju njegovog budućeg kompanjona Sadlera Si-En-Enu taj citat će spasti na dve reči „kriminalni čin“. Toni Bler će uzvratiti da je bombardovanje televizije bilo „sasvim opravdano“. Na 3. maj, svetski dan slobode medija, NATO će sravniti sa zemljom još jednu medijsku kuću, Radio-televiziju Novi Sad.

Od tada su oba bivša ministra za informisanje napravila zaokret u odnosu na nekadašnjeg neprijatelja, s tim što je Vučićev bio naročito spektakularan. Njegova partija je uostalom unajmila Montgomerija kao savetnika, a kada su došli na vlast, za savetnika vlade postavili su Tonija Blera, koji je 1999. godine među tim istim ljudima važio za crnog đavola. Još koliko 2005. Vučić je recenzirao monografiju elegantnog naslova Engleski pederski isprdak Toni Bler (sic). Bivši nacionalista neguje toplo prijateljstvo i s drugim protagonistima agresije na svoju zemlju, Gerhardom Šrederom i Bilom Klintonom.

GENERALI INVESTITORI Što se Petreusa tiče, on na grudima ponosno ističe medalju NATO-a za bivšu Jugoslaviju. Godine 1999. u svojstvu ađutanta pomagao je generalu Hjuu Šeltonu, načelniku Združenog štaba oružanih snaga SAD, u planiranju i koordinaciji bombardovanja. Pre nego što će se vratiti kao investitor, Petreus je već bio prisutan u regionu od 2001. do 2002. kao zamenik načelnika SFOR-a (Stabilizacione snage NATO-a u BiH) i kao zamenik komandanta tajne protivterorističke jedinice koja je bila zadužena za hvatanje Srba sa haških poternica. „Tamo je zacrtan njegov budući kurs“, zaključuje Fred Kaplan u svojoj biografiji Pobunjenici: Dejvid Petreus i plan da se promeni američki način ratovanja (2013, str. 65).

Njegov kolega sa četiri zvezdice Vesli Klark, glavnokomandujući NATO-a u vreme bombardovanja Jugoslavije, takođe se ušunjao u svet velikog biznisa (baš kao i generali Odierno, Mek Kristal i Malen; treba podsetiti na to da je predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer još 1961. godine upozorio na vojnoindustrijski kompleks). Vesli Klark predsedava kanadskoj grupaciji Enviditi enerdži koja usred kontroverzi pregovara o eksploataciji vrlo značajnih nalazišta uglja na Kosovu koje su njegove trupe „oslobodile“ . Petreus je, doduše potajno, bio glavni pregovarač fonda KKR pri preuzimanju Junajted grupe 2013. godine. Sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem sretao se u više navrata, kako javno, tako i privatno.

SOROŠEVI MILIONI, ILI KAKO SE VINUTI U VISINE Vikiliksova depeša pominje i prelomni trenutak u usponu Junajted grupe. Naime, malom Šolakovom startapu se 2002. godine osmehnula sasvim izuzetna sreća. Uspeo je da privuče investiciju vrednu deset miliona dolara od Investicionog fonda Jugoistočne Evrope (SEEF). Fondom je upravljao Soroš investment kapital menadžment, kasnije preimenovan u Bedminster kapital menadžment, čiji osnivač je bio Đerđ Soroš.

Ovaj društveno aktivni milijarder deli pokoju slučajnu sličnost s Kravisom iz fonda KKR, kao što je odmaralište na obali Atlantika gde su komšije, i poneku manje slučajnu, kao što je strast za sakupljanje kablovskih operatera na Balkanu.

Počev od Soroševe investicije, započinje eksponencijalni rast SBB-a i njegovo vrtoglavo poniranje u mutne meandre međunarodnih finansija. Nakon Soroša, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) prati i podiže ulog, investirajući 15 miliona evra 2004. godine. Ova „evropska“ banka, čiji su najveći deoničar SAD, ostaje suvlasnik i suinvestitor Junajted grupe i danas, krajem 2017. godine.

Sorošev fond će se umnožiti u SEEF I i II, koji će istovremeno figurirati kao kupac i prodavac tokom preuzimanja SBB-a od strane Mid Europe 2007. godine. Ta privatna investiciona kompanija, kojom rukovode bivši visoki funkcioneri Svetske banke i MMF-a, moći će da se pohvali da je utrostručila svoju investiciju zahvaljujući astronomskoj svoti koju je inkasirala od KKR-a.

Đerđu Sorošu (rođenom Švarc) otac esperantista promenio je prezime. Reč „soros“ bi na esperantu značila „vinuću se uvis . Bilo je to povoljno znamenje za malog Đerđa, kao i za Šolakov startap koji je tako dalekovido podržao.

A ko je podržao Soroša na početku karijere? Prvobitna sredstva za njegov startap Dabl igl fond, kasnije preimenovan u Kvantum fond, uložio je Žorž Karlvajs iz Bank prive iz Lugana, koja je vlasništvo barona Edmonda de Rotšilda, kao što je pisao Vašington tajms. A po pisanju magazina Tajm, „Rotšildi i drugi evropski bogataši uskoro su dodali još šest miliona dolara“. Dovoljno da se vine uvis, ispostaviće se…  

Ovo istraživanje sprovedeno je na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za francuski portal „Opservatorija novinarstva“. Drugi deo istraživanja objavljujemo u sledećem broju „Pečata“

[/restrict]