Za Mađarsku je Srbija ključna zemlja Balkana

Četvrta zajednička sednica dve vlade održana je u petak 9. februara

Format političke saradnje Mađarske i Srbije na najvišem nivou, ustanovljen u Beogradu u julu 2014, nastavljen u Budimpešti naredne godine, treći put organizovan u novembru 2017. u Nišu, a četvrti put ove godine – 9. februara ponovo u mađarskoj prestonici – dao je novi podsticaj bilateralnoj saradnji dve države.

VISOK NIVO ODNOSA Odnosi Mađarske i Srbije su na istorijski najvišem nivou i obe zemlje nastaviće da ulažu u njihov dalji razvoj, poruka je iz Budimpešte oba premijera, i Viktora Orbana i Ane Brnabić.

Za premijera Orbana Srbija je ključna zemlja na Zapadnom Balkanu koja ima veoma važnu ulogu u regionalnoj bezbednosti i bez koje nema bezbednog Balkana. Istakao je da je Srbija postigla značajne rezultate u prethodnom periodu, kao i da zemlje Višegradske grupe (Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska) podržavaju njenu bržu integraciju u Evropsku uniju iako se same nalaze u sukobu s centralom u Briselu. Orban je naveo da je Beograd uvek bio značajan za bezbednost Budimpešte, a Balkan je, kako je podvukao, „uvek bio ključno pitanje za sigurnost Mađarske“.

„Sve to je aktuelno jer je Evropa ugrožena u bezbednosnom smislu, i svima je problem da obezbede sigurnost građana. Srbija i Mađarska treba zajedno da štite svoje granice, državljane i kulturni identitet nacije“, poručio je Orban. U tom smislu, zahvalio je Srbiji i njenoj vladi što su, kako je rekao, pomogli da se na južnim granicama Mađarske zadrži migracija. On je još jednom ponovio ponudu i predlog Mađarske da pomogne kada i ako bude potrebno da se štite južne granice Srbije, i da Srbija može da računa na tehničku pomoć ili pomoć u ljudstvu…

Istovremeno, Ana Brnabić čestitala je mađarskom kolegi na, kako je rekla, fantastičnim ekonomskim uspesima, u porastu izvoza i smanjenju nezaposlenosti, što je i Srbiji veliki pokazatelj da je moguće preokrenuti ekonomsku situaciju u jednoj deceniji. „To je put kojim Srbija ide. Sada možemo da se pohvalimo dobrim rezultatima u odnosu na prethodnih četiri-pet godina, ali moramo još mnogo da radimo da bismo došli tamo gde je Mađarska danas, i nadam se da ćemo na nekoj sledećoj sednici moći zajedno da se radujemo tim uspesima“, rekla je Ana Brnabić, ističući da je, „pored nikad bolje političke saradnje dve zemlje“, i trgovinska razmena u prethodne dve godine povećana za 30 posto. U 2016. ona je iznosila 1,9 milijardi evra, a u prvih 11 meseci prošle godine dostigla je 2,3 milijarde evra, dok se očekuje da će do kraja 2018. ona dostići 2,5 milijardi evra.

MEĐUDRŽAVNI SPORAZUMI Predstavnici najviše izvršne vlasti Mađarske i Srbije potpisali su u Budimpešti posle četvrte zajedničke sednice deset međudržavnih sporazuma u različitim oblastima, kao i jedan sporazum u privatnom sektoru, u prisustvu premijera dve zemlje. Potpisane su Izmene sporazuma o zajedničkoj graničnoj kontroli u drumskom, vodenom i železničkom saobraćaju, Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, Godišnji plan rada za 2018. godinu (aneks Memoranduma o razumevanju između vlada Srbije i Mađarske o stručnoj pomoći za pregovore o pristupanju Srbije EU), Pismo o namerama o poljoprivredno-prerađivačkoj saradnji, Memorandum o razumevanju u oblasti zaštite potrošača i tržišnog nadzora. Parafirani su i Program saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i kulture za period od 2018. do 2020. godine, Plan rada Programa prosvetne, kulturne i naučne saradnje za 2018–2020. godinu, Memorandum o saradnji u oblasti zapošljavanja, Memorandum o razumevanju dva ministarstva odbrane u oblasti izrade vojnih mapa i razmene materijala i podataka za potrebe izrade vojnih mapa, Sporazum o saradnji trezora dve države i Memorandum o razumevanju oko osnivanja kompanije u Arilju zajedničkim ulaganjima.       

 

“ŠUMOVI” U KOMUNIKACIJI

Pripadnike srpske zajednice u Mađarskoj neprijatno je iznenadila informacija da, iz njima nepoznatih razloga, 8. februara nije realizovana planirana poseta ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladena Šarčevića Srpskoj osnovnoj školi i gimnaziji „Nikola Tesla“ u Budimpešti.

Ministar Šarčević je, kao član delegacije Srbije, dan kasnije prisustvovao zajedničkoj sednici vlada Mađarske i Srbije u Budimpešti, a poseta elitnoj „Teslinoj“ srpskoj školi (koja je od pre četiri godine dobila i status „regionalne“) u mađarskoj prestonici bila je planirana za 8. februar na njegovu inicijativu (pošto je u prestonicu severnog komšije došao dan ranije).

Članovi rukovodstva Samouprave Srba u Mađarskoj, Srpske škole, profesori i članovi školskog hora uzalud su više od pet i po časova čekali da se ministar pojavi, ali to se nije dogodilo. Nisu urodili plodom ni višečasovni napori prisutnih da stupe u kontakt sa ministrom, odnosno da dođu do bilo kakve informacije o eventualnom otkazivanju posete. Da do nje ipak neće doći uspeli su da saznaju tek kasno uveče (nešto posle 18 časova), bez ikakvog detaljnijeg obrazloženja, što je među njima izazvalo vidno razočaranje.

Nezadovoljstvo među pripadnicima srpske zajednice uvećano je zbog činjenice da je nedavna Svetosavska akademija u Budimpešti bila prva na koju predsednik njihove matične zemlje Srbije nije poslao svog specijalnog izaslanika, niti uputio prigodnu poruku – što je dugo godina unazad bila redovna praksa.

Osim na ove činjenice, Srbi u Mađarskoj neblagonaklono gledaju i na to što predstavnici srpske zajednice u Mađarskoj nisu imali priliku da se uoči zajedničke sednice dve vlade 9. februara prethodno konsultuju sa rukovodstvom Vlade Srbije oko dnevnog reda zasedanja… Za razliku od njih, najviši predstavnici vojvođanskih Mađara, predvođeni Ištvanom Pastorom, tu su priliku u svojoj matičnoj državi dobili nekoliko dana pre sednice.

Ovome treba dodati i činjenicu da ni ustanove visokoškolskog obrazovanja na srpskom jeziku u Budimpešti i Segedinu praktično nemaju nikakvu komunikaciju niti saradnju sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, a napori da se kontakt uspostavi do sada nisu dali očekivane rezultate.