Visoka cena odbrane granice

U martu prestaje odluka o kriznom stanju u Mađarskoj zbog masovnog dolaska izbeglica

U svom redovnom dvočasovnom obraćanju naciji, premijer Mađarske Viktor Orban 19. januara argumentovano je ponovio razloge zbog kojih je njegova vlada nedelju dana ranije od Brisela ponovo zatražila da plati polovinu sume od 900 miliona evra za odbranu kopnenog dela EU od migranata. „Ako je solidarnost na koju se poziva Brisel dvosmerna, zašto u zamenu za takozvane obavezne migrantske kvote koji je članicama sam nametnuo, Mađarskoj solidarno nije platio 450 miliona evra i olakšao joj golemi finansijski teret u zaštiti njenih granica od najezde migranata, jer su to spoljne kopnene granice i Unije i Šengena?“, zapitao se Viktor Orban ističući efekte odluke svoje vlade da žičane ograde postavi duž cele južne granice prema Srbiji (175 kilometara) i na dve trećine jugozapadne međe prema Hrvatskoj i polovini istočne prema Rumuniji…

CENA ZAŠTITE Kao dokaz da je bio u pravu, prezentovao je podatke Državnog zavoda za statistiku. U Mađarsku je 2015. godine ušlo 177.135 izbeglica, godinu dana kasnije 29.432 osobe, dok je ta brojka u prvoj polovini 2017. godine iznosila svega 1.979 lica.
U poslovima oko migranata i kompleksne zaštite državne granice prema troje komšija učestvovalo je čak 19 državnih organa Mađarske.
Prva prepreka, „bodljikava žica“ na južnoj granici sa Srbijom koštala je više od dva miliona evra, dok je prva metalna ograda (sa sijalicama koje su je noću osvetljavale, senzorima i alarmima) bila deset puta skuplja, a treća, tzv. Pametna ograda (troslojna sa strujom i dronovima) skoro 44 miliona evra. U cenu antimigrantske „barikade“ duž kompletne južne linije od više od 100 miliona evra ušla je i ograda iza tzv. Manevarskog puta, a tu još treba uračunati i troškove koje je kod gradnje imala Komanda centra kazneno-popravnih ustanova (zatvorenici su u radionicama izrađivali delove za ograde i kasnije ih montirali, pravili i proširivali tranzitne zone, uvodili u njih kanalizaciju i struju, pravili tucanik na kojima su položeni kontejneri za pripadnike vojske i policije koji su obezbeđivali državnu granicu Mađarske duž sve tri linije…), te Uprava policije na državnom nivou za fizičko obezbeđenje Prve ograde, postavljanje elektronskog sistema nadzora, priključenje na vodove za snabdevanje strujom, proširenje i održavanje tranzitnih zona za migrante kod Tompe i Reske…). Dodatno je iz budžeta mađarske vojske utrošeno još više od 40 miliona evra, najviše za dodatna proširenja i veću funkcionalnost tranzitnih zona ne samo za izbeglice već i za lica koja je Mađarska readmisijom vraćala Srbiji, Makedoniji i Albaniji, a koja su zbog nelegalnog boravka deportovana iz država Zapadne Evrope…

TROŠKOVI KAMPANJE Kažimo na kraju i da je sam kabinet premijera Viktora Orbana u vezi sa migrantskom krizom najveći deo svojih troškova u posmatranih 30 meseci imao na dva polja – komunikacijama i propagandi. Potrošio je četiri i po miliona evra. Između ostalog i na dve velike vladine kampanje – „Zaustavimo Brisel“ i „Stop Soroševom zakonu“.
U Mađarskoj je još uvek na snazi vanredno stanje koju je Orbanova vlada (zbog masovnog dolaska bliskoistočnih i afričkih izbeglica u tu državu) uvela u septembru 2015. godine. Rok za definitivni prestanak njegovog važenja (iako su uslovi to odavno dozvolili, odluku o ukidanju krizne situacije u zemlji vladajući Fides čak tri puta je prolongirao) – ističe u martu ove godine.