Tramp o stanju nacije

Američki predsednik Donald Tramp održao je, 30. januara, govor o „stanju nacije“ (State of Union Adress) pred američkim Kongresom. Tramp je posebno istakao da „nikada nije bilo bolje vreme da se počne sa ostvarenjem američkog sna“

U prilično opsežnom izlaganju (transkript govora obuhvata više od 5.500 reči) ispunjenom visokoparnim frazama o uverenosti u snagu američke nacije i posvećenosti američkim vrednostima Tramp je ipak uspešno skicirao ključne teme i trendove iz svoje prve predsedničke godine (sumarni pogled na Trampovu prvu godinu možete pročitati u prošlom broju „Pečata“) kao i nade i očekivanja za naredni period.

[restrict]

Saopštavanje „stanja nacije“ pred Kongresom predstavlja ustavnu obavezu američkih predsednika koja proističe iz prve klauzule, treće sekcije drugog člana Ustava SAD.

Izvorno predsednici su se lično obraćali Kongresu. Ovaj običaj prekinuo je predsednik Tomas Džeferson pošto ga je ova praksa suviše podsećala na „besedu sa trona“ britanskih monarha. On je svoje izlaganje o stanju nacije slao Kongresu pismeno da bi ga pročitao neki od sekretara. Džefersona su, možda i ne znajući za njegove razloge, sledili i drugi američki predsednici, sve do Vudra Vilsona koji se vratio prvobitnom načinu i što se održalo do sada.

EKONOMIJA U PRVOM PLANU Prema dostupnim podacima Trampovo izlaganje je pratilo 45,6 miliona gledalaca preko televizije a kompjuterski algoritmi su registrovali da je povodom njega nastao 21 milion interakcija na društvenim mrežama.

Zanimljivo je da su neki komentatori, suprotstavljenih političkih pozicija, zabeležili da je obraćanje bilo uobičajeno dugo i uobičajeno dosadno – tako pišu Dejvid Grejem za Atlantik mantli (umereni, ali ipak antitrampovski časopis) i Jona Goldberg za konzervativni Nešenel rivju.

Liberalni kritičari ističu – što nije tačno – da se težište govora odnosilo na imigraciju. Dvadeset posebno važnih minuta bilo je koncentrisano na – ekonomiju. Značajan deo tog obraćanja odnosio se na poreske zakone usvojene u decembru prošle godine koje je Tramp označio kao „najveću poresku reformu u američkoj istoriji“.

Ekonomski pokazatelji na koje je ukazao a koji su obeležili prethodnu godinu zaista oduzimaj dah – 2,4 miliona novostvorenih radnih mesta (od toga 200.000 u proizvodnim zanimanjima), najniža stopa nezaposlenosti u poslednjih četrdese tpet godina (posebno je istakao povoljna kretanja kod afroameričke i hispanoameričke populacije), visoko samopouzdanje kod malih preduzetnika… Tramp je dodao da je „Epl“ objavio svoje planove da investira 350 milijardi dolara u SAD, dok je „Ekson mobajl“ obznanio investicione planove vredne 50 milijardi dolara.

U sferi ekonomije Trampa tište slabe infrastrukturne investicije. Na taj problem ukazuje i američka poslovna zajednica čije stavove medijski artikuliše Endru Braun u Volstrit džornalu – prema njegovim rečima, dok Amerika proizvodi slogane „Kina gradi mostove i autoputeve“. Tramp očekuje da će uspeti da isposluje paket za infrastrukturna ulaganja vredan hiljadu milijardi dolara. Reč je o veoma složenom problemu i potreban je naglašeni optimizam – koji Trampu ne manjka – da bi se verovalo kako će uspeti da razreši situaciju u ovoj sferi tokom svog prvog mandata. Rasel Berman je u Atlantiku pomalo cinično ukazao da ova mera, poput one o „pravednijoj trgovini“, zvuči poznato zato što i jeste poznata: Tramp ju je gotovo doslovce ponovio iz svog prvog obraćanja Kongresu od pre jedanaest meseci.

Međutim, bez obzira na neke probleme mora se priznati da Trampov optimizam i pouzdanje izraženo rečima da „nikada nije bilo bolje vreme da se počne sa ostvarenjem američkog sna“ u svetlu spomenutih ekonomskih pokazatelja nisu neutemeljeni.

OBUZDAVANJE IMIGRACIJE Kada je posredi imigracija, Tramp je predložio četiri mere koje se odnose na ova pitanja: program legalizacije koji bi obuhvatio 1,8 miliona ilegalnih doseljenika koji su u SAD dovedeni kao deca (u američkim medijima oni se označavaju rečju dreamers – sanjalice); izgradnju zida na južnoj američkoj granici prema Meksiku; ukidanje lutrije za dodeljivanje useljeničkih viza nasumično, bez obzira na veštine, lične karakteristike i sposobnosti da se doprinese američkom društvu; ograničavanje „vezanog“ useljavanja na nuklearne porodice. Prema dosadašnjim propisima teorijski je na ovaj način jedan useljenik mogao da dovede brojne članove svoje porodice.

Prema Trampovim rečima imigraciono zakonodavstvo ubrzo dolazi na dnevni red – „Tokom narednih nekoliko nedelja, Predstavnički dom i Senat glasaće o imigracionom reformskom paketu“, rekao je. Po svoj prilici Bela kuća vidi ovu temu kao najbolju priliku za zakonodavnu pobedu pre međuizbora za Kongres.

Nije neobično da predsednik ponavlja svoje reči iz ranijih obraćanja Kongresu. Velike zakonodavne zahvate nije lako izvesti u doba duboke polarizacije koja je zahvatila američki politički život. Slična situacija je bila i sa najavama prethodnog predsednika Baraka Obame o podizanju minimalnih nadnica, promeni imigracionih zakona i infrastrukturnim investicijama. Tramp ima još uvek neiskorišćenu prednost – republikanci čine većinu u oba doma američkog kongresa. Međutim, kao što se najizrazitije videlo kod neusvajanja „Trampkera“ prošle godine, idejna lutanja ove stranke onemogućavaju zastupanje jasne i jedinstvene linije. Sa tako sluđenom strankom predsedniku nije lako da radi.

 Tramp je za godinu dana prešao dug put ka „političkoj normalizaciji“ ili „političkom obuzdavanju“ – zavisno od toga sa kojih se vrednosnih pozicija posmatra ovaj put. Govor o „stanju nacije“ stoga predstavlja značajnu kariku tog procesa i zaslužuje da se uvrsti u najvažnije javne nastupe Donalda Trampa.     

[/restrict]