Dobre poruke Sergeja Lavrova

DVODNEVNA POSETA ŠEFA RUSKE DIPLOMATIJE SRBIJI

Odnosi dve zemlje podignuti na viši nivo. Stav „Evropa nema alternativu“ kao oblik moderne psihosocijalne epidemije – savremena tulipomanija

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov sastao se u sredu i četvrtak u Beogradu sa državnim vrhom Srbije. Poseta je organizovana povodom 180. godišnjice diplomatskih odnosa Srbije i Rusije koja je u ponedeljak u Moskvi obeležena izložbom o diplomatskoj saradnji.

Na ovoj izložbi, čijem otvaranju je prisustvovao i ministar u Vladi Srbije Nenad Popović, govorili su Sergej Lavrov i ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić. Lavrov nije propustio da kaže da Rusija ceni što Srbi poštuju i pamte ruske vojnike poginule na srpskoj zemlji, kao i to da su „odnosi dve zemlje sada podignuti na viši nivo“.

O sve boljim odnosima Srbije i Rusije govore i statistike. Robna razmena sada je nešto viša od 2,3 milijarde dolara. U poslednjih 12 godina Rusija je u Srbiju uložila više od 4 milijarde evra a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Rusije Vladimir Putin prošlog decembra su dogovorili dalje jačanje ukupne saradnje, kako bi se iskoristile pogodnosti koje nudi Sporazum o slobodnoj trgovini. Unapređenje ekonomske, ali i drugih oblika saradnje, svakako je bilo nezaobilazna tema i tokom susreta Lavrova sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i ministrom inostranih poslova Ivicom Dačićem.

EMOTIVNA NOTA Veze Srbije i Rusije, međutim, imaju i viši kvalitet, koji proizlazi iz kulturne i duhovne bliskosti dva naroda. Ta bliskost ima izraženu emotivnu notu, građenu u dramatičnim istorijskim periodima. Otuda 180. godišnjicu diplomatskih odnosa Srbije i Rusije obeležava i nesvakidašnji gest Moskve koja je prihvatila da na sebe primi teret najvećeg poduhvata ove vrste danas u svetu – podizanje 40 tona teške mozaičke kompozicije Hristovog Vaznesenja na centralnoj kupoli Hrama Svetog Save na Vračaru. Lavrov je prisustvovao prezentaciji mozaika, čiju izradu je finansirao „Gazprom njeft“, a izradilo ga je 90 ruskih umetnika, predvođenih akademikom Nikolajem Muhinom.

Ma koliko da je ova poseta bila u znaku slavljenja značajnog jubileja, ona je, svakako, imala trenutke ozbiljnih analiza okolnosti u kojima se u ovom trenutku nalaze Srbija i Balkan. To je nagovešteno i izjavom Lavrova „Juronjuzu“ uoči njegove dvodnevne diplomatske posete Beogradu. Lavrov je upozorio da Zapad svojim ponašanjem od Balkana pravi konfrontacionu zonu. Dodao je i da naš region neće postati bure baruta, ali samo ako Evropa prestane da žmuri na sve zločine koji se dešavaju na Kosovu. Ne kaže Lavrov, ali svi smo mi svedoci da Evropa žmuri, i, zahvaćena tom svojevrsnom inercijom, jasno je da ona neće ni prestati da žmuri, tako da ogradu šefa ruske diplomatije o buretu baruta treba prihvatiti dosledno logički – region jeste i biće bure baruta. 

VANREDNE OKOLNOSTI U prilog takvim procenama ide i činjenica da je Lavrov u Beogradu ugošćen u donekle vanrednim okolnostima. Te okolnosti su bile u znaku gotovo istovremenog hapšenja stranih državljana koji su dronom snimali zgradu starog generalštaba u Beogradu, zatim hapšenja nekolicine stranaca posle njihovog ulaska u vojne kasarne u Vojvodini i, uz sve to, hapšenja bivšeg pripadnika elitne američke jedinice „mornaričkih foka“, koji se našao u zatvoru u Beogradu pošto je u „štek“ stanu uhapšen sa pištoljem na kome su izbrisani serijski brojevi, a američka ambasada u Beogradu tim povodom neuobičajeno ćuti.

Da se Srbija nalazi pod vanrednim pritiskom Evropske unije i SAD, potvrdio je i Sergej Lavrov. Ministar spoljnih poslova Rusije je upozorio da Evropska unija, stavljajući Srbiju pred izbor „ili sa Rusijom ili sa Zapadom“, čini istu grešku koja je dovela do ukrajinske krize, kada se društvo podelilo.

U intervjuu za „Juronjuz“ Lavrov je rekao da Srbija ima izuzetno napredne odnose sa EU i NATO, a ujedno ima i sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, započela je pregovore o ulasku u zonu slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom i održava kontakte sa Organizacijom za kolektivnu bezbednost.

„Smatram da je to apsolutno normalan put razvoja spoljnih veza Srbije“, rekao je Lavrov i izrazio nadu da je Zapad uvideo greške koje je učinio sa Ukrajinom, pogotovo, kako je istakao, ako se uzme u obzir da tom zemljom trenutno ne upravlja predsednik već „radikalna vojna struja“.

VUČIĆ: NAROD ODLUČUJE Lavrov se pozabavio i signalima iz Evropske unije da Srbija neće ući u EU ako ne prizna Kosovo i ne prihvati bezrezervno spoljnopolitički vektor Brisela, što bi podrazumevalo i uvođenje antiruskih sankcija. Lavrov je ocenio da su takvi ultimatumi u savremenom svetu „krajnje nepristojni i ne priliče jednoj strukturi kakva je Evropska unija“.

Ovaj stav Kremlja neće biti konfrontirajuća pozicija u odnosu na raspoloženje zvaničnog Beograda koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedavnom intervjuu za „Rojters“ formulisao kroz jasnu poruku: Srbi će teško priznati Kosovo u zamenu za članstvo u EU. Vučić je povodom spekulacija „da bi Beograd mogao da izbegne priznanje Kosova, ali da prihvati njegovo mesto u UN“, bio ledeno jasan: o bilo kom rešenju izjasniće se građani Srbije. „Narod će odlučiti, a ako vi mislite da bi to moglo da dobije većinu, ja nisam tako siguran“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je ovom izjavom samo pojačao evropske i NATO strahove iznete u poslednjem balkanskom barometru, prema kome, kako prenosi ugledni „Politiko“, samo 26 odsto građana Srbije misli da bi ulazak Srbije u EU bila dobra stvar.

Srbija je, sada je to valjda svima sasvim jasno, definitivno skinula iracionalne ideološke mrene sa svojih horizonata i ostavila iza sebe poziciju „EU nema alternativu“ kao fazu prolazne psihosocijalne epidemije, indukovane prethodnih decenija neoliberalnom propagandom i sa Zapada dominiranim medijima. Takve epidemije su kroz istoriju prolazila mnoga društva – one su i u evropskoj istoriji ostale upamćene kao krstaški ratovi, čak dečji krstaški ratovi, zlatne groznice ili čuvena holandska tulipomanija, kada su zaluđeni građani davali kuće za nekoliko krtola lale.

Srbi će čuvati svoje kuće i svoju zemlju, a Rusija će pomoći – to je poruka koju je u Srbiju doneo Sergej Lavrov.    

Pismo Putinu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu pismo za predsednika Rusije Vladimira Putina, u kome izražava zadovoljstvo povodom obeležavanja 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Rusije i poziva ga da dođe u zvaničnu posetu Srbiji.

Kako prenosi „Tanjug“, Vučić u pismu Putinu ističe da su „tokom ovog dugog i često turbulentnog vremenskog perioda, ali i vekovima pre toga, srpski i ruski narod težili da uspostave čvrste duhovne, kulturne i ekonomske veze, zbog čega ih mi sada sa ponosom smatramo iskreno prijateljskim“.

Srbija i Rusija su se, navodi se dalje, u različitim istorijskim okolnostima i izazovima, uvek na istoj strani, „borile da osnovne vrednosti i vrline, koje zajednički negujemo, prevagnu nad politikama koje su pretile slobodi i nezavisnosti mnogih naroda u Evropi i svetu, hrabro i nesebično podnoseći najveću žrtvu“, zbog čega „danas imaju svetlu tradiciju saradnje, razumevanja i uzajamne podrške“.

„Temelji ovih stožera nalaze se u bogatoj zaostavštini naših predaka, ali i u nespornoj opredeljenosti sadašnjih generacija za nastavak predanog rada na dodatnom razvoju odnosa u svim sferama, na način koji dolikuje prijateljstvu i bliskosti naših naroda“, stoji u pismu u kome srpski predsednik izražava uverenje „da ćemo ukupne odnose naših zemalja i strateško partnerstvo nastaviti da osnažujemo i unapređujemo“.

U istom duhu prijateljske podrške, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije u sredu je u saopštenju obećalo da će nastaviti da pruža podršku „koja se bazira na Rezoluciji SB UN 1244 u delu rešavanja kosovskog problema. Očekujemo da će EU, koja prema odluci Generalne skupštine UN ima ulogu posrednika u dijalogu s Prištinom, nepristrasno ispuniti svoju funkciju“.

U saopštenju se konstatuje i da albanska strana na Kosovu „sabotira realizaciju preuzetih obaveza, pre svega u delu koji se tiče Zajednice srpskih opština“, a istovremeno se „sa zadovoljstvom naglašavaju nezavisni i uravnoteženi kurs Srbije“ i „politika srpske vlade na uspostavljanju uzajamno korisnih veza sa svim zainteresovanim državama“: „Pozdravljamo više puta potvrđenu privrženost linije Beograda na očuvanju vojne neutralnosti, balansirani razvoj veza i sa NATO-om i ODKB-om. Takav stav daje važan doprinos osiguranju mira i stabilnosti u regionu i na evropskom kontinentu u celini.“