Zona sumraka – Dosta je Dveri

Kako je kratkoročni oportunizam lidera pokreta koji je trebalo da postane (i ostane) centralna tačka okupljanja tradicionalno, državotvorno, patriotski opredeljenih birača učinio da ovaj pokret postane još jedno u nizu razočaranja

Jaz između Hiperborejca i Atlantiđanina je nepremostiv. Radi se o potpuno drugačijim, ali i potpuno suprotstavljenim pogledima na svet i život. Dok Hiperborejac gleda ka nebu, Suncu i zvezdama, Atlantiđanin gleda nadole, u „Majku Zemlju“ ne shvatajući da ona, iako važna, nije ništa bez Sunca i zvezda. Dok Hiperborejac teži vrednostima većim od života i zlata, Atlantiđaninu je sve materijalno. Da li se ovaj jaz može premostiti „tehničkom koalicijom“ koja prenebregava suštinske razlike? Naše mišljenje je da ne, ali Boško Obradović, kojeg je potpisnik ovih redova očito pogrešno smatrao sledbenikom hiperborejskih ideala, misli drugačije. Nije svestan Obradović da je kompromis prvi korak ka kompromitaciji. Možda ovih dana obznanjena koalicija sa atlantiđansko-atlantističkim pokretom „Dosta je bilo“ i nije prvi njegov kompromis, ali je svakako najočigledniji i po njegov pokret, reklo bi se, najpogubniji.

Kako se može opravdati bilo kakav savez, pa makar se on proglašavao i „tehničkim“, sa nekim ko ne deli vaše suštinske vrednosti? I to ne samo da ih ne deli nego su njegova uverenja direktno oprečna vašim. Dveri u svom programu jasno kažu da žele blisku saradnju sa Rusijom, koja treba da nam bude „glavni spoljnopolitički partner“, dok DJB navodi da „pored Zapada (…) protivpravno otimanje Kosova je i u interesu Rusije“. To DJB potkrepljuje izmišljotinom da se Rusija prilikom „aneksije Krima“ pozvala na primer Kosova. Po logici DJB, dakle, ko podržava prisajedinjenje Krima Rusiji – direktno radi za nezavisnost Kosova. Zašto je, onda, Obradović oktobra 2015. posetio „prestonicu Republike Krim“, kako to piše na njegovom zvaničnom sajtu? Ko je promenio mišljenje u odnosu na članstvo Kosova u Unesku? Da li Dveri i dalje misle da bi ovo „neminovno vodilo ka otimanju srpskog kulturnog blaga“, ili je DJB revidirao stav da „nas članstvo Kosova u Unesku i ne bi pogađalo“ da je rešeno pitanje srpske kulturne baštine u pokrajini? Ne bi ih pogađalo to što članica Uneska može biti samo država? Da li se Dveri slažu s tim da Kosovo bude država ukoliko rešimo (kako?) pitanje kulturne baštine? Kakav je odnos Dveri prema, u najmanju ruku, sumanutoj konstataciji u programu DJB da „mantra ’Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova’ nije politika nego bežanje od odgovornosti i zamajavanje javnosti, jer to od nas niko i ne traži“? Da li je lud ambasador Francuske Frederik Mandolini, poslednji u nizu zapadnih činovnika koji nam je to jasno rekao, ili je lud Obradović što je 11. oktobra 2017. rekao: „Vučić je danas konačno priznao da EU od nas traži da priznamo nezavisno Kosovo ako hoćemo u EU. Dobro jutro, Kolumbo!“ Kada se samo ovih nekoliko stvari uzme u obzir, postavlja se pitanje kako razumeti Obradovićevu izjavu datu posle ozvaničenja „tehničke koalicije“ da mu je „posebno važno što dele i zajednički stav o pitanju KiM“. Da li su se saglasili oko toga da se „protive ideji Aleksandra Vučića da ove godine potpiše priznanje nezavisnosti Kosova i promeni Ustav“, pa je kompromisno rešenje da sledeće godine može?
A koji su kompromis postigli oko Parade ponosa? Dok se DJB „zalaže za potpuno izjednačavanje svih ljudi pred zakonom, a to znači i pravo LGBT osoba na brak i sve što iz toga proizlazi“, Dveri tvrde da će „zabraniti promociju homoseksualizma maloletnim licima i boriti se protiv antiporodičnih ideologija“. Hoćemo li u skladu sa ovim kompromisom iduće godine videti koaliciju između „Belgrejd prajda“ i „Porodične šetnje“?
Takođe, dok se Dveri zalažu za ekonomski protekcionizam i „uvođenje novog sistema carinske zaštite i drugih oblika zaštite domaćeg tržišta“, Dušan Pavlović iz DJB smatra da je problem što je u Srbiji od 1990. godine vođena antineoliberalna politika, što je za posledicu imalo katastrofalno stanje koje vidimo svi. Dok se DJB vatreno zalaže za privatizaciju jer „državna privreda ne funkcioniše“ i jer ona stvara „siromaštvo i nesreću“, Dveri obećavaju da će „sprečiti dalju rasprodaju Srbije“. Šta će biti od ta dva?
Kažu oni da DJB i Dveri neće promeniti (svako) svoju politiku, ali za Beograd te ideološke razlike nisu ni bitne. A šta je, onda, bitno? Borba protiv korupcije, partokratije, protiv partijske države… Zar to nije program svih stranaka, uključujući i SNS, DS, PSG? Da li je moguće da Beli i inicijativa „Ne davi(mo) Beograd“ imaju čvršće i principijelnije stavove od Dveri (DJB ne uzimamo uopšte u obzir) kada su odbili ovu saradnju ne želeći o njoj ni da pričaju? Da li je u očima Dveri u Srbiji potrebna promena radi promene, ili promena koja će omogućiti ostvarivanje ideala i ciljeva za koje se zalažu? Ako je ovo drugo, jasno je da je to nemoguće u koaliciji sa DJB.
U kakvu god „tehničku oblandu“ ova koalicija bila umotana, jedini logičan zaključak, s obzirom na sve ovo, jeste da je primarna svrha koalicije prelazak cenzusa. Ako su zbog cenzusa spremni da zanemare svoje principe i ideale, šta da očekujemo kada se pred njih postave neka veća i ozbiljnija iskušenja?