Ratne igre u Piranskom zalivu

Zbog zaoštravanja pograničnog spora između Slovenije i Hrvatske, mediji širom EU upozoravaju na opasnost sukoba u Piranskom zalivu, čak rata širih razmera. Istovremeno, institucije ove složne „evropske porodice“, Evropska komisija i NATO, ne žele da se mešaju i spor ih „ne zanima“

Dok predstavnici Hrvatske složno ponavljaju da je Arbitražni sporazum mrtav, Slovenija je, tačno šest meseci od javnog proglašenja presude Stalnog arbitražnog suda u Hagu, počela jednostranu primenu arbitraže. Doduše, samo na moru. Službena Ljubljana tvrdi da u kopnenom delu granice implementacija arbitražne presude nije moguća bez saradnje Hrvatske, inače bi jednostrani potezi doveli u direktan sukob sa hrvatskim snagama. Naravno, to nije jedini razlog za oklevanje Slovenije; ključno je što je na moru dobila više nego što se nadala, a na kopnu izgubila svega dva kvadratna kilometra teritorije koji su, zahvaljujući presudi haških sudija, 29. juna lane pripali Hrvatskoj. Uprkos „dobitku“ na kopnu, Hrvatska ne odustaje od „svoje polovine Savudrijske vale“ (hrvatski toponim za Piranski zaliv), iako je prema presudi čak 80 odsto zaliva pripalo Sloveniji.

[restrict]

IGROKAZ Slovenija je krajem 2017. preradila svoj katastar, štampala nove geografske karte i usvojila niz novih zakona, čime je stvorila uslove da izriče drakonske globe hrvatskim preduzetnicima „zbog nezakonitog prelaska granice i ribolova u slovenačkom moru“. S druge strane, vlada hrvatskog premijera Andreja Plenkovića ohrabruje domaće ribolovce da „posluju kao i do sada“, a poslato im je i pojačanje u vidu pet hrvatskih policijskih patrolnih brodova. Danas hrvatski ribolovci odlaze „na posao“ u pratnji naoružane policije, a spremnost da brane Savudrijsku valu izrazili su i hrvatski ratni veterani, u čije ime Petar Janjić zvani Tromblon preti da će na „crtu Slovencima“ izvesti 100 hrvatskih brodica posred zaliva; operacija Tromblon je otkazana u poslednji čas, a događanje na terenu prate brojne novinarske ekipe iz EU. Nemačka javna televizija, na primer, snimila je trenutak kada gumeni čamac slovenačke policije „glisira“, sa upaljenim rotirajućim svetlima, ka ribarskoj barci sa hrvatskom šahovnicom. Iz zvučnika se ori (na slovenačkom) pretnja zbog povrede slovenačke međe; iznenada, putanju slovenačkih čuvara granice preseca veće „plovilo“ pod hrvatskom zastavom; između gumenjaka slovenačke policije i hrvatske barke isprečila se veća, bela lađa MUP-a Hrvatske, takođe uz lajt-šou reflektora upozorenja na krovu. Iz razglasa se čuje kako se hrvatski organi razračunavaju sa slovenačkim kolegama. U međuvremenu, hrvatski ribolovci izvlače mreže i ulov, a onda se svako vraća na svoju stranu. „Groteskno!“, zaključuje nemački izveštač.
Opisani igrokaz u kome slovenačka i hrvatska strana jedna drugoj paraju živce, ponavlja se iz dana u dan, nekoliko puta dnevno. Slovenija upozorava da su hrvatska policija i ribolovci već više od 1.500 puta povredili njenu granicu, a „merač“ i dalje broji. Situacija je tragikomična – ne samo zato što su slovenački policijski čamci malobrojniji u odnosu na flotu južnog suseda nego i mnogo manji, pa izgledaju kao gumenjaci sa „nakalemljenom“ kabinom. Slovenački ministar spoljnih poslova Karel Erjavec je vizuelnu nadmoć komšija pokušao da umanji izjavom da „dužina nije važna“. On je uveren da je „pravo na slovenačkoj strani“, iako je svima jasno da bez snažnijih „plovila“ (koje Slovenija grozničavo nabavlja), slovenački suverenitet u Piranskom zalivu ostaje mrtvo slovo na papiru.
I dok slovenačka pomorska policija popisuje hrvatske barke i fotoaparatom dokumentuje „prekršioce“ da bi im izdala kazne, Zagreb poručuje da je sve to jalovo, jer nema šansi da Slovenija priznanice uruči „vinovnicima“ na licu mesta, na moru. Ljubljana preti da će onima koji ne plate globu (s obzirom na to da je hrvatska vlada naručila domaćim ribolovcima da ignorišu slovenačke kazne) zabraniti ulazak u Sloveniju. Dakle, onemogućiti najkraći put u druge EU države. Plenkovićeva vlada tvrdi da ima uzvratni udarac na svaki slovenački potez, posle čega Slovenija najavljuje pisanje tužbe protiv Hrvatske koju će podneti Evropskom sudu u Luksemburgu. Ljubljanski mediji pozdravljaju svaku meru u očekivanju „kaznenih mera Evropske komisije (EK) protiv Hrvatske zbog nepoštovanja međunarodnog prava i evropskih pravila“, što će komšije „koštati milion evra dnevno“…

HLADAN TUŠ U Briselu je tim povodom nedavno boravio slovenački predsednik Borut Pahor, odlučan da izdejstvuje pritisak koji Hrvatska neće smeti da odbije. Pahora su kurtoazno primili Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, predsednik EK Žan-Klod Junker i šef NATO-a Jens Stoltenberg, ali je podrška – izostala. Ukratko, NATO se neće mešati u trvenja te dve države članice, a što se tiče vođstva EU, hladan tuš je stigao iz samog vrha, jer se Junkeru na novinarskoj konferenciji, povodom SLO–HR spora oko arbitraže, omaklo da „to nikoga ne zanima“. Ispostavilo se da ni slovenačke pretnje globama i blokadom na granici nisu dugog daha, jer i Hrvatska može da ometa brodove koji preko njenog akvatorija plove ka slovenačkoj luci Kopar.
Prema odluci Arbitražnog suda, u području „kontakta“ (pravougaonika koji vodi od slovenačkih teritorijalnih voda ka međunarodnim vodama Jadrana) Hrvatska nema pravo da zaustavlja strane brodove, ali imajući u vidu da Zagreb ne priznaje arbitražnu presudu zbog „domunđavanja“ slovenačkih predstavnika u haškom procesu, zbog čega je Zagreb otkazao „kontaminiranu arbitražu“ – nije nemoguće da bi se latila dodatnih, rigoroznih kontrola pomorskog saobraćaja ka Sloveniji. Nekadašnji direktor Luke Kopar Bruno Korelič upozorava da bi to značilo štetu od 100.000 evra dnevno, za svaki zaustavljeni brod. Upozorenje je na mestu, jer je takva šteta zabeležena početkom 90-ih kada je NATO flota na Jadranskom moru kontrolisala brodove zbog zabrane prodaje oružja na tlu SFRJ. Luka Kopar godišnje primi oko 2.000 brodova, od toga 100 tankera koji moraju biti posebno najavljeni hrvatskim organima. Hrvatsku ništa ne sprečava da pooštri kontrolu svih lađa koje plove ka Kopru, ali ne i onih kojima je odredište neko italijansko pristanište. Zaustavljanje i pregled brodova namenjenih u Kopar nanelo bi brodovlasnicima (posredno i Sloveniji!) štetu tešku bar 10 miliona evra, godišnje. Tu nije uračunat gubitak zbog zastoja i kvarenja robe, a sve to bi za posledicu imalo pad prometa u Kopru koji je sa 845.000 kontejnera najveća luka za kontejnerski uvoz u severnom Jadranu. Njen promet je veći i od luke u Veneciji (606.000 kontejnera), Trsta (484.000) i Rijeke (214.000).

ORUŽANI SUKOB? Spor na relaciji Zagreb–Ljubljana iz verbalnog prerasta u otvoreni međudržavni konflikt, o čemu izveštava i nemački Handelsblat; povodom spora u Piranskom zalivu, list strahuje da će to iznedriti oružani sukob usled eskalacije „upotrebe policijske sile“. Vodeći nemački poslovni list prognozira „olujni period“ hrvatsko-slovenačkih odnosa uprkos činjenici da je „EU potrošila dosta energije da ta dva ’petlića’ natera na arbitražni proces“. Handelsblat podseća da je Slovenija prekršila procesna pravila, zbog čega je Hrvatska 2015. izašla iz arbitraže. Uprkos tome, sudije u Hagu su 2017. obznanile odluku zahvaljujući kojoj je Slovenija dobila 3/4 Piranskog zaliva i izlaz na otvoreno more, dok je Hrvatska skromno ušićarila na kopnu, dobivši nekoliko zabačenih zaseoka u Istri i Međumurju.
Razočarana (ne)odzivanjem vrha EU, Slovenija se okreće planu B – to je blokada ulaska Hrvatske u Šengen i evrozonu, plus stopiranje članstva u OECD sve dok Zagreb „ne ispoštuje međunarodno pravo i prihvati presudu Arbitražnog suda“. Ljubljana uz to već praktikuje neke „povratne mere“, pa je tokom proteklih božićno-novogodišnjih praznika privredila višečasovna čekanja na slovenačko-hrvatskoj granici; brojni turisti su se žalili zbog kilometarskih zastoja, što je mnogima pokvarilo odmor i praznični duh. Za Zagreb je to još jedna smicalica Slovenije s ciljem urušavanja hrvatskog turizma. Nemačka štampa upozorava da situacija izmiče kontroli, a šansi za brz kompromis nema, jer je „vlada u Hrvatskoj veoma nestabilna i pod stalnom pretnjom raspada i mogućih novih izbora“, dok su i „u Sloveniji novi parlamentarni izbori zakazani sredinom godine“. Nemački dnevnik Velt granični spor između Hrvatske i Slovenije smatra bizarnim, ali ne i bezopasnim, i dodaje da najviše koristi mogu izvući zagovarači sporne neoliberalne demokratije unutar EU, poput mađarskog premijera Viktora Orbana i poljskog ultrakonzervativnog lidera Jaroslava Kačinjskog. List navodi da se Hrvatska i Slovenija „godinama žestoko glože oko nekoliko kvadratnih metara mora, pa i to ne zbog lepih jadranskih plaža već zbog područja na kome lovi nekoliko ribolovaca“.
„Dva suseda idu opasnim putem konfrontacije“, upozorava Velt, „jer večna svađa između Slovenije i Hrvatske oko razgraničenje u malom Piranskom zalivu može eksplodirati zbog nakane Slovenije da sama implementira odluku međunarodne arbitraže“. Sve to navodi na zaključak da je arbitraža kao poželjan i siguran instrument rešavanja graničnih sporova, zahvaljujući slovenačko-hrvatskom postarbitražnom klinču – ne samo oslabljena već dugoročno kompromitovana. Ukoliko je taj vid neutralnog posredovanja treće strane protraćio ugled i više ne uživa poverenje sukobljenih strana, onda je Evropska unija izgubila jednu od najvažnijih poluga za svoju politiku na Balkanu, smatraju strani komentatori. Brisel je preporučivao arbitražu kao bogom dano (iako skupo) rešenje i za druge granične sporove u regionu koji je pun takvih konflikata, a sada je hrvatsko-slovenački slučaj izvrgao arbitražu ruglu i pretvorio u „mračan presedan koji izazva novi stres u EU“, piše Velt.
Izlaz iz ćorsokaka u kome su se našle Slovenija i Hrvatska postoji, ali – začudo – nijedna nije krenula putem koji je propisan u takvim slučajevima. EU tu nije naročit faktor, jer je Unija bila tek „svedok“ sporazuma sklopljenog između Slovenije i Hrvatske, i ništa više. Arbitražna presuda je rezultat rada suda u Hagu (samo Sloveniju je koštao šest miliona evra!), zasnovanog na ugovoru o arbitraži koji su potpisale Hrvatska i Slovenija; Hrvatska je otkazala sporazum zbog pogaženih pravila rada suda, što je Zagreb „notifikovao“ posebnom izjavom. Međunarodno pravo, međutim, ne dopušta jednostrano i olako otkazivanje međunarodnih ugovora; Bečka konvencija o pravu međunarodnih ugovora određuje da u slučaju spora države moraju da pokrenu postupak „pomirenja pod pokroviteljstvom generalnog sekretara UN“, a u slučaju neuspeha i tog procesa – pravdu isteruju u Međunarodnom sudu pravde (ICJ) u Hagu. Nasuprot tome, Slovenija je izabrala „treći put“, pa je, pod lažnim izgovorom da je za proces protiv Hrvatske u ICJ potreban pristanak Zagreba, najavila tužbu sudu EU u Luksemburgu, koji za takvu vrstu spora zapravo nije nadležan. S druge strane, ni Hrvatska nije otkazala arbitražu prema propisanim pravilima, pa su neistinite tvrdnje Zagreba o arbitražnom „mrtvacu“. Slovenija se ipak uzda u poziciju jačeg i da će Hrvatska kad-tad pokleknuti. Jedino je sigurno da se ratnim igrama u Piranskom zalivu i šire ne nazire kraj.

[/restrict] sročnый zaйm na kartu online zaйm na kartučastnый zaйm onlaйn na kartuzaйm na kivi bez bankovskoй kartы