RAMPA ZA MEDIJSKE STRANE AGENTE

Rusko ministarstvo pravde najavljuje da će nekoliko američkih medija dobiti status inostranog agenta: „Glas Amerike“, Radio „Slobodna Evropa“, kao i njihovi partneri i povezani internet-sajtovi

Od prošle nedelje rusko ministarstvo pravde dobilo je odrešene ruke da inostrane medije koji deluju u Rusiji registruje kao agente stranog uticaja. To je uzvratna mera Moskve na odluku američkog ministarstva pravde koje je u novembru dodelilo status „inostranog agenta“ ruskim medijskim kućama „Raša tudej“ (RT) i „Sputnjik“ – sa pretnjom hapšenja njihovih rukovodilaca i blokiranja računa. Predsednik RF Vladimir Putin potpisao je izmene Zakona o informisanju, prethodno usvojene u Državnoj dumi i potvrđene u Savetu Federacije, kojima se omogućava da sredstva javnog informisanja budu proglašena za inostrane agente ako dobijaju finansijska sredstva iz inostranstva. Posle sticanja ovog statusa, prema njima će se primenjivati ograničenja, obaveze i kaznena politika, uvedena još 2012. za nevladine organizacije sa statusom inostranog agenta. Ruski zvaničnici podvlače da usvajanje zakona ne krši Ustavom garantovana prava, ne uvodi cenzuru već predviđa dodatne obaveze medija označenih kao strani agenti.

[restrict]

UZVRATNA MERA MOSKVE Onim medijima koje se ogluše o nove zakonske odredbe, pored ostalog, signal ili sajtovi biće blokirani. Međutim, prema rečima šefa Komiteta Državne dume za informacionu politiku Leonida Levina, zakon o stranim agentima neće se primenjivati za ruske medije koji se finansiraju iz drugih zemalja, već samo za medije iz inostranstva. U ovom zakonu, koji je u Savetu Federacije RF (gornjem domu parlamenta) usvojen sa 154 glasa „za“, jednim uzdržanim, dok niko nije glasao „protiv“, navodi se da inostrani agent može da postane bilo koji strani medij koji koristi finansiranje ili imovinu iz inostranstva, uključujući i od ruskih pravnih lica sponzorisanih iz inostranih izvora.

Usvojenim izmenama zakona nisu navedene medijske kuće koje će biti proglašene stranim agentima, već će to biti prepušteno Ministarstvu pravde, a ono može formirati i poseban registar, kao u slučaju NVO inostranih agenata. Mediji inostrani agenti biće dužni da na odgovarajući način označe svoje materijale i šalju redovne izveštaje o radu i finansiranju. Prema onima koji odbiju da se registruju, biće primenjene norme zakona o NVO stranim agentima, njihov rad biće obustavljen, a odgovorni kažnjeni novčano.

Moskva se odlučila na ovakve korake tek nakon što su u više zapadnih država, a posebno u SAD, ruski globalni mediji RT i „Sputnjik“ dovedeni u gotovo nemoguću situaciju za rad, suočeni sa nizom finansijskih i političkih prepreka. Posebno se to odnosi na Ameriku, čije su vlasti – nakon pritiska bezbednosnih službi i Kongresa – insistirale da se ruski mediji proglase stranim agentima. To ima posebnu težinu u situaciji kada su Rusija i njeni državljani suočeni sa optužbama da su uticali na ishod izborne kampanje za Belu kuću, odnosno da su hakovali servere Demokratske partije i predsedničkog kandidata Hilari Klinton.

U takvoj atmosferi, izraz „strani agent“ povezuje se s Hladnim ratom i špijunažom, iako je reč o sve uticajnijim medijima, upravo na američkom tlu. Prema ocenama eksperata, u ovom poslednjem krije se razlog hajke – američka verzija istine više nema monopol ni u samoj Americi i sve više ljudi okreće se alternativnim izvorima informisanja, kako bi stekli pravu sliku o sve dramatičnijim dešavanjima u svetu i kod kuće. Sada svima u SAD i na Zapadu treba da bude jasno: ako daju izjavu ili sarađuju sa ruskim medijima, to je loše, izdajničko, ali pre svega – opasno! Nije bitno da li RT i „Sputnjik“ objavljuju istinu ili laži, svako koga uoče da je imao s njima kontakt može da očekuje da mu na vrata zakucaju pripadnici FBI. U takvoj situaciji govoriti o slobodi medija postaje iluzorno.

MEĐUNASLOV… Rusko ministarstvo pravde već je upozorilo nekoliko američkih medija da mogu da dobiju status „inostranog agenta“. To su: „Glas Amerike“ i povezana internet-televizija „Sadašnje vreme“, kao i „Radio Sloboda“ („Slobodna Evropa“) i njeni partneri „Kavkaz.Realii“, „Krim.Realii“, „Sibir.Realii“ i „Idel.Realii“. Poslednja četiri internet-resursa zapravo su deo „Slobodne Evrope“, američkog državnog medija, a njihovo polje interesovanja je označeno već u nazivima ovih sajtova – Krim, Kavkaz, Sibir i ruska tatarska zajednica. Ne ulazeći u detalje zbog čega su za Rusiju posebno osetljive baš ove četiri tačke, treba konstatovati da bi to bilo isto kao i kada bi „Sputnjik“ imao specijalizovane redakcije za Teksas, Kaliforniju i latinoameričku zajednicu u SAD, gde bi 90 odsto sadržaja bilo posvećeno temama u kojima se izveštava izrazito negativno o centralnoj vlasti u Vašingtonu, američkim predsednicima i vladi.

Za sada se ne predviđa da bi izmene ruskog zakona mogle da obuhvate i vodeću američku njuz-televiziju „Si-En-En“, kao i nemački državni medij, radio i televizijsku kompaniju „Dočje vele“, ali i to može da se promeni ako odnos prema ruskim medijima u ovim državama nastavi da se zateže. U ovom trenutku rusko ministarstvo pravde namerava da označi kao strane agente samo „Slobodnu Evropu“, „Glas Amerike“ i njihove satelite, odnosno medije koji se finansiraju direktno iz američkog budžeta i sprovode informativnu liniju Stejt departmenta. Predsednik Ustavnog komiteta Saveta Federacije Andrej Klišas pojasnio je da ruski parlament može dodatno da pooštri ovaj zakon jer je sadašnja verzija još uvek „neuporediva“ sa ograničenjima koje su SAD postavile pred ruske medije. S druge strane, predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko istakla je da mere prema medijskim stranim agentima mogu da budu ukinute u bilo kom trenutku ako prvi korak u tom pravcu povuče Zapad.

Amerikanci su oštro protestovali protiv ruskih amandmana na Zakon o informisanju. Džon Lensing, predsednik američkog Borda guvernera za teleradiodifuziju (BBG) – institucije koja kontroliše „Glas Amerike“, „Slobodnu Evropu“, „Slobodnu Aziju“ i druge državne medije koji izveštavaju na 61 jeziku u više od 125 zemalja – rekao je da ruske mere nisu „odraz u ogledalu“ američkih i da dodatno jačaju „ograničenja“ sa kojima se suočavaju mediji iz SAD koji rade u Rusiji. Kako ističe šef organizacije sa 3.500 zaposlenih i godišnjim budžetom od više od 700 miliona dolara koje odobrava američki kongres, ruski mediji u inostranstvu imaju veću slobodu nego strani novinari u Rusiji. Iz „Raša tudej“ su mu odmah odgovorili da, za razliku od SAD, ruski zvaničnici nikada javno ne kritikuju američke medije i da u Rusiji deluje neuporedivo više inostranih, pre svega američkih medija, nego ruskih u Americi.

Lensing je za primer „slobodnog delovanja“ uzeo upravo RT i „Sputnjik“, koje je Vašington proglasio za strane agente. „Ruskim medijima, uključujući RT i ’Sputnjik’, data je mogućnost da slobodno obavljaju svoju delatnost u SAD, njihovi programi se emituju na kablovskim mrežama i na FM radio stanicama. Međutim, međunarodnim medijskim resursima, uključujući ’Glas Amerike’ i ’Slobodnu Evropu’, zabranjeno je da imaju televiziju i radio u Rusiji. Naši novinari, koji izvršavaju profesionalne zadatke, podvrgavaju se represiji u Rusiji i suočavaju se sa suštinskim ograničenjima u svom radu“, podvukao je Lensing. On, doduše, nije rekao da se program „Si-En-Ena“ slobodno emituje na ruskim kablovskim mrežama, a „Slobodna Evropa“ na AM radio stanicama. Zanimljivo je, pri tome, da američke državne medije on naziva „međunarodnim“, dok su RT i „Sputnjik“ za njega samo – ruski. Slične primedbe, da zakon o stranim agentima predstavlja „pretnju za slobodne i nezavisne medije“, izneli su i neimenovani zvaničnici Evropske unije.

PROŠLOST SE PONAVLJA Sve ovo neodoljivo podseća na situaciju sa uvođenjem antiruskih sankcija 2014. i 2015. godine. I tada je Zapad povukao niz neprijateljskih koraka prema Moskvi, da bi onda protestovali kada je Kremlj odgovorio istim ili asimetričnim merama. Šef Komiteta Saveta Federacije za zaštitu državnog suvereniteta Andrej Klimov podsetio je da niko u Americi i EU nije reagovao kada su „Raša tudej“ i „Sputnjik“ osnovani u zapadnim državama, već tek sada, kada je postalo jasno da oni „efikasno rade“. „Oni su se uplašili, počeli da zastrašuju ljude na razne načine, koristeći i FARA zakon o stranim agentima iz 1938. kada televizija nije ni postojala. A sada ne vide ’odraz u ogledalu’. Mi ne uvodimo cenzuru, nema govora o nekakvoj blokadi. Oni treba samo da se registruju na odgovarajući način i objasne potencijalnim gledaocima, čitaocima i slušaocima da rade u interesu strane države, to jest da su strani agenti“, rekao je senator.         

[/restrict]