Komšijske perspektive

Učestali sastanci četiri balkanske i pravoslavne zemlje mogu biti višestruko korisni, pod uslovom da njihovo težište budu realni i ispravni ciljevi

U opsesivnoj zaokupiranosti ulaskom u Evropsku uniju, Srbija je do sada u velikoj meri zapostavljala izgradnju odnosa sa susednim zemljama koje su se već izborile sa sličnim problemima, a mogu biti i primer i saveznik u razbijanju zapadnih predrasuda i pežorativne balkanske etikete.
[restrict]

BALKANSKA ČETVORKA Upravo je to bio cilj sastanka Visokog saveta za saradnju Srbije, Bugarske, Grčke i Rumunije proteklog vikenda u Beogradu, sa težištem kako da se naša zemlja brže približi Evropskoj uniji. U sumiranju rezultata sastanka, „balkanska četvorka“ poručuje Evropskoj uniji da sa Srbijom, Rumunijom, Grčkom i Bugarskom ima bezbedan i predvidljiv Balkan, bez većih tenzija i problema (Makedonija i KiM nisu pominjani), da bi dalji naglasak bio na saradnji na zajedničkim projektima, modernizaciji pruga, povezivanju luka, intergasnoj konekciji. Sa zaključkom da je realizacija pomernutih projekata mnogo lakše izvodljiva u okviru zajedničke evropske porodice.

Ne treba zaboraviti da svaka od ovih država, a pogotovo Rumunija i Bugarska, mogu da nam prave probleme na našem evropskom putu, naročito zbog pitanja manjina, što smo od njih već iskusili.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglašava da ovi sastanci, koji su počeli nedavno u Varni, predstavljaju izraz stalne saradnje četiri zemlje a nastaviće se sastankom u Bukureštu. „Rezultat svih naših političkih razgovora je činjenica da imamo povećanje svih brojeva u trgovinskoj razmeni“, rekao je predsednik Srbije, a ovom prilikom je potpisan i Memorandum o smanjenju međunarodnih tarifa za roming između Srbije i Bugarske.

INFRASTRUKTURNO POVEZIVANJE Prvi susret u ovom formatu „jedan plus tri“ održan je 3. oktobra u Varni, gde se razgovaralo o unapređenju saradnje u oblasti infrastrukture i energetike, kao ključnih za privlačenje investicija i ekonomski razvoj regiona, što će biti i jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja Evropskom unijom u prvoj polovini 2018. godine.

Bugarsko-grčki projekat „Od mora do mora“, železničko povezivanje po tri glavne luke dve zemlje, dobiće dva nova kraka – ka Srbiji i Rumuniji. O tome su se dogovorili premijeri Bugarske, Grčke i Rumunije i srpski predsednik. Time će region privući nove investicije i sa istoka i sa zapada i ekonomski napredovati.

Ideja o infrastrukturnom povezivanju zemalja istočnog Balkana rodila se početkom jula u Solunu, na trojnom sastanku grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, bugarskog premijera Bojka Borisova i Vučića, a sredstva očekuju iz evropskog fonda za strateške investicije. S druge strane, posle ulaska Kine u luku Pirej, ta trasa biće interesantna i za najmnogoljudniju zemlju sveta za ulazak na evropsko tržište.

Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative u razgovoru za „Sputnjik“ zapaža da je „nemoguće govoriti o energetici i energetskoj bezbednosti, a ne uzimati u tu kalkulaciju Rusiju“, jer, kako kaže, novca u Briselu više nema. Zato, smatra Proroković, kako bi se izbegao status periferije Evrope, treba tražiti nove investitore, kreditore na drugim stranama. „Ako se ovaj format održi, mnogo lakše je aplicirati za sredstva i kod Kineza, Rusa i Azijske infrastrukturne investicione banke, ako četiri države nastupaju zajedno, nego ako to rade pojedinačno“, objašnjava Proroković.

I dok su premijeri Rumunije i Bugarske u superlativu govorili o podršci Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, predsednik Vlade Grčke Aleksis Cipras je u svom obraćanju medijima, možda i nesvesno, izgovorio rečenicu koja preterane evroentuzijaste „spušta“ na zemlju. „Srbija ne može više da bude izvan evropske porodice, pod uslovom da većina stanovništva želi da bude deo EU“, rekao je Cipras. A neposredno pre njegovog dolaska u Beograd, podseća „Sputnjik“, objavljeno je najnovije istraživanje javnog mnjenja, prema kome je svega 38 odsto građana Srbije za ulazak u EU… 
[/restrict]