Izlog knjige

ISTOK, br. 11-12-13
Umetnička akademija Istok, Knjaževac, 2017
Književni časopis „Istok“ probio se u prve redove izvanprestoničkih književno-umetničkih glasila. Novi 11-12-13 broj otvara kraći temat o knjaževačkom proti Simi Žikiću (1878–1964), piscu, slikaru i hroničaru. Najveći deo časopisa kao i obično posvećen je savremenim srpskim pesnicima i pripovedačima. U novoj rubrici „Putopis“ Viktor Lazić piše o sadašnjem Iraku. Kao izveštač za strane časopise proputovao je i fotografisao jednu od najopasnijih i za čitaoca najzanimljivijih zemalja na svetu, ko zna koliko puta dovodeći život u pitanje. Rubriku „Pogledi“ čini esej Dragana Jovanovića Danilova „Beograd, grad za samospoznaju“. Skoro se nije pojavio esej tog duhovnog opsega u kome se sa ezoterijskim podacima iznose intimni i retki poetski momenti belog grada. U časopisu su predstavljene dve priče Fjodora Sologuba, čuvenog ruskog pisca iz epohe simbolizma, čiji je roman „Sićušni zloduh“ neko vreme bio kultni. O Sologubu kao „Majstoru za natprirodno“ pisao je Žarko Milenić. U delu časopisa koji se odnosi na zavičajnost, baštinu i kulturno nasleđe Milan Milosavljević objavio je analitički članak o „Istorijskoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti knjaževačkih sela“. U časopisu se u zaključno od prvog broja piše o „Likovnosti“, tj. „Portretu umetnika“. Najbolji srpski majstor knjižnog poveza Aleksandar Ćeklić, koji se i naučno bavi istorijom poveza, objavio je prilog „Pregled istorije poveza knjiga do XX veka“. O njegovoj primenjenoj umetnosti pisao je Dejan Đorić, a ceo broj ilustrovan je primerima Ćeklićevog rada i njegovim izborom vrednih poveza iz istorije te stare umetnosti.

Raša Livada
POPRSKAN ZNOJEM KAZALJKI / ATLANTIDA / KARANTIN
„Treći trg“ – „Čigoja štampa“, Beograd, 2017
Tri zbirke pesama (objavljene su 1969, 1972, 1977) Raše Livade (1948, Subotica – 2007, Beograd) objedinjene su u ovom izdanju, koje su priredili Milutin Petrović i Borislav Radović. Livada je prevodio poeziju Roberta Grejvsa, T. S. Eliota, Huana Himenesa, Jahude Amihaja i V. S. Mervina. Godine 1985. osnovao je Književno društvo „Pismo“, pokrenuo istoimeni tromesečnik za savremenu svetsku književnost, a u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada uređivao je i istoimenu biblioteku. U krilu ovog književnog društva osnovao je još nekoliko književnih časopisa („Ruski almanah“, „Istočnik“, „Erazmo“, „Mezuza“, „Shakespeare & Co.“,„Sveti Dunav“). Osamdesetih godina bio je potpredsednik Srpskog PEN-a, predsednik Beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije i prvi predsednik Odbora za zaštitu umetničkih sloboda. Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva 2000. godine. Pesme su mu prevođene na više od 20 svetskih jezika, a za svoj književni, prevodilački i uređivački rad dobio je niz nagrada, među kojima „Brankovu nagradu“, Nagradu „Milan Rakić“, Nagradu „Jeremija Živanović“, i „Zlatni beočug“ za trajni doprinos u kulturi Beograda.

Slobodan Vladušić
KNJIŽEVNOST I KOMENTARI
„Službeni glasnik“, Beograd, 2017
Pitanje književnosti, odnosno koncepta književnosti nije pitanje koje se samo tiče stručnjaka za književnost. Književnost je utkana u naš život, u našu sliku sveta, naš koncept vrednosti, u ono što smo spremni da uradimo, ili ono što nismo spremni da uradimo. Reč je o tome da je sama institucija književnosti sposobna da nešto suštinski promeni u našem životu. Može da ga učini lepšim, intenzivnijim, smislenijim, boljim, časnim. Uprkos Megalopolisu. Zato knjiga o književnosti poput ove jeste nužna knjiga o životu, o tome kako se može živeti, kako se može uživati u životu, kako se u životu čovek može boriti za taj život.
Ova knjiga ima dvostruku prirodu: ona istovremeno govori o književnosti, ali i o ljudskom životu u doba Megalopolisa. Zato se ona može čitati na tri načina: onaj ko je zainteresovan samo za književnost može čitati samo eseje o književnosti. Onaj ko želi da vidi kakav koncept života nudi književnost može da čita samo komentare. Najzad postoji i treći način čitanja: od početka do kraja. Tako će se dobiti efekat s kraja „Hazarskog rečnika“. Književnost i život će se dodirnuti i čitaocu ova knjiga neće više biti potrebna. Rodiće se ličnost.