STAZE KOJIMA SE REĐE IDE

Zbog čega verujemo da će onaj ko ima vremena i volje na Sajmu knjiga svakako naći bar vratašca ka smislu, koji kao da se skrio od nas u ovom vremenu kad je, po Bodrijaru, sve više informacija, a sve manje smisla

Svake godine Sajam knjiga nas podseća da knjiga nije mrtva. I da je moguće, čak i u doba tehno-besmisla, naći „logosnost“ koja nas zove sebi. I ove godine smo, za čitaoce „Pečata“, odabrali naslove iz kojih glas logosa govori.

BERNAR Izdavačka kuća „Bernar“ opet je ponudila niz izvrsnih dela. Tu je, pre svega, zbornik Pravoslavni vitez Nikolaj Vasiljevič Gogolj, koji je priredio Ranko Gojković. U ovom izdanju, prvom kod nas ovakve vrste, sabrani su tekstovi najvećih gogoljista, i retki tekstovi samoga Gogolja, čoveka koji je počeo od otkrivanja apsurda, a završio susretom sa smislom, koji je Hristos. Tu je i knjiga razgovora sa starcem Ilijom (Nozdrinom), duhovnikom patrijarha Kirila. Ovaj optinski starac duhovni je naslednik velikih podvižnika Svete Rusije. Hiler Belok i Sesil Česterton nam daruju svoj Partijski sistem. Pripadnici distribucionizma, trećeg puta između kapitalizma i komunizma, oni su, još pre Drugog svetskog rata, napisali knjigu čiji je cilj, po rečima Miše Đurkovića, „da se obnovi demokratski sistem i da se država iz ruku kapitalističkih bogataša koji vladaju korupcijom, prodajom počasti i monopolom nad zakonodavstvom vrati u ruke naroda i njegovih stvarnih predstavnika“. Studija našeg istoričara filozofije Ilije Marića, pod naslovom Beleške o Kišu i filosofiji, bavi se upotrebom filozofske misli u književnom opusu autora Peščanika. Vrsni, a namerno prećutkivani, romanopisac i pripovedač Svetozar Vlajković ponudio je nam je svoju hrišćansku autobiografsku prozu Povratak izgubljenog, koja je slika ne samo njegovog života nego i epohe. Ko je čitao Don Žuana beogradskog u šumi čudnovatoj shvatiće zašto se i ova Vlajkovićeva knjiga mora imati u rukama. Tu su i dela Dimitrija Mereškovskog i Sergeja Averinceva, kao i saizdavački poduhvati sa „Otačnikom“: delo Vladimira Kolarića Hrišćanstvo i film i Ilije Marića o srpskoj filozofiji od 1945. do 1958. godine.

[restrict]

IZDAVAČKA KUĆA CATENA MUNDI Da se „Catena Mundi“ za pet godina svog postojanja profilisala kao dragocen izdavač i delatni činilac kulture intelektualnog otpora, pokazuju i njena ovogodišnja izdanja. Tu se, pre svega, sabrani politički spisi Miloša Crnjanskog, u saizdavaštvu sa Zadužbinom velikog pisca. Oni pokazuju i dokazuju da je autor Seoba znao šta piše kad je u povesti o Pavelu Isakoviču rekao da ima nesreće i kod drugih naroda na svetu, ali da je njima dato da odahnu i zaborave, a nama, Srbima, nije dato čak ni to. Posle sedam decenija pojavila se i čuvena studija akademika Jovana Radonića Rimska kurija i južnoslovenske zemlje od 16. do 19. veka, koju treba da čitaju kako oni koji znaju šta je Vatikan radio na našem prostoru, tako i oni koji gaje ekumenske iluzije o papi i njegovim misionarima. Studija Tomislava Kraljačića o Kalajevom režimu u Bosni i Hercegovini od 1882. do 1903. godine nezaobilazno je štivo baš danas, kad Republika Srpska pruža otpor novim Kalajima, ovog puta gaulaterijma mondijalizma. Tu je i novo izdanje Knjige o Draži, koja je, pre više od pola veka, oko sebe sabrala sva značajna imena druge strane našeg građanskog rata, od Zvonka Vučkovića do Slobodana Jovanovića. Povodom osam vekova od krunisanja prvog srpskog kralja, izašao je zbornik o Stefanu Prvovenčanom. Nenad Kecmanović se pozabavio frankenštajnovskom Bosnom i Hercegovinom pod vlašću Vašingterne u knjizi Hronika nemoguće države. Dejan Mirović je analizirao rusofobiju u nas od 1878. do danas. Aleksandar Gajić je dao hrišćanski pogled na istoriju rokenrola u knjizi Zvuk i zajednica. Slobodan Janković je ponudio pažljivo pisanu i „oči otvarajuću“ studiju Anglo-američka obmana, a poznati pesnik i esejista Mirko Magarešvić svoja razmišljanja o onome što nas je snašlo u knjizi Čija je istina?. Ne treba prevideti ni zbornik o srpskim konzervativcima do 1914. godine koji je priredio Boško Mijatović.

PROMETEJ Prometejski poduhvat „Prometeja“ iz Novog Sada i RTS-a nastavlja se i ove godine, četvrtim kolom knjiga o Prvom svetskom ratu. Odavno nismo imali ovoliko nezaobilaznih dela o dragocenom dobu naše istorije. Pre svega, tu su knjige stranih autora o našem herojskom podvigu: Lukianos Hasiotis piše o grčko-srpskim odnosima od 1913. do 1918. Dato je i svedočenje Daglasa Volša Sa Srbima na Solunskom frontu, kao i izvrsna knjiga italijanskog posmatrača Arnalda Farkarolija Srbija u Trećem ratu. Ko želi da se upozna sa razmišljanjima jednog austrougarskog generala o uzrocima poraza Beča, treba da pročita knjigu Alfreda Krausa Uzroci naših poraza, koja jasno stavlja do znanja kakvi su Srbi bili kad boj nije bilo svetlo oružje nego srce u junaka. Ratomir Damjanović je pisao o Edvardu Rajanu, velikom lekaru i humanisti, upravniku Vojne bolnice u Beogradu 1914–1915, a Nikola Marković je, na osnovu obimne građe, doneo studiju Slika Nemačke i Nemaca u Srbiji 1914–1918. Izašla je i knjiga Pere Slijepčevića i saradnika o naporu Bosne i Hercegovine u borbi za ujedinjenje 1914–1918. godine. Ko prošle godine nije nabavio zlatnu knjigu o nosiocima Karađorđeve zvezde, Vitezi slobode, koju je 1937. objavio ugledni novinar „Politike“ Milan Šantić, a „Prometej“ je reprintovao, ne bi trebalo da je propusti ove godine.

PRAVOSLAVNI IZDAVAČI Na štandu manastira Hilandara ove godine moguće je naći dve dragocene knjige prepiske starca Sofronija Saharova – jedna je sa čuvenim teologom, ocem Georgijem Florovskim, a u drugoj su njegova pisma poslata u Rusiju. Na štandu izdavačke kuće „Čuvari“ pojavila se zbirka hrišćanskih priča Svetle slike Dragutina Ilića, jednog iz čuvene spisateljske porodice Ilić. „Duhovni lug“ je objavio trinaesto izdanje knjige Antonija Đurića Solunci govore, koja je do sada prodata u 115 hiljada primeraka, čuvajući naš obraz pred svetom i pred samim sobom. „Obraz svetački“ i „Očev dom“ doneli su niz vrednih naslova: Pravoslavna čuda u 21. veku, asketske propovedi Svetog Ignatija Brajnačinonova, knjigu o opasnostima joge koja se, iako je okultna veština, podmeće kao tehnika za poboljšanje kondicije… Tu je i povest o Carskim Mučenicima Romanovima Car je pobedio, nova knjiga sa propovedima i čudima Svetog Nektarija Eginskog, kao i krajnje zanimljiva zbirka primera iz pravoslavnog života Poziv na spasenje – kako su obični ljudi pronašli Boga, u kojoj su, između ostalog, zapisi jednog grčkog taksiste koji je mnogima pomogao da pronađu veru i smisao života.

Ko ima vremena i volje, na Sajmu knjiga će naći bar vratašca ka smislu, koji kao da se skrio od nas u ovom vremenu kad je, po Bodrijaru, sve više informacija, a sve manje smisla.

[/restrict]