Predsednik protiv premijerke

Da li predlog pravosudnih reformi predsednika Poljske Andžeja Dude predstavlja najavu cepanja vladajuće stranke?

Poljski šef države Andžej Duda predstavio je 25. septembra nacrte dva nova zakona iz kontroverzne reforme pravosuđa čijoj ranijoj varijanti su prigovorili iz Evropske komisije, a na koju je on, potom, 28. jula stavio veto. Podsetimo, Duda nije dao zeleno svetlo zakonima o Vrhovnom sudu i o Nacionalnom pravosudnom veću već je samo potpisao Zakon o opštim sudovima.

[restrict]

DUDINA REFORMA U novim, redizajniranim zakonima, u kojima je izašao u susret nekim zamerkama EK, Duda je ograničio moć vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) i njenog ministra pravde nad sudijama, ali je istovremeno i predložio proširenje svojih nadležnosti, zbog čega bi morao da se menja Ustav Poljske…

„Izbor sudija i članova Republičkog sudijskog saveta (RSS) ne sme da bude jednostranački. Mora da bude na osnovu dogovora partija“, objasnio je predsednik, podvukavši da je u predlog ovog zakona uveo i novi paragraf, po kome članove bira parlament tropetinskom većinom (60 odsto), za koju su vladajućoj partiji potrebni i glasovi opozicije. Budući da u ovom sazivu parlamenta konzervativci iz Prava i pravde Jaroslava Kačinjskog imaju komotnu većinu u oba doma, teško da može da se očekuje dogovor tri petine poslanika oko nekog kandidata.

Duda je predložio i da se prošire nadležnosti predsednika Poljske, tako da ako Sejm ne uspe za dva meseca da izabere člana sudijskog Nadzornog saveta – izabraće ga on. Međutim, to rešenje krši sadašnji Ustav i daje predsedniku isuviše velika ovlašćenja, pa je Duda predložio da se promeni Ustav i pozvao predstavnike parlamentarnih stranaka na konsultacije u, izgleda, uzaludnom pokušaju da pronađe dvotrećinsku većinu za to. Konsultacijama su, naime, prisustvovale četiri od pet parlamentarnih stranaka; Građanska platforma i Moderna nisu videle nijedan razlog za pregovaranje o pomenutom ustavnom amandmanu, dok je Seljačka stranka Poljske (FUP) navela da se ne samo ovaj nego nijedan od Dudinih novih predloga Sejmu ne može podneti u sadašnjem obliku već da su potrebne dodatne velike konsultacije.

Duda je takođe prihvatio zamerke Evropske komisije i Saveta Evrope da je nedopustivo da se odjednom raspusti Vrhovni sud, a da glavni tužilac i ministar pravde Zbignjev Žobro odlučuje ko je od sudija podoban da ostane u novom sazivu, a ko nije. Predsednik je u svom novom zakonu o Vrhovnom sudu predložio da sve sudije sa 65 godina odlaze u penziju, ali da šef države može da odobri dalji ostanak sudije na funkciji…

 

NAJAVA OTPORA Za kraj ostavljamo ocene analitičara. Predlozi pravosudnih zakona predsednika Andžeja Dude, navodi se, nedvosmisleno predstavljaju političko „ograđivanje“ od stavova njegovog nekadašnjeg partijskog mentora Jaroslava Kačinjskog. I ne samo to. Ovo može da bude jasna najava (ili da ima za posledicu) – cepanje vladajuće stranke… Premijerka Beata Šidlo je ovog puta protiv šefa države samo ponovila julske optužbe (kada je vetom odložio reformu koju, kako je rekla, građani čekaju 28 godina) i podvukla da vladajuća stranka Pravo i pravda neće popustiti ni pred demonstracijama, niti pred kritikom EU i SAD, ali ni pred „transformisanim“ Andžejom Dudom koji je preko noći dobio briselsku i vašingtonsku podršku.

Poljsku, u svakom slučaju, čeka vruća politička i diplomatska jesen…   

 

DIJALOGOM ZA DEMOKRATIJU

Istoga dana kada je predsednik Duda u Varšavi predstavio dva nova poljska pravosudna zakona (znatno umerenija od onih koje je predložila vladina stranka), u Briselu se po drugi put u proteklih pet meseci održavala sednica Saveta ministara EU o stanju demokratije u Poljskoj.

Izuzev Mađarske, sve unijske članice podsticale su dve strane da nastave s konstruktivnim dijalogom u pronalaženju rešenja za sporna pitanja. U ime mađarske vlade govorio je Sabolč Takač, državni sekretar za evropske poslove u kabinetu premijera Viktora Orbana: „Političkim progonima veštica ovakve vrste nema mesta na sednicama ministarskog Saveta Evropske unije! Institucionalni dijalozi o stanju vladavine prava u unijskim zemljama održavaju se svakih šest meseci i dnevni red formira država koja u tom trenutku predsedava. Informisan sam da je predsedavajuća Estonija za naredni skup već predložila temu – Pluralizam u medijima. Dakle, spor između EK i Varšave, koji je pravnog karaktera, treba rešiti u okviru procedure u vezi sa kršenjem obaveza.“

[/restrict]