Zona sumraka – Nemoralna država

Šta je moderna država i da li se do nje može stići upotrebom svih sredstava ne obazirući se na moralne norme? Na čemu se prava država zasniva, na međunarodnim ugovorima i plaćanju poreza, ili nečem većem i značajnijem?

Postoje dva potpuno suprotna gledišta na pojam i funkciju države. U zapadnom liberalnom svetonazoru ideja države zasnovana je na postulatima „društvenog ugovora“ francuskog filozofa prosvetiteljstva Žan-Žaka Rusoa koji predviđaju da država treba da zaštiti prirodna prava svake individue kao što su pravo na život, pravo na slobodu i pravo na imovinu, dok individue (građani) moraju da ispunjavaju određene obaveze poput plaćanja poreza. Ovaj koncept podrazumeva čistu i potpuno samostalnu individuu bez ikakve povezanosti sa celinom, odnosno narodom. U staroj Grčkoj ovakvi ljudi nazivani su idiotes, rečju odakle koren vuče današnji izraz „idiot“ koji se odnosi na lice sa najtežim stepenom mentalne zaostalosti.

[restrict]

S druge strane je tradicionalistički pristup pojmu države, do Francuske revolucije dominantan u svetu, a posle je na Zapadu postao izuzetak, dok je na Istoku i dalje pravilo sa periodičnim izuzecima. Ovo gledište predviđa uključivanje individue u veću celinu – narod (ne obavezno i naciju) – zajednicu utemeljenu na istorijsko-kulturološkom identitetu, odnosno na nečemu što, za razliku od „prirodnih prava“ i plaćanja poreza, ne spada u domen „racionalnog“, u domen tog kamena temeljca liberalizma. Liberalizam, ali i mnoge druge zapadnjačke ideologije moderne, negiraju ovaj „duhovni“ entitet. Narod je za liberale zamenila individua, za naciste rasa, za komuniste klasa. Narod, međutim, od svega pobrojanog jedini doista postoji. Hajdeger je imao običaj da kaže „Bitnost postoji kroz narod“ (Das Dasein existiert völkisch). Ovo znači da je bivstvovanje čoveka na zemlji obeleženo ne plaćanjem poreza nego njegovim pripadanjem narodu koji nam daje jezik, izgled, karakter, mesto u istoriji i prostoru. Dakle, država, kao krov jednog naroda, nije bazirana na plaćanju poreza nego na ovim stvarima koje bi pobornik moderne odbacio kao „nerealne“ i koje su svojim velikim delom metafizičke.

Zbog čega smo se ovoliko potrudili da dokažemo da država nije samo birokratski entitet zadužen da reguliše ponašanje individua, garantuje im „prirodna prava“ i naplaćuje porez? Da bismo uvideli da u ideji države pored „prava“ (racionalnog pojma modernog pogleda na svet) egzistira i duhovni i metafizički pojam „pravde“. Pravda ne mora uvek biti u skladu sa pravom, kao što ni istina nije uvek realnost. Dakle, zaključak je da država mora biti i etička, da mora imati svoje principe zasnovane na vrednostima višim od plaćanja poreza.

Sin tvorca moderne države Hrvatske Franja Tuđmana Miroslav, međutim, jasno kaže da etika i moralnost sa državom nemaju ama baš nikakve veze. U skorašnjem intervjuu dozvolio je sebi da bukvalno izjavi: „Ako bismo postavili pitanje koje su sve države nastale na genocidu, ne znam gdje bi nam bio kraj i koje bi države opstale. Države postoje i opstoje po međunarodnim ugovorima i sporazumima, a ne prema moralnim kriterijima.“ Istina je da je Miroslav Tuđman ovo rekao braneći Republiku Srpsku od muslimanskih optužbi da je srpski entitet u BiH nastao na genocidu i da stoga mora biti rasturen. Hvala Miroslavu na brizi za Srpsku, ali ne mora on da je brani i posebno ne na ovaj način. Pre svega zato što priča o tom genocidu nema nikakvu smislenu osnovu i to bez obzira na presude Haškog i svih drugih tribunala koji svoje presude nisu doneli po pravu (a kamoli po pravdi), nego po političkom ključu.

Budimo sad malo realni, iako više volimo emocije. Tuđman pričom o genocidu nije branio Republiku Srpsku nego Hrvatsku, koja je, za razliku od srpskog entiteta u BiH, bez ikakve sumnje, što je jasno svakome ko razumno sagleda situaciju, izgrađena na genocidu. Onom iz vremena Drugog svetskog rata i onom iz „domovinskog rata“. Upravo zbog toga što mu je država sazdana na krvi, Tuđman iz ideje državotvornosti želi da izbaci pojam moralnosti i etičnosti i svede je na puke međunarodne ugovore i sporazume. Ugovori i sporazumi su lako promenljivi i ako su oni temelj države, a ne narod, tradicija i istorija, onda ta država nema ni prošlost (što je igrom sudbine baš slučaj sa Hrvatskom), a nema ni budućnost jer može biti ukinuta u svakom trenutku. I to ne odlukom naroda nego „elite“ koja stoji iza ugovora i sporazuma. To, onda, nije država već preduzeće. Ako u temelje države ne postavimo moralnost, na čemu ćemo je onda graditi? Na plaćanju poreza, ili, u slučaju Hrvatske, na krvi i genocidu? Da li nam Miroslav Tuđman ovim poručuje da oni kojima nije do morala mogu slobodno da idu u Hrvatsku?     

[/restrict]