Varvarska diplomatija

Eskalacija napetosti preneta je na Korejsko poluostrvo, granicu Kine i Rusije, gde se Tramp i njegova administracija igraju generala – nemoćni da upravljaju krizama i kontrolišu haos koji sami kreiraju

Nova spirala diplomatskog nasilja na relaciji Vašington–Moskva pokazuje da smo još veoma daleko od normalizacije odnosa dve supersile. Poslednji udar Bele kuće i Stejt departmenta na Rusiju, oličen u zatvaranju ruskog generalnog konzulata u San Francisku i trgovinske misije u Njujorku, samo je odgovor na potez predsednika Vladimira Putina koji je pre mesec dana proterao čak 755 američkih diplomata iz Rusije. Kao reakcija na američko uvođenje još oštrijih sankcija Moskvi, Putin je naložio da američke diplomate napuste zemlju 1. septembra, a Vašington je onda odlučio da ruski konzulat i trgovinsko predstavništvo budu ispražnjeni već sledećeg dana. Sve je počelo još u decembru 2016, kada je Barak Obama proterao 35 diplomata Ruske Federacije – navodno zbog mešanja u američke izbore, za šta nije predočen nijedan dokaz. Putin tada nije reagovao recipročno već je odmazda usledila tek nakon što je američki Kongres povukao novi neprijateljski potez i letos izglasao paket sankcija koji pogađa i projekte rusko-evropskih gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“. Protiv ovakvog gušenja ekonomske konkurencije političkim sredstvima oštro su se pobunili i Rusi, ali i mnogi Evropljani…

[restrict]

BLAMAŽA VAŠINGTONA Istovremeno sa odlukom o zatvaranju ruskih predstavništava, FBI je počeo sa pretresanjem stanova diplomata koji su tamo radili, ali i prostorija konzularne i trgovinske misije. Ako su Amerikanci imali skoro dva meseca da se pripreme za odlazak, a niko ih nije pretresao ni ponižavao, Rusi su, zvanično, dobili dva dana. To svedoči o silini i gnevu Vašingtona, koji ovih dana trpi žestoku blamažu u „sudaru“ sa malenom Severnom Korejom. Američki šef države Donald Tramp verovatno želi da skrene pažnju javnosti sa činjenice da Kim Džong Un ne samo da ima raketno i nuklearno oružje za masovno uništenje, da njime ugrožava najbliže američke saveznike, te čini sve ono zbog čega bi neke druge države već odavno bile predmet „humanitarne intervencije“ – već ima dovoljno drskosti da direktno preti uništenjem samoj Americi!

E, zato se Trampova „vatra i bes“ obrušila na ruski konzulat. Valjda znaju da Rusi u svom objektu u San Francisku ne drže atomske bombe, pa su procenili da im se više isplati da, pokazujući mišiće, dalje ruše odnose sa Moskvom, nego da provociraju nervoznog Kima. Iako su mnogi bili iznenađeni potezom Vašingtona da zatvori ruski konzulat, on je bio potpuno predvidiv – o tome smo pisali pre skoro mesec dana, u tekstu „Kraj dominacije Zapada“ („Pečat“ broj 483): „Moskovski mediji prenose i da će SAD uskoro zatvoriti jedan od četiri generalna konzulata Rusije, što se ocenjuje kao novi neprijateljski korak Vašingtona. Posle uvođenja novog paketa američkih sankcija Rusiji, kojim će biti pogođene i evropske zemlje, ovakvo zaoštravanje ukazuje da rivalitet Moskve i Vašingtona poprima sve drastičnije forme. Ako je Putin, kao recipročnu meru i odgovor na sankcije Vašingtona, proterao nedavno 755 američkih diplomata, čime će broj službenika ambasada dve zemlje od 1. septembra da bude izjednačen na 455, onda SAD svoje planove za ukidanje jednog ruskog konzulata pravda namerom da i njihov broj bude sveden na jednaku meru – po tri u obe države. Sada Amerikanci imaju tri generalna konzulata u Rusiji, u Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu i Vladivostoku, dok Rusi poseduju jedan više: u Njujorku, San Francisku, Sijetlu i Hjustonu. Ovakva politika sankcija i obostranih restrikcija, u kombinaciji sa sve otvorenijim vojnim zaoštravanjem, može dovesti i do prekida diplomatskih odnosa, što se nije dogodilo ni u najgorim danima Hladnog rata.“

Međutim, dok optužuju Putina da „krši međunarodno pravo“, ne navodeći nijedan konkretan dokaz za to, Amerikanci grubo gaze sve konvencije o diplomatskim predstavništvima. Kao da su nesvesni da ove konvencije treba i njih da zaštite od nemilih događaja, poput onog iz Teherana, u novembru 1979, kada je Iranska revolucionarna garda zauzela američku ambasadu i 444 dana držala kao taoce 52 Amerikanca. Ili 11. septembra 2012. u Libiji, kada je američki ambasador Kristofer Stivens najpre silovan, pa ubijen, usred konzulata SAD u Bengaziju, zajedno sa još troje svojih vojnika – diplomatskih službenika. Masakrirano Stivensovo telo napadači su potom vukli ulicama i mrcvarili ga, baš kao što su sve to isto godinu dana ranije učinili i svrgnutom libijskom lideru Muameru Gadafiju, nakon čega je presrećna državna sekretarka Hilari Klinton uskliknula u intervjuu „Si-Bi-Esu“: „Došli smo, videli smo, umro je.“

LOGIKA HAOSA Debakl sa Stivensovom smrću bio je jedan od razloga što je Klintonova morala ubrzo da odstupi sa pozicije šefa diplomatije u drugom predsedničkom mandatu Baraka Obame. Izgleda da ova logika haosa sve više postaje jedini „zakon“ u sistemu globalnih odnosa koje promovišu SAD: kršimo međunarodno pravo kad god nam to odgovara, bez obzira na dokaze o našim počinjenim zločinima, a optužujemo druge za kršenje čak i kad nema nikakvih dokaza – ako je to potrebno za kažnjavanje onih koji nam se suprotstavljaju u ostvarenju naših političkih i ekonomskih interesa. I onda se svi pitaju i iščuđuju otkud Kimu atomska bomba, kao da ne znaju da je batina odavno postala jedini zakon…

Na ove pojave ukazao je i šef Komiteta za međunarodne odnose Državne dume RF Leonid Slucki, rekavši da ulazak američkih vlasti u prostorije ruske trgovinske misije u Vašingtonu predstavlja ogoljeno kršenje Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. „Prema članu 45 Konvencije, čak i u slučaju zaoštravanja diplomatskih odnosa ili oružanog konflikta, zemlja domaćin mora da poštuje i štiti inostrane diplomatske misije“, naglasio je Slucki. „Ovo su otvoreno neprijateljski akti, potpuno suprotni međunarodnom pravu“, poručio je ruski funkcioner. Trgovinski predstavnik RF u Vašingtonu Aleksandar Stadnik kratko je ocenio ono što se dogodilo sa institucijom na čijem je čelu: „Svedoci smo jasnog primera vandalizma u međunarodnim odnosima, razbojničkog otimanja imovine Rusije.“ Istim rečima dešavanja u Vašingtonu i San Francisku opisala je i zvanični predstavnik ruskog MIP-a Marija Zaharova, uz dodatak da je reč o „varvarskom upadu“, odnosno „nesumnjivo dno američke politike“.

„Oni traže Putina, ruske hakere i Trampove papuče“, jedan je od šaljivih komentara u ruskim medijima na više nego ozbiljno pogoršanje rusko-američkih odnosa. Navodno, pretresi stanova ruskih diplomata preduzeti su „iz bezbednosnih razloga“, pa se čak pominjala i mogućnost traganja za podmetnutim eksplozivom. Zato ne čudi što je ove akcije Zaharova nazvala „klovnovskim“, dok je ruski senator Aleksej Puškov – koji je u prošlom mandatu Dume bio na funkciji na kojoj je sada Leonid Slucki – bio oštriji i direktniji. „Sramotno ponašanje vlasti SAD ne zahteva komentarisanje već tvrdu reakciju ruske strane. Besmisleno je negodovati i osuđivati“, podvukao je uticajni Puškov.

KORAK PO KORAK – DO STABILNE EVROAZIJE Naravno, tako će i biti, što potvrđuje i uslovno rečeno „meka“ reakcija Moskve na sve što se događa. Odlazak Putina u nedelju u posetu Kini, na samit država BRIKS-a – gde se po 21. put u poslednje četiri godine zvanično susreo sa kineskim predsednikom Si Đinpingom – više nego ubedljivo pokazuje da Rusija ne može da bude izolovana u savremenom svetu. Ali i mnogo više od toga. Sve je očiglednije da u eri stvaranja multipolarnog sveta BRIKS postaje pandan „Grupi 7“, koja okuplja Ameriku i njene najmoćnije satelite. Uz dve suštinske razlike: BRIKS je udruženje istinski ravnopravnih partnera koji odluke donose punim konsenzusom, a ne nametanjem, i drugo – grupacija koja objedinjuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku potencijalno je neuporedivo moćnija od poprilično ocvale „američke sedmorke“, koja sve češće deluju kao rogovi u vreći.

Zato je dugoročno najbolja reakcija Moskve na otvoreno neprijateljske poteze Vašingtona, koga u stopu slede „moćne sile“ poput Ukrajine, Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije, jeste da razvija prijateljstvo i najširu saradnju sa istinski velikim svetskim igračima koji okupljaju više od pola svetskog stanovništva i četrdesetak procenata BDP-a planete. Trougao Delhi–Moskva–Peking ima dovoljan kapacitet da, korak po korak, stabilizuje Evroaziju, čime bi bio završen veći deo posla u formiranju multipolarnog sveta. Zato ne treba da čudi što se eskalacija napetosti događa na Korejskom poluostrvu, na samoj granici sa Kinom i Rusijom. To se Tramp i njegova administracija malo igraju generala – nemoćni da upravljaju krizama i kontrolišu haos koji sami kreiraju u svetu, na način kako su to decenijama radili. Od sada, gde god pipnu, nailaziće samo na tvrdo.               

[/restrict]