Ko je pomešao strane sveta

Evrounijati je stiglo pismo sa uputstvom šta valja da čine države Zapadnog Balkana. Pismo je glavna vest u novinama države Srbije. No ja se pitam kakve veze ima država Srbija sa Zapadnim Balkanom?

Upamtite, Srbi!  Niste krivi. NATO je zločinac. Mi Srbi smo žrtve. Sem Srba valjalo bi i drugi narodi da shvate kakav je zločinac NATO. Mi, Srbi, zločin smo osetili na svojoj koži. Drugi, koje NATO još nije posetio, neka se na vreme uzmu u pamet. Imaju nas, Srbe, za primer. Narodna priča ide ovako: Privuče se negđe lisica blizu jedne kuće i opazi kokoške, a one od  straha polete na najbliže drvo. Kad lisica to viđe, nađe se u čudu, pa gledajući kokoške naviše reče im: Što bežite, jeste li lude? A zar nijeste čule kako je danas učinjen tvrdi i vječni mir između sviju životinja? Čuvši to kokot, zatrepće krilima i zapjeva: Kukuriku, i to nam bilo u dobri čas! Mi nijesmo čule, ma eto uz polje trče i naši psi, valjda i oni nose glasove od mira!

Neće NATO od zločina odustati. To im je u krvi. Kad vidi slabijeg, NATO se raspomami. Kao lisica kad ugleda kokoš.

[restrict]

BESPOŠTEDNA BORBA U svetu u kome živimo svašta se dešava. Razumnoj osobi je teško shvatljivo ponašanje Sjedinjenih Američkih Država. Velika sila, odana zakonu i poštovanju međunarodnog prava, bar na rečima, počinje pred očima cele planete da se ponaša potpuno nerazumno. Država za koju su mnogi narodi donedavno verovali da je oličenje slobode i pravde, ruši pred sobom sve institucije prava. Nekad se za njihovo stvaranje borila. Država u kojoj su mnogi tražili spas od nepravde i tiranije, danas je postala oličenje tiranije i nepravde. Zašto? Nije lako odgovoriti. Pogotovu neukom etnologu koji nije stručnjak za političke odnose, ne živi u Americi, ne prima pomoć koju ona šalje svojim stipendistima u Srbiji.

Kad se malo ima, onda je knjiga najbolji drug. U knjigama je zapisan izjava Teodora Ruzvelta, predsednika SAD (1901–1909). Bio je potpredsednik kad je predsednik SAD Vilijam Makinli ubijen 1901. u gradu Bufalu, Njujork. Tako je po američkom zakonu preuzeo dužnost predsednika. Sledeći mandat je dobio na regularnim izborima.

Ruzvelt je zapisao: „Iza svake vidljive vlade sedi nevidljiva vlada, koja nikom ne polaže zakletvu i ne priznaje nikakvu odgovornost prema ljudima. Uništavanje te nevidljive vlade, razotkrivanje te nesvete alijanse korumpiranog biznisa i korumpirane politike, prvi je zadatak državne vlasti.“ Etnologu se ne mora verovati, ali kad američki predsednik ovako nešto zapiše, onda se valja bar zamisliti. Meni se čini da se u Americi pred našim očima – jer svet je postao globalno selo zapisa odavno Makluan – odvija borba između vidljive i nevidljive vlade. Koja će pobediti, ne znam, ali da će borba biti nepoštedna, čak je i meni jasno.

Školovani stipendisti navijaju, u zemlji i inostranstvu, žučnije nego „delije i „grobari“. Koriste se uobičajena navijačka sredstva – klupska obeležja, parole, marširanje, mitinzi, međusobni sukobi navijača, privlačenje pažnje novina, televizije i naravno interneta. Žele pobedu svojoj strani. Mora se, jer od pobednika zavise stipendije. Nije lako biti stipendirani borac za građanska prava i lične slobode.

NIKOM NIJE LAKO Doduše, danas nikom nije lako. Čak ni evrounijatama. Njima su komesari drugarica Mogerini i drug Johanes (teško mi je komesare zvati gospodom, mogu se uvrediti) uputili pismo sa uputstvom šta valja da čine države Zapadnog Balkana. Pismo je glavna vest u novinama države Srbije. Kakve veze ima država Srbija sa Zapadnim Balkanom? Nikakve. Oni koji su završili nekadašnje obavezno osmogodišnje školovanje znaju da je Balkansko poluostrvo okruženo Jadranskim morem na jugozapadu, Jonskim i Sredozemnim morem na jugu, Egejskim i Mramornim morem na jugoistoku i Crnim morem na istoku. Tako piše u udžbenicima, a ko ne voli da čita školske knjige i još se time diči, neka pogleda na internetu. Svuda isto piše i nigde se ne može pronaći da je Srbija deo Zapadnog Balkana. Zato mi nije jasno da li se drugarice i drugovi komesari zavitlavaju sa Srbijom ili stvarno ne znaju strane sveta?

Ako ozbiljno misle ono što govore, onda su neznalice ili oponašaju komunističkog komesara koga je opisao Branko Ćopić. Znate priču. Komesar rekao borcu Nikoletini da nema više Boga, a on je vest kao tačnu, jer komesar ne laže i sve zna, preneo babi. U lancu komandovanja jedino je zakazala baba. Nije poverovala u izjavu druga komesara i time celu stvar dovela u pitanje. Doduše, ono su bili komunistički komesari, obično bez škole, za razliku od školovanih evrounijatskih komesara. Ovi današnji su mnogo lukaviji. Ni oni ne veruju u ono što drugima govore.

Ne zaboravite srpske heroje, Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana, utamničene u „slobodnoj“ evrounijatskoj zajednici.           

[/restrict]