Ко је помешао стране света

Евроунијати је стигло писмо са упутством шта ваља да чине државе Западног Балкана. Писмо је главна вест у новинама државе Србије. Но ја се питам какве везе има држава Србија са Западним Балканом?

Упамтите, Срби!  Нисте криви. НАТО је злочинац. Ми Срби смо жртве. Сем Срба ваљало би и други народи да схвате какав је злочинац НАТО. Ми, Срби, злочин смо осетили на својој кожи. Други, које НАТО још није посетио, нека се на време узму у памет. Имају нас, Србе, за пример. Народна прича иде овако: Привуче се негђе лисица близу једне куће и опази кокошке, а оне од  страха полете на најближе дрво. Кад лисица то виђе, нађе се у чуду, па гледајући кокошке навише рече им: Што бежите, јесте ли луде? А зар нијесте чуле како је данас учињен тврди и вјечни мир између свију животиња? Чувши то кокот, затрепће крилима и запјева: Кукурику, и то нам било у добри час! Ми нијесмо чуле, ма ето уз поље трче и наши пси, ваљда и они носе гласове од мира!

Неће НАТО од злочина одустати. То им је у крви. Кад види слабијег, НАТО се распомами. Као лисица кад угледа кокош.

[restrict]

БЕСПОШТЕДНА БОРБА У свету у коме живимо свашта се дешава. Разумној особи је тешко схватљиво понашање Сједињених Америчких Држава. Велика сила, одана закону и поштовању међународног права, бар на речима, почиње пред очима целе планете да се понаша потпуно неразумно. Држава за коју су многи народи донедавно веровали да је оличење слободе и правде, руши пред собом све институције права. Некад се за њихово стварање борила. Држава у којој су многи тражили спас од неправде и тираније, данас је постала оличење тираније и неправде. Зашто? Није лако одговорити. Поготову неуком етнологу који није стручњак за политичке односе, не живи у Америци, не прима помоћ коју она шаље својим стипендистима у Србији.

Кад се мало има, онда је књига најбољи друг. У књигама је записан изјава Теодора Рузвелта, председника САД (1901–1909). Био је потпредседник кад је председник САД Вилијам Макинли убијен 1901. у граду Буфалу, Њујорк. Тако је по америчком закону преузео дужност председника. Следећи мандат је добио на регуларним изборима.

Рузвелт је записао: „Иза сваке видљиве владе седи невидљива влада, која ником не полаже заклетву и не признаје никакву одговорност према људима. Уништавање те невидљиве владе, разоткривање те несвете алијансе корумпираног бизниса и корумпиране политике, први је задатак државне власти.“ Етнологу се не мора веровати, али кад амерички председник овако нешто запише, онда се ваља бар замислити. Мени се чини да се у Америци пред нашим очима – јер свет је постао глобално село записа одавно Маклуан – одвија борба између видљиве и невидљиве владе. Која ће победити, не знам, али да ће борба бити непоштедна, чак је и мени јасно.

Школовани стипендисти навијају, у земљи и иностранству, жучније него „делије и „гробари“. Користе се уобичајена навијачка средства – клупска обележја, пароле, марширање, митинзи, међусобни сукоби навијача, привлачење пажње новина, телевизије и наравно интернета. Желе победу својој страни. Мора се, јер од победника зависе стипендије. Није лако бити стипендирани борац за грађанска права и личне слободе.

НИКОМ НИЈЕ ЛАКО Додуше, данас ником није лако. Чак ни евроунијатама. Њима су комесари другарица Могерини и друг Јоханес (тешко ми је комесаре звати господом, могу се увредити) упутили писмо са упутством шта ваља да чине државе Западног Балкана. Писмо је главна вест у новинама државе Србије. Какве везе има држава Србија са Западним Балканом? Никакве. Они који су завршили некадашње обавезно осмогодишње школовање знају да је Балканско полуострво окружено Јадранским морем на југозападу, Јонским и Средоземним морем на југу, Егејским и Мраморним морем на југоистоку и Црним морем на истоку. Тако пише у уџбеницима, а ко не воли да чита школске књиге и још се тиме дичи, нека погледа на интернету. Свуда исто пише и нигде се не може пронаћи да је Србија део Западног Балкана. Зато ми није јасно да ли се другарице и другови комесари завитлавају са Србијом или стварно не знају стране света?

Ако озбиљно мисле оно што говоре, онда су незналице или опонашају комунистичког комесара кога је описао Бранко Ћопић. Знате причу. Комесар рекао борцу Николетини да нема више Бога, а он је вест као тачну, јер комесар не лаже и све зна, пренео баби. У ланцу командовања једино је заказала баба. Није поверовала у изјаву друга комесара и тиме целу ствар довела у питање. Додуше, оно су били комунистички комесари, обично без школе, за разлику од школованих евроунијатских комесара. Ови данашњи су много лукавији. Ни они не верују у оно што другима говоре.

Не заборавите српске хероје, Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана, утамничене у „слободној“ евроунијатској заједници.           

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *