U pokladnu noć

Kako se iz jednog fragmenta iz svakodnevnog života sve može iščitati, te koja je razlika između vaspitanja i obrazovanja s jedne, i edukacije i inovativnih tehnologija, s druge strane

Upamtite, Srbi!  Niste krivi. NATO je zločinac. Mi Srbi smo žrtve. Ko vam drugačije kaže – laže! Važno je ove reči imati stalno na umu.

U nedelju 13. avgusta bile su poklade pred Velikogospojinski post. Prvi dan ovog posta je uvek 14. avgusta, na Svete Makivije. U neka ranija vremena su do ovog praznika livade bile pokošene, a od Makivija bi počinjala žetva jarice pšenice (jarog žita) koja se sejala u proleće. Srbi su kroz narodnu poslovicu: Makivije, kose o čivije, a srpove za vratove jednostavno objasnili.

Poklade su poslednja prilika za pravoslavne vernike da pojedu nešto mrsno. Naravno uz piće, jer bez malo rakije, vina ili piva, mrsna hrana ima drugačiji, skoro otužan ukus. Uz malo rakije lakše se masna hrana vari, rekli bi naši stari. Uostalom i nauka je dokazala da alkohol rastvara masti.

[restrict]

TEKOVINA DEMOKRATIJE U pokladnu nedelju posle obilnijeg i dužeg ručka izašao sam u obližnju kafanu na još jedno pivo pre nego što otkuca ponoć i počne novi, posni dan. Na kafanskom putu sretoh Peru, sabrata sa Svetih liturgija u Hramu Svetog Aleksandra Nevskog koji je takođe izašao da se nadiše malo svežeg pokladnog vazduha. Bez muke se dogovorismo da zajednički ispijemo pivo. Kako sedosmo za kafanski astal, pridruži nam se dvoje mlađih ljudi koji u crkvu retko svraćaše. Njihov izbor se mora poštovati. Nama drage komšije ponudismo da nam se pridruže na jednom piću. Oni prihvatiše. Al ne lezi vraže! Uz piće krenu i razgovor o različitim temama za koje brat Pera i ja nismo bili nešto zainteresovani. Možda bi nam nekom drugom prilikom govor mlađanih komšija bio zanimljiv, ali sad poželesmo da u miru i ćuteći ispijemo pivo. Noć je dobrano zagazila i nije se imalo vremena napretek koje bi se uludo trošilo. Znaju to verujući koji o pokladama u kasno doba sede u društvu. Jednostavno, razgovor zamre, tišina prekrije osobe koje zajedno sede i samo se čeka ko će prvi ustati od astala i time označiti kraj cvetnog trioda i početak posta.

Mlade komšije ne znaju mnogo o pokladnim običajima, jer ih običaji ne interesuju. Njihovo pravo i njihov izbor. Uglavnom, mi smo ćutali, a oni pričali. Što su oni više pričali, mi smo sve ćutljiviji bili. Pivo smo svi složno u većim gutljajima ispijali. Iz praktičnih razloga. Da se ne bi od dugog stajanja u kriglama grejalo.

 

ILI JE REČ O PRISTOJNOSTI Razgovoru ne bi bilo kraja da se komšiji u jednom momentu učini da mi stariji ne čujemo dobro i nešto što je pričao ponovi nekoliko puta. Prvo tiše, a onda glasnije. Kako mi ništa ne rekosmo, pričljivi komšija upita: Izgleda da vi mene ne slušate? Drugi komšija nas upitno pogleda. Ćutasmo, a brat Pera reče: „ Mladi gospodine, mi vas nismo prekidali dok ste pričali. Vaše pravo da pričate ne sme biti ničim ograničeno. To vam je najveća tekovina demokratije. Takođe, veliko demokratsko dostignuće je i naše pravo da vas ne slušamo dok pričate.“

Komšije nas pogledaše zapanjeno, a onda glasno upitaše: Pa zašto smo vam sve vreme pričali kad nas niste slušali? Umesto odgovora slegnusmo ramenima, ispraznismo čaše i naručismo još po jednu kriglu, pa da se krene kući. Naši raspričani sagovornici odbiše novo piće, ustadoše od astala i odoše sve žučno se među sobom raspravljajući. Pera i ja ne prekidajući jedan drugog u ćutanju završismo s pivom i pokladno raspoloženi odosmo svako svojoj kući.

Razmišljao sam o Perinom govoru i shvatio širinu njegovog demokratskog obrazovanja. Ne valja nikog ni na šta prisiljavati niti ikom bilo šta braniti. Ko želi da priča – neka priča. Ko želi da piše – neka piše. Naravno o svom trošku. Takođe, ko ne želi da sluša šta drugi priča – ne sme biti prisiljavan da sluša. Isto je i sa pisanjem. Nije dobro nikog prisiljavati da čita šta drugi pišu. To je suština demokratije. Sloboda govora i pisanja i sloboda izbora šta će se slušati i čitati. Mada, sve ovo i nema neke bliže veze sa demokratijom. Radi se pre svega o vaspitanju i pristojnosti. Vaspitan čovek neće nikog dovoditi u položaj da ga sagovornik ne sluša. Doduše ovako je bilo nekad dok je postojalo vaspitanje i obrazovanje. Doba demokratije, edukacije i inovativne tehnologije donosi nova pravila.

U subotu 19. avgusta je Preobraženje. Praznujte u miru i radosti. Setite se srpskih heroja, koji samo zato što su Srbi pravoslavne vere i što su branili svoju braću Srbe čame u Hagu i drugim evrounijatskim kazamatima. Neka Gospod podari zdravlja i duhovne snage dr Radovanu Karadžiću, generalu Mladiću, kapetanu Draganu i ostalim srpskim zatočenicima.                  

[/restrict]