BOLJŠOJ – izveštaj iz nadrealnog sveta

Kada se nekim čudom na jednom mestu sastanu Valerij Abisalovič Gergijev, Srboljub Dinić, Roman Simović, Milijana Nikolić…

Kada se nekim čudom na jednom mestu sastanu učenik Ilje Musina Valerij Abisalovič Gergijev, najveći živi dirigent sveta i čovek čudesnog talenta, zatim Srboljub Dinić, dirigent i pijanista svetskog glasa, te koncert-majstor Londonskog simfonijskog orkestra violinista Roman Simović i vodeći svetski mecosopran Milijana Nikolić, a da čudo bude još veće, to mesto nije ni Milanska skala ni Bernska opera već zlatiborski proplanak, onda je jasno da iza toga mora stajati potpis čoveka koji je davno odlučio da razgrne globalističku maglu i sačuva netaknutim prave vrednosti, i koji, mada često usamljen, ne odustaje od te zamisli. Reč je naravno o režiseru Emiru Kusturici, idejnom tvorcu festivala klasične muzike „Boljšoj“, koji se od 13. do 15. jula ove godine, pete zaredom, pod pokroviteljstvom „Gazprom njefta“ održao u Drvengradu.

[restrict]

IZMEĐU NEBA I ZEMLJE Čajkovski, „Uvertira 1812“, Simfonijski orkestar „Boljšoj“, iskusni izvođači i studenti srpskih muzičkih akademija, pod dirigentskom palicom Srboljuba Dinića. Iza njih obrisi planina, iznad nebo. Prizor nestvaran. Za one koji su prvi put ovde, ali i za stalne goste „Boljšoj“ festivala, ovo preplitanje nota u savršenom saglasju sa ćudljivom prirodom planine koja nagoveštava pljusak, možda i nevreme, prizor nedostatan savremenom čoveku, prevrat je i pobeda estetike.

„Na mestu gde su bili rovovi i gde su bugarski vojnici stigli u Prvom svetskom ratu, dakle na mestu gde se ratovalo, večeras će biti otvoren peti festival ’Boljšoj’ gde se neće ratovati, nego svirati Čajkovski i utoliko je to jedan mali pravi jubilej“, rekao je Emir Kusturica.

Nakon Čajkovskog, violinista Roman Simović izveo je dela Šostakoviča i Modesta Musorgskog. Čudo je prizvano u drveni grad. U njemu je svoje mesto našao i dečji hor „Kolibri“, te svi oni koji će se u naredna dva dana takmičiti za Zlatnu, Srebrnu i Bronzanu matrjošku. Naime, u vreme trajanja festivala mladi talenti iz Sankt Peterburga, Tjumena, Omska, Orenburga, Tomska, Hanti-Mansijska, Muravljenka, Srbije i Republike Srpske izvodili su svoje kompozicije pred stručnim žirijem – u sastavu profesor Zoran Komadina, Danijela Jović, direktor Centra za muzičke talente iz Ćuprije, i čuveni pijanista, narodni umetnik Rusije Jurij Rozum.

Za takmičare je ovaj festival više od estetskog čuda. Za njih je to izazov kome su prethodile velike pripreme, ali koji podrazumeva i vreme, možda najdrogocenije, koje će na majstorskim radionicama provesti sa proslavljenim umetnicima Romanom Simovićem, Tatjanom Samuil i Justusom Grimom. Poseban doživljaj za učesnike, ali i goste, bio je „Dijalog talenata“, dnevni repertoar festivala na kome su  učesnici iz Srbije, Republike Srpske, Rusije i Belorusije van takmičarskog dela programa predstavljali specijalno pripremljena muzička dela.

Na kom god uglu, ćošku, sa kog god prozora drvene kuće etno-sela da ste pomolili glavu, do vas bi dopirali zvuci klavira, violine, violončela, kompozicije Čajkovskog, Rahmanjina ili Dvoržaka… Na trenutak je izgledalo da je Drvengrad nikao sa ovim kompozicijama, te da je nemoguće i gotovo nedopustivo da se taj savršeni sklad mladosti, muzike i zaveštanja prošlosti raskine. U „Dijalogu talenata“ pred gostima festivala nastupili su Aljona Rostovska (sopran, Rusija), Aleksa Mirković (harmonika, Srbija), Mina Radivojević (sopran, Srbija), Jelizaveta Antonova (vokal, Rusija), Aleksandra Latinović (violina, Srbija) i Vladislav Handogij (klavir, Belorusija).

„Festival ruske muzike ’Boljšoj’ je značajan događaj kulturnog života Srbije i jedan od najvećih kulturnih projekata programa socijalnih investicija ’Gazprom njefta’ u zemlji. Originalni format i učešće zvezda klasične muzike doprinose razvoju muzičkih, duhovnih i ljudskih veza između Srbije i Rusije i stvaraju jedinstveni društveno-kulturni prostor dveju bratskih zemalja“ – istakao je član Izvršnog odbora „Gazprom njefta“ Aleksandar Dibalj.

GERGIJEV ZA KRAJ „Boljšoj“ festival obeležio je i nastup klavirskog kvinteta Romana Simovića, oformljenog specijalno povodom ove muzičke manifestacije, a koji je izveo dela Dvoržaka, Šuberta i Rahmanjinova. Zatim nastup izvrsne Tatjane Samuil, rusko-belgijske violinistkinje, dobitnice nagrada na brojnim međunarodnim takmičenjima poput „Kraljice Elizabete“ u Briselu, „Sibelijusa“ u Helsinkiju, međunarodnog takmičenja „Čajkovski“ u Moskvi i „Majk Hil“ na Novom Zelandu, te Justusa Grima, violončeliste koji je u svojoj bogatoj biografiji upisao i nastupe sa Engleskim kamernim orkestrom, simfonijskim orkestrom „La Mone“, Londonskim kamernim orkestrom, Rajnskom filharmonijom, Branderburškom i Bonskom filharmonijom. Na pozornici, treće večeri, smenjivala su se fantastična imena iz registra svetske klasične scene – doživljaj na kome bi pozavideo i najprefinjeniji poštovalac ove muzike. Za mnoge laike otkrovenje je bio nastup nadmoćne Milijane Nikolić, vrhunske operske pevačice koja je Milansku skalu za ovih nekoliko dana zamenila Mećavnikom. I konačno, iznenađenje festivala bio je dolazak najvećeg dirigenta današnjice Valerija Gergijeva, pod čijom je dirigentskom palicom Simfonijski orkestar „Boljšoj“ izveo uvertiru „Romeo i Julija“ Petra Iljiča Čajkovskog. Sa Čajkovskim je i zatvoren krug ovogodišnje manifestacije. Cilj festivala, promocija mladih muzičara, jačanje kulturnih veza Srbije i Rusije, zbog čega je kompanija „Gazprom njeft“ njegov generalni pokrovitelj, te negovanje pravih vrednosti, odavno je opravdan. „Boljšoj“ je, može se reći, i prevazišao zadate ciljeve. On živi, iz godine u godinu, kao neminovnost – duboko idejno opravdan.               

[/restrict]

Zlatna matrjoška iz ruku Valerija Gergijeva

Među učesnicima konkursnog programa u grupi 18–25 godina najbolji je bio srpski kvintet harmonika iz Istočnog Sarajeva – „Accordeus“. Zlatno priznanje uručio im je umetnički rukovodilac Marijinskog teatra, dirigent Valerij Gergijev; Srebrnu matrjošku dobila je flautistkinja Ana Malkov (Novi Sad), Bronzana matrjoška pripala je pijanistkinji Ivani Damjanov (Novi Sad). U kategoriji 13–17 godina Zlatnu matrjošku osvojila je pijanistkinja Svetlana Zvereva iz Sankt Peterburga, Srebrnu matrjošku dobila je pijanistkinja Jana Jakovljević iz Beograda, a Bronzanu matrjošku osvojila je Violeta Sabajeva, sopran iz Omska.