ŠTA ZNAČI POBEDA HASANA RUHANIJA?

Pobeda Ruhanija na izborima u Iranu ima nekoliko posledica: prvo, na domaćem planu omogućiće mu da postane potencijalni naslednik ajatolaha Hameneija na mestu vrhovnog lidera, drugo pokazala je da Iranci podržavaju njegov kurs ka socijalnoj liberalizaciji i, treće, da je i Zapad neprijatelj i prozapadnom predsedniku jer su SAD već odgovorile stvaranjem antiiranske koalicije sa Saudijskom Arabijom na čelu

Iako se novoizabrani predsednik Irana Hasan Ruhani smatra propazadnim, glavni neprijatelji su mu upravo u ovom delu sveta. Predsednik SAD Donald Tramp je iskoristio svoju prvu inostranu turneju da optuži Iran za agresivno ponašanje (kako bi konsolidovao ponašanje saveznika, posebno Saudijske Arabije i Izraela). Tramp je tokom nedavne (21. maja) posete Izraelu naglasio: „Kud god pogledamo, vidimo znake prisustva Irana na Bliskom istoku… Jemen, Irak.“ Gde god smo mi, istakao je Tramp, vidimo da Iran deluje bilo novcem, bilo vojnički ili davanjem oružja svojim saveznicima. Glavne teze koje SAD preko medija šire svetom, a povodom prisustva Irana u Siriji, jesu sledeće: Iran je poslao hiljade vojnika u pomoć Bašaru Asadu, što je dovelo do stradanja više od 400.000 ljudi, te preseljenja miliona, i ovo prisustvo u Siriji Iranu daje pravo glasa za pregovaračkim stolom.

Takozvana sirijska opozicija, Saudijska Arabija i SAD, pak želi da Asad bude ukolonjen sa vlasti u Siriji po svaku cenu: ratom ili izborima. Što se tiče Jemena, SAD optužuju Iran da podržava ustanike Husite i da se meša u građanski rat, dok Saudijci podržavaju „legalnu“ vladu. Takođe, Iran snabdeva oružjem Husite, što je rizično jer mogu da gađaju američke brodove, čime bi isprovocirali konflikt između SAD i Irana. Ovo je ujedno i američko opravdanje za potpisivanje ugovora o prodaji velike količine oružja od strane SAD Saudijcima čija je vrednost neverovatnih 110 milijardi dolara.

[restrict]

GLAVNI SPONZOR TERORIZMA Sledeće optužbe Vašingtona usmerene protiv Irana odnose se na terorizam i nuklearni i raketni program. SAD, naime, smatraju Iran „glavnim sponzorom terorizma u svetu“, kao da posle sporazuma sa Obaminom administracijom nije obustavio svoj nuklearni i raketni program. Američki list Amerikan konzervativ prenosi da Tramp smatra da je „iranski narod žrtva iranske vlade i da sa nestrpljenjem očekuje kada će Iranci dobiti vladu kakvu zaslužuju“, pri čemu je to izjavio u apsolutnoj monarhiji – Saudijskoj Arabiji u kojoj nema izbora.

Ros Duaet u Njujork tajmsu iznosi stav da se događa čudo. Naime, umereni iranski predsednik dobija od Trampa snažne antiiranske poruke, kako bi se Vašington približio Saudijcima. Ovakve Trampove poruke idu u korist antiameričkih snaga u samom Iranu (koje tvrde da će SAD uvek mrzeti Iran, bez obzira na kakve kompromise Teheran pristao).

No sve se sada nekako vrti oko staro-novog predsednika Irana. Ruhani je na izborima dobio 57 posto glasova, dok je njegovom suparniku Ibrahimu Raisiju pripalo 38 odsto glasova. Izlaznost je bila velika, tačnije više od 40 (od 56) miliona birača je glasalo, a nije bilo vesti o nepravilnostima ili pokušajima zastrašivanja. Može se čak reći da su iranski političari bili zainteresovani da izbori budu transparenti i da prođu bez problema.

Rezultati izbora demonstrirali su težnje iranske javnosti, a glasalo se o dva programa: reformatorskom i konzervativnom, ali ne i o ličnostima. Većina građana Irana je poverovala Ruhaniju da će produžiti sprovođenje socijalnih reformi, uz obezbeđivanje daljeg ekonomskog rasta, stvaranje novih radnih mesta, ali i popravljanje odnosa sa Zapadom.

 

RUŠENJE TABUA Prema izveštajima medija predizborna kampanja u Iranu imala je, mimo očekivanja, dinamičan karakter, a na udaru su se našle kako ličnosti, tako i institucije. Ruhani je pokretao tabu teme, kao što su ljudska prava, politički zatvorenici i represija prema opoziciji, pri čemu je izašao iz okvira umerenosti, pa je pridobio lik reformatora (prema iranskim merilima). 

Ruhani je, dakle, dobio poverenje birača, a sada mu ostaje da svoj plan socijalnih reformi sprovede u delo, što će biti veoma teško, s obzirom na to da je iransko društvo prilično konzervativno, a poruke sa Zapada obeshrabrujuće. Nadu daje činjenica da je stari-novi predsednik dobio podršku lidera države ajatolaha Hameneija. Njegove ekonomske reforme podržavaju i delovi Korpusa straže islamske revolucije, kao i druge političke grupacije koje imaju akcije u velikim domaćim kompanijama – one sada dobro posluju zbog stranih investicija u Iran. Jedino je ostala nejasna mogućnost kompromisa sa Zapadom o pitanju bezbednosti. Za Iran je ovo važno pitanje, jer finansijske sankcije SAD još uvek delom onemogućavaju da stranci više investiraju u zemlju.

Bliski istok, jasno je, nije mesto na kome interese imaju samo SAD. Tu su još Rusi, Turci i Izrael. Naravno, u ovaj region se sve više ubacuju Kina i Indija. Ruska agencija „Regnum“ iz pera Stanislava Tarasova nagoveštava da se sa ponovnim izborom Ruhanija može dogoditi stvaranje neobične alijanse u kojoj bi se našli Moskva, Tel Aviv, Ankara i Teheran, čime bi počelo pisanje „novog poglavlja istorije na Bliskom istoku“. Tarasov je do ovog zaključka došao analizirajući izbore u Iranu, kao i efekte antiiranske posete Donalda Trampa Saudijskoj Arabiji i Izraelu.

Naime, direktan vojni sukob Saudijske Arabije i Irana je malo verovatan, ali zato je potpuno moguć u Siriji i Jemenu. Ovi sukobi mogu dati povod Vašingtonu da izađe iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, što znači i ponovno vraćanje ukinutih sankcija. Tramp planira i da poveća mešanje u Siriji, uključujući i vojne akcije, a to teorijski omogućava poklapanje interesa više država, pre svega iranskih, ruskih, turskih i izraelskih, kao i odnosa prema aktuelnom predsedniku Bašaru Asadu. Ovo poklapanje dovelo bi do formiranja „zona deeskalacija“. Izrael nije protiv ove ideje, ali traži da se saglase i SAD, kao i da Asad pristane da ne kontroliše Golan, što bi značilo stvaranje zone bezbednosti koja bi držala Iran i „Hizbalu“ dalje od Izraela. Drugim rečima, interes Izraela je da nema Iran na svojoj granici, i to postaje veoma moguća opcija.

Sa ovakvim razvojem događaja saglasan je i turski list Jeni čag, koji je objavio senzacionalnu vest da sada, kada je pozicija SAD poznata, Turska mora da štiti svoju bezbednost i da ide na sve, bez obzira na rizike. Naime, SAD žele da stvore jedinstveni Kurdistan, pa se uključuju u procese na liniji Sirija–Irak–Turska, dakle, turska teritorijalna celovitost ugrožena! Strateški cilj SAD je federalna Sirija, a Turske unitarna, kao i očuvanje njene teritorijalne celovitosti. Turska ovaj cilj može ispuniti samo ako podrži Asada, a time bi stekla i podršku Rusije, ali i Irana.

Da se rađa nova koalicija u Siriji, posvedočio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Bogdanov izjavom da eksperti Rusije, Irana i Turske rade na mapama zona deeskalacije u Siriji, što znači formiranje kontrolno-propusnih stanica, kako bi se sprečilo ubacivanje terorista, prenosi ruska agencija RIA Novosti.

 

POZICIJA IZRAELA Na taj način se na Bliskom istoku formira nova geopolitička alijansa koja se ne uklapa u američku strategiju u ovom regionu – Ankara, Moskva, Teheran i (potencijalno) Tel Aviv se mogu naći u savezu koji će realno uticati na buduće pregovore o Siriji. Radi se o sledećem: američki predsednik Tramp daje povoda da se razmišlja o želji SAD da one ili preko svojih saveznika ipak zarate sa Iranom. No prodaja velike količine savremenog oružja Saudijskoj Arabiji od strane SAD nije zabrinula samo Iran već i Izrael. Interesantno je da u Izraelu ocenjuju izbore u Iranu kao glasanje za umerenost izborom Hasana Ruhanija, dok Tramp poziva lidere zalivskih monarhija na otvorenu konfrontaciju sa Teheranom. Na toj liniji se interesi SAD i Izraela razilaze. Istovremeno Vašintgon post (inače blizak jevrejskoj zajednici u SAD) kritički je komentarisao izjave Trampa u Saudijskoj Arabiji pitajući se „kakve su to zajedničke vrednosti Rijada i Vašingtona“. Ako se kaže da postoje, onda je to prosto ubijanje moralnog autoriteta SAD. I drugi američki mediji dele ovo mišljenje, naglašavajući da Tramp nije razumeo poruku iranskih birača, te da greši pokušavajući da izopšti Iran iz međunarodne zajednice. Sve gorerečeno ukazuje na to da Izrael počinje da naginje ka Iranu, što čini pomenutu koaliciju četiri države mogućom. Činjenica je da bi ovaj savez imao taktički karakter i vremenom se može raspasti, ali će svakako onemogućiti akcije SAD na Bliskom istoku, tj. dalje raspirivanje rata koji ne odgovara ni Izraelu, ni Turskoj, ni Iranu, ni Rusiji.

Rusija takođe ne spava. Krajem maja u Zaidovu susreli su se predstavnici vojski i bezbednosnih službi Rusije, Irana, Sirije i Iraka. Konstatovali su velike uspehe u borbi protiv različitih bandi koje su delovale u Siriji i Iraku. Pored uništavanja terorista, bezbednjaci su naglasili i važnost uništavanja „ideološke osnove“ stvaranja terorista, ali i kreiranje osnova za suprotstavljanje finansijerima i rukovodiocima ovih bandi i terorista (SAD, Evropska unija, naftne monarhije…). Drugim rečima, uništavanje bandi i terorista u Siriji i Iraku je samo prva faza borbe, druga je borba sa onima koji njima komanduju.              

[/restrict]