Nećemo ići na konsultacije kod Vučića – izjavljuju lideri nekih naših političkih stranaka. Reč je o konsultacijama oko mandatara Vlade Srbije koje sa parlamentarnim strankama Skupštine Srbije obavlja predsednik države Srbije Aleksandar Vučić. Ovakvi gestovi, sami po sebi, mogli bi se smatrati samo nepristojnim i politički neodgovornim i tako bi se moglo okončati njihovo razumevanje u okvirima političkog života i aktuelne prakse. Ali… Tako bi i moglo da nije istovremeno opštepoznato da ovi stranački prvaci nikada ne izostaju kada treba da se konsultuju s bilo kojim američkim ili zapadnim zvaničnikom, pa i malo višim činovnikom koji stigne u Beograd. Trčeći, i bez prenemaganja, evo ih kako stoje u redu i čekaju konsultacije. I instrukcije. Zvani i nezvani, nije im teško da odu do Brisela ili Vašingtona na konsultacije. U zapadnim ambasadama se toliko tiskaju da često ne stignu do ambasadora, konsultuju se s njegovim saradnicima i nameštenicima. Kada na osnovu ovih činjenica sagledamo odnos stranačkih lidera prema konsultacijama, tek onda dobijamo pravu sliku njihovog ponašanja.
[restrict]
Upadljivo je da Srbiji i inače manjka poštovanje standarda, procedura i institucija. U svim državama koje drže do sebe, bile one male ili velike, poštuju se polaganja zakletve izabranog predsednika i uvek se u takvim prilikama održavaju i izvode izvesni rituali, procesije ili prigodne svetkovine. I po pravilu to je prilika da se iskaže poštovanje svoje države, pa bi tako moralo biti i u Srbiji kao staroj i značajnoj državi. No našim opozicionim poslanicima i političarima to je prilika da se obrukaju i da pokušaju da od svečanosti naprave nedostojan cirkus. Nasuprot ovakvom ponašanju, upravo će ta vrsta političara i poslanika sa velikim poštovanjem i ushićenjem slušati obraćanje svakog EU zvaničnika koji se pojavi u parlamentu. Svi oni jedva čekaju da učestvuju u masovnom molitvenom doručku i ne pada im na pamet da bilo čim naruše pravila ovakvih ritualnih predstava. Uostalom, šta se i može očekivati od ljudi koji su pokazali da su im i sahrane ljudi prilika za šenlučenje i veselje. Polaganju zakletve predsednika države u Skupštini Srbije neki naši građanistički žuti političari rešili su da konkurišu nekakvim skupom „belih košulja“, a u koje su se nedavno odenuli na izborima poraženi predsednički i dopredsednički kandidati. Takav skup „belih košulja“ su devedesetih godina održavali albanski secesionisti i demonstranti, te je to izgleda i ovim našima bio primer za ugled. Baš lepa konkurencija, nema šta.
Takva vrsta političara i poslanika teško da može zadobiti poverenje građana, pa ne može ni očekivati bilo šta na izborima na kojima odlučuju srpski narod i građani Srbije. Oni uostalom i nemaju nikakvu politiku. Većina naših političkih stranaka više se i ne bavi politikom već se predano bavi ogovaranjem vlasti i Aleksandra Vučića. I ponekog njegovog bliskog saradnika.
Nesposobne za bilo šta što je politički relevantno, naše političke stranke su vođenje politike ustupile raznim sorošoidnim organizacijama i raznim „nezavisnim“ novinarskim istraživačima, te onom što se pogrešno zove „civilnim sektorom“. I jedni i drugi i treći ne nude, to je nepobitno, bilo kakvu alternativu, niti su spremni da rade na uspostavljanju ozbiljne kritičke javnosti. Otud, u središtu pažnje u našem društvu i državi nema prostora za ključne teme i probleme nego samo za epifenomene, tračeve, intrige i široku lepezu duhovne i svake druge pornografije.
Primetno je, međutim, da ta velika grupa ljudi, koja sebe još zove i elitom, od pomenutih poslova veoma dobro živi! Tako je već decenijama. Uzgred, kada je o pomenutima reč, veoma zanimljiva zapažanja, uz svojevrsnu anatomiju bića ove, u našem društvu veoma dobro raspoređene i utemeljene elite, možete pročitati u tekstu Džibersko ustaška elita Aleksandra Lambrosa koji objavljujemo u ovom broju i preporučujemo vašoj pažnji.
[/restrict]
