Goražd Čapovski – KRIK ZA MAKEDONIJU

Sagovornik Pečata, Goražd Čapovski, je osnivač, kompozitor, ideolog i frontmen grupe Mizar koja je tokom svog postojanja menjala i članove i muzičke stilove, ali ne i prvobitni koncept. Nismo slučajno upotrebili reč „ideolog“, jer iza celokupnog umetničkog i kulturnog rada ove grupe stoje jedna ideja i ideologija – Evroazija i evroazijstvo

Mizar je muzička grupa iz Makedonije, rok bend koji je ostao upamćen kao jedan od „pionira dark zvuka na prostorima Jugoslavije“. Ali pre svega, Mizar je koncept koji počiva na spoju arhaičnog i savremenog i na spoju tradicija Istoka i Zapada. Muzika Mizara sadrži elemente rok muzike, folklora Makedonije i Balkana, te vizantijskog i staroslovenskog, pravoslavnog pojanja.

Sastav je osnovan u Skoplju 1981. i, uprkos prekidima u radu i brojnim izmenama u postavi, traje sve do danas. Krajem 80-ih bio je i deo mnogo šireg kulturnog i umetničkog pokreta Makedonska strelba. Današnji Mizar funkcioniše „pre kao umetnički kolektiv nego kao klasičan rok bend“. Pesma Noć nad Jugoslavijom (Noќ nad Jugoslavija), objavljena 2015, najavljuje novi, sedmi studijski album, čiji je radni naslov Šarena krava.

Mizar stvara „jedan vid istočnjačke pop muzike“, odbijajući da bude samo imitacija zapadne popularne kulture, u znaku stalne potrage za autentičnim muzičkim i kulturnim izrazom. Rok muzika je mrtva, a njena smrt je u vezi s „krajem američkog stoleća“, američke imperije i „Pax Americana“. Dvadeset prvi vek biće stoleće Evroazije, a Evroazija je pravi prostor Mizara.

[restrict]

Niste samo spiritus movens, vođa i poslednji preostali član originalne postave grupe Mizar – niste samo muzičar, već i autor političkih kolumni, neko ko ima neposredan politički angažman u Makedoniji. Bliski ste vladajućoj VMRO. Kako komentarišete današnje događaje u Makedoniji? Da li je opstanak Makedonije kao države zaista doveden u pitanje?

Moj politički angažman datira od ranih 80-ih godina, od vremena raspada SFRJ, kao deo pokreta Makedonska strelba. Moja prva politička kolumna bila je Teškoto u jednom estradnom magazinu koji se zvao Ekran, a tema je bila: biti što više kulturno nezavisan i, u vreme globalne ekspanzije „Pax Americana“, stvarati svoju, autentičnu muziku, koja neće biti samo kopija zapadne kulture. Svakako, tu je bio i Mizar sa svoja dva albuma. Mi smo u to vreme bili deo jedne opšte scene u Jugoslaviji. Takođe, moram reći da sam služio vojsku na Kosovu 1983, u Uroševcu, tako da sam bio svedok priče koja je aktuelna i danas. Inače, drugi album Mizara Svjat Dreams bio je krik za Makedoniju, jer je bilo očigledno da Jugoslavija nestaje. Jugoslavija je imala odlično izraženu kulturnu autonomiju, što danas nije slučaj ni sa Srbijom, ni sa Makedonijom, ni sa Slovenijom…

Globalizam opako gazi. Sve ove države su sitne sluge i robovi globalnog kapitalizma. Priključio sam se VMRO-u još u vreme njegovog osnivanja, i to je bila čežnja za slobodom, čežnja za „biti svoj na svome“. Mizar je bio jedan od prvih finansijera VMRO-a, pa sam tada stekao mnogo neprijatelja. Današnja situacija bi bila smešna da nije tragična. Makedonija je kao švajcarski sir, a Skoplje kao Kazablanka. Dvadeset sedam godina smo bili poslušnici Americi i Zapadnoj Evropi, i dobili smo gotovo ništa, nulu, pa sad moramo promeniti čak i sopstveni identitet, što je klasično kršenje ljudskih prava, iako se to u OUN ne vodi tako. Imamo situaciju da bivši komunisti ližu zadnjice Amerikancima, a u Jugoslaviji je bilo obrnuto: onda su bili „veliki Rusi“ i poslušnici Beograda, to jest tajnih, udbaških službi. Makedonski političari su izgubljeni u vremenu i prostoru, i ne shvataju novu geopolitičku realnost. Inače, nije samo opstanak Makedonije doveden u pitanje, isto možemo reći i za Francusku ili Britaniju… Bilo koji makedonski političar koji ne shvata da je Rusija opet veliki igrač ne bi smeo da se bavi politikom. To je pre neki dan rekla i kancelarka Merkel. Konačno je Nemačka otvorila put velikom projektu Evroazije. Kada su Moskva i Berlin u dobrim odnosima, to je idealno za balkanske zemlje.

Ko danas razbija Makedoniju? Kakve sile stoje iza tih pokušaja? I kakvi su danas odnosi Makedonije sa njenim susedima? Odnosi Makedonije s Bugarskom, po svemu sudeći, nisu idilični. Grčka dugo osporava njeno ime. O Albaniji gotovo da i ne treba trošiti reči. Kako ocenjujete ulogu Brisela, odnos EU prema makedonskoj državi?

Pitanje opstanka Makedonije visi nad nama kao Damoklov mač, i to je pravilo još od 1893. godine, kada je formiran prvi komitet VMRO-a, ali makedonski narod je kao planinska trava: Pirej svaki put ponovo raste, a to je, mogu reći, karakteristično i za naš bratski narod u Srbiji.

Prema mom skromnom mišljenju, strateški odnos Makedonije prema svom susedstvu treba da bude bratski, i sa Srbijom i sa Bugarskom: panslavizam koji otvara pravoslavni put prema Moskvi. Sa Grčkom je situacija već 27 godina ista. Onaj političar u Makedoniji koji misli da promeni ime naše države, a ono je u tesnoj vezi sa našim identitetom, može slobodno da potpiše svoje samoubistvo. Grčka i Srpska pravoslavna crkva imaju krajnje rigidan stav prema Makedoniji. Globalizam, kapitalistički globalizam, ruši naše tradicije, korene, veru, porodicu, a oni još debatuju o Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Bruka teška. Albanci su naši građani, oni su tu starosedeoci, i dobili su skoro sva građanska prava, ali nešto ih stalno tera da budu Trojanski konj. I to je pitanje opstanka Makedonije. Tako su momentalno makedonska politika i naša vlada sasvim zavisne od albanske partije DUI – Demokratske unije za integracije (bivše UČK, to jest ONA). Makedonija tu mora da balansira koliko može. Makedoncima treba iskren odnos, iskrena podrška Srbije, Bugarske i Grčke, tako da bi u ovom slučaju izreka „Da komšiji crkne krava“ za sve nas bila katastrofalna. Što se tiče Brisela, oni su sve do sada bili američke sluge. Jugoslavija je bila jedan vid male Evropske unije, ali oni su to srušili. Makedonski političari treba da kopiraju Aleksandra Vučića, sadašnjeg predsednika Srbije: „I Evropska unija i Rusija.“ To je politički progresivno i kad-tad će postati politika buduće Balkanske unije, u to sam duboko uveren.

Citiraću vaše reči: „Makedonija je na liniji fronta između Rusije i Evrope. Tačno na granici Evroazije. Amerikanci pokušavaju sprečiti bilo kakvo ujedinjenje Evrope i Rusije.“ Da li je to pravi uzrok problema Makedonije i Balkana?

To je sasvim tačno. To je rekao (bivši državni sekretar SAD Džon) Keri. Konkretno je mislio, ali nije rekao, da postoji prazan politički prostor, vakuum u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, i da taj vakuum preuzima Rusija. Gruevski je bio kooperativan prema Zapadu (priznao je Kosovo, a zakonom o jeziku prihvatio i da albanski bude službeni jezik, tako je bilo za vreme VMRO-a). Ali kad nije uveo sankcije Rusiji, započela je politička kriza i pokušaj promene identiteta Makedonije, Makedonije kakvu znamo od vremena ASNOM-a, 1944. godine. Prva faza je bila 2001, druga je u toku, a treća će početi uskoro, za desetak godina.

Mi smo dugo bili graničari između Osmanlijskog i Austrougarskog carstva, tako da nije ništa novo da opet budemo graničari. Na isti način smo, što je za žaljenje, zloupotrebljeni za vreme migrantske krize, kada je Makedonija podigla taj sramotni zid za sirijske izbeglice. Ova granica, na kojoj se nalazi Makedonija, ima zadatak da spreči ujedinjenje Evroazije. Domaći političari solidno, kvislinški, sprovode tu političku doktrinu.

Goran Tanevski, bivši član i pevač Mizara, izjavio je u jednom intervjuu sledeće: „Nije greh da svako u jednoj porodici želi da nastavi svoj put sam. Ali je veoma loše kada se to uradi uz veliki kredit. Sada se taj kredit vraća u obliku deložacije, ali ne kuće već cele zemlje. A izvršitelji su EU, MMF i Svetska banka. Što je najtragičnije, ova sadašnja društva su, za razliku od prethodne velike zemlje, velika travestija. Imali smo prilike da budemo učesnici u najvećem rijaliti šouu u svetu od 1991. do 2001. godine, a ne vidim da smo shvatili nameru producenata. Zato se šou nastavlja. Znači, zajedno ili ne, uvek ćemo deliti istu sudbinu.“ Važi li to zaista za sve bivše jugoslovenske republike? Možete li se složiti s takvim stavom?

U redu, donekle je Tanevski u pravu, ali okriviti samo Zapad, zapadnu međunarodnu zajednicu za sve naše poraze nije baš najtačnije. Na primer, za vreme vlade VMRO-a, ovih 11 godina, urušene su sve institucije, pravni i zdravstveni sistem… Uvedena je partokratija i korupcija neviđenih razmera – jedan vid „patriotske pljačke”. Vi u Srbiji dobro poznajete tu situaciju. Nije patriotizam kada kradeš narodne pare, a kuneš se u svoj patriotizam, pa čak i kad braniš makedonski identitet.

Problem dužničkog ropstva je svetski problem i najveći problem današnje civilizacije. Njihov projekat globalizma, stvaranja jedne svetske vlade, to je istinski izazov današnjice. Šou se definitivno nastavlja, ali u sasvim drugačijem obliku.

Gde vidite mogući izlaz iz krize koja danas potresa Makedoniju? Mogu li narodi Balkana naći nekakav modus zajedničkog života ili smo osuđeni na beskrajne konflikte i to, po pravilu, u službi tuđih interesa?

Danas je veoma opasno pričati o nekakvoj Balkanskoj uniji, ali stvari se menjaju, kao što sam ranije pomenuo izjavu kancelarke Angele Merkel o otvaranju evroazijskog puta. Naši konflikti su vekovni i za žaljenje je što su oni po pravilu, kao što kažete, u službi tuđih interesa. Ako iduća Evropska unija nastane u nekom novom obliku, regionalnom na primer, kao Zapadna Evropa, Mediteranska Evropa, Skandinavska Evropa, Centralna Evropa i Balkanska Evropa, bilo bi to izvanredno. Makedonija mora da bude vezivno tkivo između Beograda i Sofije, a problemi koji postoje još od Prvog balkanskog rata 1912. moraju pod hitno biti rešeni. Skoplje i Sofija su udaljeni samo 180 kilometara, a nema puta ni železnice od Sofije do Skoplja, što svakako nije slučajno. Makedonci, Bugari i Srbi su skoro isti narod, imaju istu veru, gotovo isti mentalitet i zajedničku istoriju…

Pod takvim okolnostima nastaje novi album Mizara Šarena krava. Po čemu se on razlikuje od prethodnih, posebno od Deteto i beloto more (2010), albuma koji su proglašavali i nacionalističkim i antiglobalističkim? Naziv Šarena krava je pozajmljen od Fridriha Ničea. Da li je to Peto otkrovenje Mizara?

Iskreno, poslednje dve godine bile su zaista pravi izazov za Makedoniju, tako da je moj muzički angažman malo pauzirao. Otkad je počela ova teatarska predstava u rukama režisera iz „duboke države“, ništa nije moglo da bude interesantnije od ovog realnog šoua. Tako da će Šarena krava sačekati bolja vremena, u smislu moje umetničke inspiracije. Šarena krava je pravi naziv ove papazjanije, pravi naziv za sve šta se dešava Makedoniji u poslednje tri godine. Dogmatizam neviđenih razmera. Niče je pravi pisac ovih današnjih, kvazimodernih vremena.

Koncept Mizara je spoj popularne i arhaične kulture – rok muzike (popularne muzike) sa balkanskim folklorom i vizantijskim pojanjem. Mizar nije dnevnopolitički, ali jeste politički koncept, koncept koji ima svoje političke konsekvence. Mizar, to je „panslovenski koncept“, i to je Evroazija. Smrt rok muzike, izjavili ste na jednom mestu, u vezi je s krajem američke imperije.

Evroazija je pravi prostor Mizara, tako da je šteta što smo rođeni malo, malo ranije. Rok muzika je mrtva još od 90-ih, poslednji rok bend je bio Nirvana. Kad vidite da bi Madona danas spalila američki parlament i da brani Hilari Klinton, kao sluga Goldman Saksa i Rotšilda, šta više da očekujete? Džimi Hendriks i Morison se ne bi tako ponašali. Vidite i ovu Evroviziju… beda neviđena. To je kraj zapadne kulture, onakve kakvu smo do sada poznavali.

Mizar je deo Evroazijske umetničke asocijacije. Reč je o prilično slobodnom međunarodnom umetničkom udruženju, koje okuplja veoma različite umetnike i kolektive, od Francuske i Italije do Rusije, Srbije i Makedonije, i kojima je zajedničko evroazijstvo – jedan pogled na prošlost i budućnost evroazijskog kontinenta. „Evroazija je jedna od najboljih stvari koja nam se mogla dogoditi, ali je za nju još prerano“, izjavili ste na jednom mestu. Da li je i dalje prerano za Evroaziju?

Evroazijska umetnička asocijacija je avangardni projekat čije vreme tek dolazi. Naša mlada generacija je pod velikim američkom uticajem. U Makedoniji se stvara novi kulturni identitet, a to su „američki Makedonci“. Lažne vesti i lažni mediji stvaraju jedan opaki, lažni globalizam, a tamna strana globalizma je u ovom času dosegla sam vrhunac.

Mizar je bend koji je uživao poseban status krajem 80-ih u bivšoj Jugoslaviji. Potom ste uglavnom nastupali u republikama bivše Jugoslavije. Od pre nekog vremena nastupate na mnogo širom prostoru, stekli ste publiku u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji…

Za Mizar je sada najvažnije da uradimo novi album, koji se zasniva na sopstvenoj tradiciji i na autentičnoj kulturi, a na tom konceptu insistiramo već 35 godina i od njega nikada nećemo odustati.           

[/restrict]