I NE BI IH STID

Slaba Srbija je garant „stabilnosti regiona“. Sve drugo se ne uklapa u vatikanske planove i planove NATO  zločinaca

O državi Srbiji i Srbima niko više ne brine. Ne brine ni vlada, ni parlament, ni opozicija, ni Javni servis, niti novine. O Srbiji ne brinu više ni nevladine organizacije, a ni oni koji nose patku. Ni njima nije do Srba i Srbije.

[restrict]

ŽAL ZA JUGOSLAVIJOM Možda grešim. Ljudski je. Vlast priča o evrounijaćenju, otvaranju poglavlja, carinskim unijama i asocijacijama. Opozicioni glavešina, doskorašnji državni činovnik, ide u Brisel da bi se tamošnjim komesarima žalio na manjak demokratije, slobode štampe, rezultate izbora i onemoćalosti. Cinkari, rekli bi znalci starih komesara. Izgleda da jedino briselski komesari brinu o Srbiji. Daleko im lepa kuća.

Sve je važnije od države Srbije i njenih građana.

Mnogo se tuge pokazuje i više suza lije za državom Jugoslavijom koja je propala, za komunizmom koji je nestao, nego što se pokazuje briga za državu Srbije. Uključite Javni servis RTS. Svega ima: partizanskih filmova, hvalospeva bivšoj jugoslovenskoj kulturi i umetnosti. Svega ima samo Srbije nema. Tu je i turistička razglednica, lepo upakovana. A kada se nešto ružno u Srbiji desi, tada se na sva velika zvona udari. U protivnom ništa. Nema lepih reči za Srbiju i o Srbiji. Nema rodoljubive poezije. Nema narodnih priča. Nema narodnih pesama. Nema Kosovke Devojke, ni Miloša Obilića, Kosančić Ivana i Toplice Milana. Sa knezom Lazarom se sprdaju što se borio protiv turske napasti, govore oni koji se hrane iz jasala države Srbije, ali im to ne smeta da pljuju po državi Srbiji.

Pesmu Srpkinjica niste čuli na RTS-u. Nećete čuti ni Dobricu Erića i njegovu pesmu Svi moji preci. Može se unedogled nabrajati i uvek ćemo se vratiti na početak.

Žal za propalom Jugoslavijom i nebriga za Srbiju. Zapomažu domaći Srbi i izbegli „Jugosloveni“ sa zadatkom. Nisu ostali da brane svoje jugoslovenstvo od ustašije i vatikanske ordije, nego su došli u Srbiju, gde inače nema slobode, da čuvaju tragove zločinca Broza i uništavaju sve srpsko. Od njih ćete čuti ogromnu laž, kako je za propast bivše zemlje, kriva današnja Srbija. Srbi su agresori, teroristi, genocidni, ubice i da njih nije bilo, eh, kako bi se u Jugoslaviji lepo živelo. Nije da nisu pokušali da oslobode Jugoslaviju od Srba. Tu su se posebno isticali miljenici Vatikana, Pavelić i Broz. Nijedan od njih nije osuđen za ratne zločine nad Srbima. Ko ne veruje u njihovu povezanost, neka pročita dokument „Izvješće Ureda sigurnosne službe u Zagrebu“ od 16. jula 1942. godine.

 

KO S ĐAVOLOM TIKVE SADI… Koliko je Srba ubijeno tokom Drugog svetskog rata od strane Nemaca, Mađara, Bugara svedoče groblja i nešto malo sačuvanih arhivskih podataka. Od broja pobijenih u ustaškim logorima normalnom čoveku se zavrti u glavi. Broj ubijenih u gradovima Srbije po „oslobođenju“ teško će ikad biti utvrđen. Njih još uvek pamte najbliži srodnici. Teško je pronaći srpsku porodicu koju okupatori ili oslobodioci nisu zavili u crno.

Umesto da gradi Srbiju, vlast bi, uz svesrdnu podršku nosilaca žute patke i plavog labuda, uz blagoslov Vatikana i evrounijatskih komesara, ponovo da stvara nekakvu novu državu u kojoj bi Srbi ponovo trebalo da stradaju. Važno je da Srbija ne bude samostalna, već uvezana u nekakav savez koji se može zvati Višegradska grupa, crna rupa, asocijacija Zapadni Balkan ili neka slična satrapija, tj. region. Nabacani pojmovi sa ciljem da Srbije nestane. Nije ovo naučna fantastika ili teorija zavere nego prosta, ogoljena činjenica koja se golim okom vidi. Slaba Srbija je garant „stabilnosti regiona“. Sve drugo se ne uklapa u vatikanske planove i planove NATO  zločinaca.

Sve im dajemo: zemlju, ljude, dušu samo da bi se oni, naše ubice i ubice naše rođene i nerođene dece, smilovali i udelili nam nešto što nam ne treba. Otvorili poglavlje ili neko robovsko radno mesto.

Znam da gospođi iz ferarija i nekoj hiljadi uposlenika prodavanje evrounijatske magle donosi lepe prihode, ali mnogo ljudi umire zbog zločina briselskih komesara. Ko s đavolom tikve sadi, obiju mu se o glavu.

Ko ne veruje, neka pročita objavu zlikovca Blera za koga je i engleski sud utvrdio da je lažov, o povratku u politiku, „iako zna da će morati da uprlja ruke“. To izjavi čovek kome su ruke krvave do ramena i ne bi ga stid. Vraćanje takvih spodoba na javnu scenu znači da je stvarnim vlastodršcima dogorelo do nokata. Panika im je pomutila razum.

Proslavite Đurđevdan na miru i uvek sa radošću i molitveno pomenite Srbe heroje: generala Ratka Mladića i dr Radovana Karadžića. Ne zaboravite ni ostale Srbe.     

[/restrict]