Pornografija za mlađe od 12 godina

Piše Vladimir Dimitrijević

Kako je, pod plaštom prevencije seksualnog nasilja, u nastavni program uključen obrazovni paket koji na najbljutaviji način promoviše ideologiju homoseksualizma, koje su skrivene agende, te kako se među izdavačima ovog priručnika našlo i Ministarstvo prosvete

Vaspitači i prosvetni radnici Srbije bili su zatečeni kada je na adrese njihovih ustanova ovih dana počelo da stiže od Ministarstva prosvete adresirano „Stručno uputstvo za primenu obrazovnih paketa za učenje o temi seksualnog nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama“. Uputstvo počinje paničnim iskazom o tome kako je utvrđeno da je među decom od 10 do 18 godina mnogo onih koji su preživeli neki vid „seksualnog nasilja“ (po četvoro u odeljenju, a dvoje je čulo za takve slučajeve), zbog čega „obrazovni paketi o temi seksualnog nasilja nad decom postaju deo redovnog postojećeg nacionalnog kurikuluma, odnosno nastavnog plana i programa“. Data je i adresa s koje ovi paketi mogu da se skinu. U okviru paketa prosvetarima su ponuđeni sadržaji za predmete: srpski (maternji) jezik, svet oko nas, priroda i društvo, fizičko vaspitanje i školski sport, muzičko vaspitanje, građansko vaspitanje, biologija, sociologija, ustav i prava građana, psihologija. Ovi sadržaji se u školama predaju iz razreda u razred (minimum 75 časova), i sastavni su deo redovne nastave. U predškolskom uzrastu treba ih ostvariti kroz petnaest susreta s decom. Od treće do osamnaeste godine naša deca treba da saznaju „sve o tome“.

[restrict]

BIOLOGIJA NA „INCEST/TRAUMA/LGBT“ NAČIN Pred nama je, u okviru ovog „projekta“ Ministarstva prosvete, udžbenički priručnik pod naslovom „Obrazovni paket za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom za osnovne i srednje škole u Srbiji“, pod parolom „Od vrtića do fakulteta uz udžbenike iz raznih predmeta, učimo da se odupremo nasilju nad decom i ženama“. Ključni izdavači su Incest trauma centar iz Beograda i Ministarstvo prosvete, a podršku daje Kanadski fond za lokalne inicijative. Pa da malo gvirnemo u paket za biologiju.

Dakle, učimo biologiju na jedan novi, EU način.

Na strani 346 daje se podroban odgovor na pitanje: „Kako izvesti francuski poljubac?“ Na strani 347 imamo priču o ženskom kondomu za lezbejke: „I devojke koje vole devojke koriste zaštitu kad vode ljubav. Nekada je važno imati u vidu da se žene lezbejske orijentacije možda nisu uvek identifikovale kao lezbejke, te imaju i svoju seksualnu predistoriju kao ’strejt’ osobe. U okviru lezbejskog ljubavnog odnosa, sredstvo zaštite su folije od lateksa ili poliuretanske (vrlo tanke, od meke plastike), kvadratnog oblika, koje se koriste da se pokriju ženske genitalije ili anus tokom oralnog seksa. Pomažu kao barijera da se spreče polno prenosive bolesti.“ Naravno, kako je primetio jedan internet-analitičar, ovo nema veze sa seksualnim nasiljem. U stvari, ima: primoravanje dece na razmišljanje o lezbejskim seksualnim odnosima je svojevrsni vid seksualnog nasilja. Na stranama 346 i 347 opisuju se oralni i analni seks. Na strani 347 dat je opis orgazma kao iz „onih“ priča i romana: tu je hormon sreće, tu su kontrakcije, sa sve potrebom da se jeca i viče. Na istoj strani piše i da masturbacija nije štetna nego da mogu – i treba, što da ne – da je upražnjavaju i mladići i devojke. (Naravno, savremena nauka uči sasvim suprotno. Masturbacija izaziva razne štetne posledice, poput seksualne disfunkcije, umanjenog kvaliteta semena i depresije. Postoji čitav niz ozbiljnih naučnih radova koji ovo dokazuju – naročito je štetna masturbacija povezana s pornografijom, jedan od ključnih uzroka impotencije kod mladih muškaraca.) Na strani 348 su crteži na kojima se ljube dečak i devojčica i dve devojčice. Tu vidimo i dečaka koji poklanja drugom dečaku buket cveća. Jednom potencijalnom mladom „geju“ autori poručuju: „Prati svoja osećanja i potrebe, nemoj da ih se plašiš ili stidiš, zaljubljenost i ljubav su dragocena osećanja. Šta bi ti na ovo isto pitanje odgovorio tvom ’strejt’ drugu koji ti se poveri da mu se sviđa drugarica iz odeljenja? To su ista osećanja.“ Na stranama 348–350 naše društvo je opisano kao homofobično i nasilno prema „LGBT zajednici“, a na stranama 352–354 se reklamira Incest trauma centar iz Beograda (čija je skrivena agenda, po svemu sudeći: „Bežite od incesta u LGBT pokret!“)

 

POUČNO, NEMA ŠTA Na strani 355 imamo jednu „vruću scenu“: „Boža je zavukao ruku ispod Tinine bluze, počeo da otkopčava i skida brushalter. Njoj su bili prijatni dodiri, maženje i ljubljenje. Uživala je u toj strasti i toplini. Tek kad je počeo da zavlači ruku u njene gaćice, osetila je neprijatnost, htela je da ga prekine. Otvorila je oči i videla iznad sebe Božu, svog uzbuđenog i van sebe od strasti.“ Šta bi nam na ovaj udžbenički materijal rekao Krivični zakon Republike Srbije, član 185, stav : „Ko maloletniku proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način učini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci“?

Jedna od autorki ovog slatkog paketića za biologiju je Dušica Popadić, za koju u udžbeniku piše (strana 356 ): „Dušica Popadić, Incest trauma centar – Beograd. Članci su proizvod dugogodišnjeg rada autorke kroz: 1. pružanje psihološke asistencije devojkama i ženama lezbejske orijentacije (savetovalište: web, razgovori ’1 na 1’ i grupe podrške), 2. edukativne programe iz oblasti različitosti za brojne ženske i mešovite nevladine organizacije, zaposlene u zdravstvenim i vaspitno-obrazovnim ustanovama i medijskim kućama. U periodu 2003–2008. je ustanovila i vodila psihološko savetovalište organizacije za lezbejska ljudska prava ’Labris’ iz Beograda.“ 

U borbi protiv „rodno zasnovanog nasilja“ dobili smo i Care i Young Men Initiative priručnik „Program Y/ Mladi – inovativni pristupi u prevenciji rodno zasnovanog nasilja i promociji zdravih životnih stilova mladića i devojaka“, gde, između ostalog, piše: „Haljine i suknje za muškarce – muškarac koji hoda ulicom u našem regionu u haljini ili suknji bilo koje vrste će dobiti negativne komentare, možda će ga čak i napasti što nije ’muškarac’ ili zbog njegove pretpostavljene seksualnosti. Ti isti ljudi obično nemaju problem što sveštenici nose odore, ili ’haljine’ koje nose muškarci u nekim delovima sveta (npr. Indija), ili suknje (kiltovi u Škotskoj ).“ Ovaj isti priručnik nudi i jednu radionicu gde se lokalnim primitivcima priča ovakva priča: „Sa 17 godina, Aca je mislio da je biseksualac. Sviđao mu se seks sa devojkama i mladićima. Jedne noći njegov otac video ga je kako grli drugog dečaka i kada je Aca došao kući njegov otac je počeo da viče na njega.“ Poučno, nema šta!

THE NAME OF THIS GAME Ne smemo prevideti ni „Priručnik za prevenciju rodno zasnovanog nasilja“, koji je izdalo Ministarstvo prosvete u skladu sa projektom „Škola bez nasilja“. Čitava knjiga je utemeljena na idejama rodnog feminizma, koje je usvojio Savet Evrope u svojoj  Konvenciji o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Tamo jasno i glasno piše da je „rod društveno konstruisana definicija žene i muškarca“.

Ukratko, žena je predugo bila robinja, i sad će je „džender ideologija“ usrećiti, sasvim u skladu s bojnim pokličem Simon de Bovoar: „Nijednoj ženi ne treba odobriti da ostane kod kuće i podiže decu. Društvo treba da bude potpuno drugačije. Žene ne treba da imaju takav izbor, naročito stoga što ako takva mogućnost postoji, isuviše mnogo žena će se odlučiti upravo za nju.“

Rodni feminizam vidi muškarce i žene kao dve odvojene i neprijateljski suprotstavljene klase, između koji se vodi „klasni rat“, čak do istrebljenja. Muškost i ženskost su društvene konstrukcije koje treba ukinuti, makar i genetskim inženjeringom. Po mišljenju Šulamit Fajerston, koja je 1972. objavila manifest radikalnog feminizma, knjigu „Dijalektika pola: razlog za feminističku revoluciju“, trudnoća, dojenje i emocionalna vezanost za decu, kao i mesečni odliv, čini ženu zaista biološki slabijom od muškarca. Zato ona predlaže da se u ljudskoj vrsti razvije partenogeneza, kao kod „lisnih vaši“, a žene treba da shvate da je „trudnoća varvarska“. Završni cilj feminističke revolucije je androgina civilizacija. Kako će se u njoj živeti? To će, po rečima Fajerstonove, biti društvo „prirodne polimorfne seksualnosti“, gde će deca uživati u „genitalnom seksu“ s drugom decom i odraslima, a i „tabu incesta“ bio bi ukinut: „Ako bi ono izabralo da seksualno opšti sa odraslima, čak i ako bi ono odabralo svoju sopstvenu genetsku majku, ne bi postojali a priori razlozi za nju da odbije njegovu seksualnu ponudu, pošto bi tabu incesta izgubio svoju funkciju.“ Radikalna feministkinja Dona Haravej pak smatra da je vreme da nastane društvo kiborga, koji neće zazirati „od svog srodstva sa životinjama i mašinama“…

A 2013. godine bivša novinarka ruskog izdanja američkog „Radija Sloboda“, velika „borka“ protiv Vladimira Putina i LGBT revolucionarka Maša Hesen rekla je na jednom skupu u Sidneju da je glavni cilj njihovog pokreta ukidanje porodice kao takve: „Porodica ne treba dalje da postoji u klasičnom obliku. Borba homoseksualaca ’za brak’ obično krije ono šta planiramo da uradimo supružanskom paru kada postignemo cilj. Priče o tome, da institucija porodice neće pretrpeti nikakve izmene i promene, nisu istinite.“ Da bi ilustrovala potrebu eliminisanja porodice, ona je kao primer navela svoju „porodicu“, gde troje dece imaju petoro odraslih roditelja, koji ih gaje i podižu. Maša Hesen kaže da „želi da živi u takvom pravnom sistemu koji će imati sposobnost da legalizuje tu realnost, tako da se ne slaže sa institucijom braka i porodice“!

 

KO STOJI IZA OBRAZOVNE POLITIKE? Dakle, počinje sa zakonima o rodnoj ravnopravnosti, a treba da se završi društvom u kome nema tabua incesta i u kome je pedofilija normalna, da bi se okončalo trijumfom kiborga.

Dr Nemanja Zarić, predsednik Centra za zaštitu porodice, kaže o onome što nam se dešava: „Samo površnim pregledom materijala, vodiča i obrazovnih paketa za primenu ovih programa u vrtićima, osnovnim i srednjim školama jasno se uočava prava namera autora. Pod plaštom prevencije seksualnog nasilja u naš obrazovni sistem se uvode ekstremni individualizam, promocija ideologije homoseksualizma i feminizam u njegovom najgorem obliku. Materijali su potpuno lišeni vrednosnog suda, ni na jednom mestu se ne preporučuju zdravi stilovi života (brak, porodica…) niti se ne kritikuju i osuđuju nezdrave prakse (oralni, analni seks…). Jasno je da ovi materijali koji se na mala vrata uvode u sistem indoktrinacije naše dece predstavljaju nastavak propagande započete čuvenim udžbenikom ’Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju’ objavljenim pre nekoliko godina koji smo opsežno kritikovali. Naravno, ponovo se grubo narušava pravo roditelja da odlučuju o obrazovanju i vaspitanju sopstvene dece u skladu sa svojim uverenjima, što je ljudsko pravo zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima UN (član 26, stav 3) i drugim međunarodnim dokumentima.

Lične i socijalne posledice ovakvog programa će biti nesagledive, te je od presudne važnosti da najpre kao roditelji podignemo svoj glas protiv narušavanja naših prava i nasilne indoktrinacije naše dece.“

Miša Đurković, filozof i istraživač „ratova u kulturi“ postavlja nekoliko logičnih pitanja: „Imam sina od osam godina i ćerku od četiri koji uskoro treba da slušaju ove skarednosti i da postanu žrtve homoseksualne propagande, ispiranja mozga i čistih laži. Ja sam hrišćanin, i imam prava i po Ustavu i po Konvenciji o pravima deteta da svoju decu vaspitavam i školujem u skladu sa sopstvenim uverenjima. Ovim priručnicima se direktno krše ta moja ustavna prava i nad mojom decom i mojom porodicom pod okriljem prosvetnog sistema od septembra će kao obavezno početi da se primenjuje protivustavno nasilje.

Srbi nisu nasilan narod. No postoje granice kada se zulum i nasilje koje moćnici primenjuju nad nama i našom porodicom više ne mogu trpeti. Sa zakonom o mandatornoj vakcinaciji, zakonom o nasilju u porodici i ovim satanističkim ’obrazovnim paketima’ toj granici smo se opasno približili. No prvo bih voleo da čujem od nadležnog ministra zna li on uopšte za ovo i stoji li iza ovakve ’obrazovne politike’?“

Tim pitanjem završavamo ovaj članak.         

[/restrict]