Poraz Trampkera – još jedno Trampovo taktičko povlačenje?

Piše Miloš Milojević

Pitanje Obamakera može odlučujuće da obeleži početak Trampovog mandata i možda znatno utiče na šanse za njegov reizbor 2020. godine

Tokom predizborne kampanje pokazalo se da taktika oštrog razmimoilaženja sa republikanskim stranačkim establišmentom donosi odlične rezultate Donaldu Trampu. Međutim, u petak, 24. marta, mogla se primetiti i druga strana ove medalje – da novom predsedniku nije lako da postigne saglasje sa republikanskom većinom u Kongresu, i da je zbog toga jedna od njegovih prvih važnijih zakonodavnih inicijativa, povlačenje Akta o dostupnosti zdravstvene zaštite, poznatog kao Obamaker, doživela neuspeh. Obamaker nije „ukinut i zamenjen“, što je Tramp najavljivao u predizbornoj kampanji i oko čega se slaže najveći deo republikanskih glasača i predstavnika.
Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Pol Rajan, izjavio je: „Neću okolišati – ovo je za nas dan razočaranja.“ Objašnjavajući da je Akt o američkoj zdravstvenoj zaštiti povučen, dodao je „da ćemo živeti sa Obamakerom u doglednoj budućnosti“.

[restrict]

ZAJEDNIČKI PORAZ Za republikance ovo je loša vest – praktično svi predstavnici koji sede u dva doma američkog Kongresa obećali su svojim biračima da će Obamaker, kontroverzna mera prethodnog američkog predsednika, biti opozvan. Međutim, kako za naš list objašnjava Danijel Rubio, doktorand sa Ratgers univerziteta u Nju Džersiju, da bi se razumeo republikanski neuspeh da se opozove Obamaker, nužno je razumeti podelu koja postoji u samoj stranci. Naime, iako ujedinjene oko zajedničkog cilja, dve grupacije među republikancima daju drugačiji odgovor na pitanje: šta posle? Rubio objašnjava da je s jedne strane Fridom kokus, grupa tvrdih konzervativaca koja broji tridesetak članova, i koja za cilj ima potpuno povlačenje Obamakera i povratak na sistem zdravstvene zaštite kakav je postojao pre donošenja ovog akta 2010. godine. Druga, umerenija grupa, koja ima snažnije uporište i u stranačkom vođstvu, svesna je da je teško zagovarati povratak na stari sistem što bi mnoge ljude ostavilo bez zdravstvene zaštite. A reč je, prema nekim procenama, o 24 miliona osiguranika.
Pol Rajan je nešto ranije obavestio američkog predsednika kako zakon ne može da prođe pošto ni tvrda ni umerena struja nije pozitivno reagovala na lobiranje iz Bele kuće. Tramp je kasnije iz Bele kuće izjavio kako je usvojio važne pouke iz ovog procesa, dok je u nedelju preko Tvitera poručio: „Obamaker će eksplodirati i mi ćemo zajedno morati da pokupimo ostatke i da ih spojimo u sjajan plan zdravstvene zaštite za NAROD. Ne brinite.“ Iako je Tramp ranije izjavljivao kako je uvideo koliko je sistem zdravstvene zaštite složena tema, nejasno je zašto je ovako rano pokušao da se pozabavi ovim problematičnim zakonskim predlogom.

PRODAVANJE POLITIKE Komentatori ovih dešavanja ukazuju da se Tramp ponaša kao izvršni direktor kompanije – on svojim potčinjenima ukazuje šta treba da bude urađeno, i posle toga podrazumeva da su stvari urađene. Kako piše Tim Alberta za magazin Politiko, Tramp jednostavno nije dovoljno voljan da se sam bavi ovakvim stvarima. S druge strane, Alberta dodaje, ako je povlačenje ovog zakonodavnog predloga rezultat toga što je Tramp odličan prodavac sa slabim razumevanjem politike, podjednako je posledica i činjenice da je Pol Rajan isuviše loš prodavac uz odlično razumevanje politike.
Rajan je već više decenija uključen u konzervativno, republikansko političko okruženje sa odličnim vezama u Vašingtonu, što podrazumeva medije, konzervativne tink-tenkove i lobističke grupe. Komentatori ukazuju da je neobično da je Rajan ovom problemu pristupio tako nehajno, iako je reč o jednoj od tema oko koje u okvirima republikanske stranke postoji široka saglasnost.
Neki od vodećih stručnjaka za pitanje zdravstvene zaštite konzervativnog političkog opredeljenja ukazali su da je reč o slabom zakonodavnom predlogu. Juval Levin i Avik Roj ocrnili su ga kao „slabo osmišljeni nered“. Nije trebalo da protekne mnogo vremena da se u konzervativnim medijima ovaj dokument označi kao „blaža verzija Obamakera“. Uvidevši u kom pravcu se razvija situacija, Rajan je od polovine marta preduzeo nešto odlučniju medijsku kampanju, ali sa slabim rezultatima. Rič Lovri, dugogodišnji Rajanov politički saveznik, napisao je u svojoj kolumni od 15. marta da je „ovaj zakon imao goru prezentaciju u javnosti od bilo kog važnijeg zakonskog predloga koji je ostao u pamćenju“.

REPUBLIKANSKA KRIZA IDENTITETA Trampa prati zla kob što deluje u doba kada republikanska stranka traga za svojim identitetom. Pol Rajan je, između ostalog, prošlog petka izjavio kako „kretanje od opozicione ka vladajućoj stranci prate neke dečje bolesti“. Republikanci su dugo bili snažna opozicija Obami. Kako god sagledavali to opozicionarstvo, da li kao „distopijski pad u cinični opstrukcionizam ili herojski krstaški pohod protiv levičarske pretnje“, da se poslužimo rečima novinara Mekeja Kopinsa, postalo je problematično što su oni u svom opozicionom delovanju napustili tradicionalno političko pogađanje i prihvatili jedan krajnje pasivan pristup. Kopins zaključuje da je ova strategija dala željeni rezultat – povratili su većinu u Kongresu, usporili napredak agende protiv koje se istinski bore i na kraju su se vratili u Belu kuću, ali su zaboravili „kako da donose zakone“.
Situaciju komplikuje činjenica da, iako je izabran kao republikanski kandidat, Tramp ne deli mnoga opredeljenja tradicionalnih republikanaca. Tramp nije bio naročito posvećen ovom projektu. „Imao sam osećaj da je on prepustio brigu o detaljima osoblju Bele kuće i/ili Polu Rajanu i/ili liderima Predstavničkog doma, i bio je spreman da podrži šta god mu podnesu, koliko god to bilo dobro ili loše, sve dok je to neka vrsta povlačenja i zamene (Obamakera)“, izjavio je za medije član Fridom kokusa koji je želeo da ostane anoniman s obzirom na to da je prenosio utisak sa privatnog sastanka. Naš sagovornik Danijel Rubio slaže se sa ovom procenom: „Pošto Tramp nije zainteresovan za detalje predloženog rešenja (i pošto nema sopstveni plan), on je stavio svoj potpis na Rajanov zakonodavni predlog i pokušao da izvede ono što najviše voli – da uredi da se postigne dogovor.“
Međutim, situacija u Predstavničkom domu je znatno drugačija nego u biznisu. Moguće je odustati od jednog poslovnog poduhvata i komotno preći na drugi, ali nije moguće tako lako zaobići zakonodavce koji su tu nezavisno od predsednikove volje i njegovih težnji. Pored toga, čega je svestan i sam Tramp, pitanje Obamakera može odlučujuće da obeleži početak njegovog mandata i možda znatno utiče na šanse za njegov reizbor 2020. godine. Po svoj prilici Tramp će uskoro pokrenuti još jednu zakonodavnu proceduru koja treba da se pozabavi poreskom reformom. Poresku politiku nije do sada uspešno reformisala nijedna administracija, ima tome već nekoliko decenija. Iako i oko ove teme postoji saglasje među republikanskim kongresmenima, neslavna sudbina Trampkera je pokazala da to ipak nije dovoljno.

[/restrict]