Nemamo velikog pisca koji se nije mešao u politički život Srbije!

SILA POLITIKE vs LEPOTA KNJIŽEVNOSTI

Predstavljena knjiga dr Zorana Avramovića Književnici i politika u srpskoj kulturi1804–2014 – Lepa duša i Janusovo lice politike (izdanje Pravoslavne reči)

Piše Mila Milosavljević

U srpskoj kulturi utemeljena je tradicija bliske veze književnika (književnosti) i politike početkom XIX veka. Sa stvaranjem srpske državnosti, književnici su se uplitali u političke stvari društva. Da li su to činili kao funkcioneri političkih stranaka, državni činovnici ili kao slobodni mislioci o javnim problemima društva i države, nije od većeg saznajnog značaja“, rekao je dr Zoran Avramović na predstavljanju svoje nove knjige Književnici i politika u srpskoj kulturi 1804–2014 – Lepa duša i Janusovo lice politike (izdanje Pravoslavne reči iz Novog Sada).

[restrict]

Ovoj izuzetno posećenoj promociji novog i kompleksnog dela poznatog sociologa, autora nekoliko značajnih knjiga iz oblasti društvenih nauka i teorije kulture, održanoj prošlog utorka u prepunoj sali Doma vojske u Beogradu, prisustvovale su brojne ugledne ličnosti – pripadnici šire društvene, verske, kulturne i političke scene, među kojima i patrijarh srpski Irinej, vladika bački Irinej, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević…

Pored autora, govorili su i akademici Ljubodrag Dimić i Gojko Đogo, prof. dr Dragan Simeunović i književni kritičar Želidrag Nikčević.

Zoran Avramović je napomenuo da je knjigu napisao potaknut činjenicom da je odnos između države, politike, društva i književnika (književnosti), uprkos obilju raznolikog iskustva, te preplitanja ove dve društvene delatnosti i njenih aktera ostao nedovoljno rasvetljen u nauci o književnosti, kao i u sociologiji književnosti.

„To nije predmet ličnih sudbina niti igra duha i vlasti već jedan društveni odnos koji je tokom istorije stvarao određene posledice u životu pojedinaca, grupa i naroda. Nema kulture koja ne poznaje ovaj odnos. Srpska kultura je, međutim, po političkom angažovanju književnika, osobena u evropskom okviru. Tokom dva veka bilo je sukoba i saradnje između književnika ili grupa književnika oko političkih vrednosti koje su branili ili osporavali“, rekao je Avramović, naglasivši da „mi gotovo nemamo velikog pisca koji se nije mešao u politički život Srbije“, i da je to jedna karakteristika srpske kulture koju teško da ćemo naći u drugim društvima. „Naša književnost je specifična i osobena. Verujem da će ova knjiga biti put ka našem nacionalnom i našem kulturnom otrežnjenju“, napomenuo je Avramović.

Govoreći o temi kojom se autor ove knjige bavi, politikolog prof. dr Dragan Simeunović je rekao da se i politika i književnost bore za ljudsku dušu i teže tome da jedna drugu osvoje. Politika silom, a književnost lepotom. „One su na istom zadatku, ali ih taj zadatak dovodi u stanje sukoba, koliko i saradnje“, naveo je Simeunović. „Ova knjiga upravo o tome govori i ona šalje poruku o večitosti borbe između književnosti i politike. Ovo je, zapravo, prva sistematizovana knjiga na temu odnosa književnosti i politike iz koje se može mnogo toga učiti i razumeti.“

Prema mišljenju akademika i istoričara Ljubodraga Dimića, ovo delo progovara o širokom tematskom krugu pitanja u kojima se mogu sagledati društvene, političke i ideološke suprotnosti. Ono otvara i pitanja o odnosu slobode i stvaralaštva, pojedinca i kolektiva, suočava nasleđeno i moderno, javno i privatno, umetničko i političko, stvarno i fiktivno.

Pesnik i akademik Gojko Đogo smatra da je odnos srpskih književnika i politike neiscrpna tema. „Ovo nije samo naučno utemeljeno štivo o razmiricama politike i književnosti već i propitivanje koliko se, kad i kako taj odnos utkao u istoriju srpskog naroda“, rekao je Đogo predstavljajući Avramovićevu monografiju i dodao da ,,različita shvatanja nacionalnog i državnog pitanja danas su najdublja razmirica naše politike, kulture i književnosti“.

Književni kritičar Želidrag Nikčevića kaže da je reč o po mnogo čemu izuzetnoj knjizi u našoj kulturi i književnosti, jedinstvenom intelektualnom poduhvatu za koji pretpostavlja da će u našoj javnosti imati raznovrsni odjek. Pre svega zato što Zoran Avramović u ovoj knjizi obrađuje i osvetljava veoma delikatnu tematsku oblast. „Dodir, prožimanje, konflikt književnog i političkog angažmana je ono o čemu se kod nas mnogo govorilo i mnogo govori, u čemu smo svi pomalo stručnjaci, ali se začudo o tome nije pisalo, pogotovo ne ovako kompetentno, utemeljeno, otvoreno, bez zaobilaženja i kalkulacija, toliko karakterističnih za većinu ovdašnjih autora. Ovde se ne pribegava nikakvim alegorijama i pseudonimima već se imenuje bez oklevanja. Zoran Avramović je sociolog kulture i on naravno pronalazi teorijske osnove za svoje istraživanje. Napomenuo bih da je u ovoj knjizi ta teorija morala da zasuče rukave i da se pozabavi živim tkivom kulture naše književnosti i politike i da prati pulsiranje tog tkiva koje je veoma ranjivo, hirovito, neujednačeno i da u tom dvovekovnom srpskom rasponu pronađe i istakne zakonitosti, izvesnu logiku po kojoj i odmeravamo taj specifični lik srpske književnosti“, zaključio je Želidrag Nikčević, urednik ovog izdanja.

Prema Nikačevićevim rečima Avramovićev pristup ovom istraživanju je veoma svež i vrlo provokativan, rad književnika se ovde sagledava iz oštrih uglova, sa svim vrlinama i brojnim manama, a pri tome on, koliko god je to moguće, ostaje objektivan, ne izostavlja ni otežavajuće ni olakšavajuće okolnosti , to jest prodire što dublje u uzroke tragike nesporazuma i podela ideoloških, političkih, moralnih, pa i estetskih. Jer – poruka je ove knjige – bez takve samosvesti ni država ni narod ne mogu lako da se usprave, ne mogu da ispune svoju zemaljsku sudbinu.       

[/restrict]