HINKEMAN – ZAO UDES JEDNOG ŽIVOTA

Gostovanje Zagrebačkog kazališta mladih na Velikoj sceni Narodnog pozorišta

Piše Raško V. Jovanović

U ovom efektnom delu radnja prevazilazi okvire naturalističke dramaturgije: pozornica se pretvara u prostor slobodne imaginacije, dok su likovi sveobuhvatni simboli ljudskih težnji i snova za srećom pri čemu ih prate nevolje i patnje

Nemački dramatičar i pesnik jevrejskog porekla Ernst Toler u svojim delima namenjenim pozorišnoj sceni iskazivao je politički umerenu angažovanost uz naklonost scenskim eksperimentima u duhu ekspresionističkih stilskih težnji. U tragediji Hinkeman obrađuje nesrećnu sudbinu pojedinca, ratnog invalida, koji je na bojištu izgubio svoju muževnost. U ovom efektnom delu radnja prevazilazi okvire naturalističke dramaturgije: pozornica se pretvara u prostor slobodne imaginacije, dok su likovi sveobuhvatni simboli ljudskih težnji i snova za srećom pri čemu ih prate nevolje i patnje. Likovi su u priličnoj meri depersonalizovani, baš kao što je i simbolističko uopštavanje vremena i prostora prisutno u Tolerovom dramskom postupku. Opori patetični tonovi u njegovoj dikciji, tako da u njegovom korišćenju jezika često možemo naići i na ritmičku prozu, odraz su iskrenog revolucionarnog zanosa određenim političkim idealima, kao i protesta zbog nepovoljnih životnih prilika u posleratnoj Nemačkoj.

[restrict]

Dramu Hinkeman, kao i još neka svoja najcenjenija dela, Toler je pisao u zatvoru, budući da je 1919. bio osuđen na pet godina zbog podržavanja deklaracije Kurta Ajznera o Bavarskoj Sovjetskoj Republici. Komad u suštini predstavlja Tolerov antiratni protest u kojem prikazuje zlosrećni udes nemačkog vojnika Eugena Hinkemana, ratnog invalida koji ne može da se zaposli, pa se prihvata raznih nedostojnih poslova, dok ga supruga Greta vara sa njegovim prijateljem. U ratu je Hinkeman izgubio muškost, dok mu je u miru kriza onemogućila egzistenciju i zato mu ne preostaje ništa drugo do da se obesi!

Reditelj Igor Vuk Torbica maštovito je nadgradio Tolerovu tragediju uvodeći prizore prožete scenskim pokretom i posebnim plesnim prizorima. Sve to je doprinelo spektakularnosti predstave, kao i prikazivanje nagog Eugena Hinkemana u pozi koja podseća na raspetoga Hrista. Uopšte, predstava je ispunjena brojnim simbolističkim prikazima, dok je gluma, manje ili više lišena dočaravanja preživljavanja, svedena na ekspresionističko prikazivanje nedaća Eugenovih, koje mu otežavaju i onemogućuju egzistenciju. Rakan Rushaidat u naslovnoj ulozi pokazao je rezignaciju i strpljivost, da ne kažemo veliku moć samosavladavanja i mirenja sa životnom situacijom. Ozren Grabarić kao Majstor ceremonije imao je potrebnu transformaciju izraza od zvaničnika do klovnovskog animatora. Frano Mašković kao Paul Groshan dočarao je rutiniranog ljubavnika zavodnika. Mia Biondić kao Grete Hinkeman uspela je da izgradi otuđujući odnos prema kastriranom suprugu i da ubedljivo demonstrira povodljivosti prema Paulu. Milica Manojlović kao Prva kandidatkinja, Lote i Inge Frajelibe bila je primamljiva i šarmantna. I svi ostali članovi glumačkoga ansambla korektno su se uključili u sve scenske akcije i igrarije pri čemu se istakao Dado Ćosić (Prvi kandidat, Maks Kriač, Prvi ratni drug). Scenografski okvir Branka Hojnika pogodovao je razigranom scenskom pokretu koji je dominirao u predstavi. Kostim Doris Kristić zasnivao se na ekspresionistički skromnom svakodnevnom odevanju ubogih.

Inscenacija ZKM-a prvi je susret beogradske pozorišne publike sa najprikazivanijim komadom Ernsta Tolera, takođe jedan od retkih njenih susreta sa ekspresionističkom dramom uopšte, dok se radi o uspelom rediteljskom poduhvatu talentovanog mladog reditelja Igora Vuka Torbice. Njegova diplomska predstava (završio Fakultet dramskih umetnosti u klasi prof. Alise Stojanović) Nušićevog Pokojnika (2013) odmah je svrstana u redovni repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta, na čijoj je sceni potom uspešno postavio Razbijeni krčag Hajnriha fon Klajsta. Iako nismo skloni da dajemo prognoze, ne možemo da ne konstatujemo da se pred ovim rediteljem otvaraju široke perspektive, jer pored nesumnjivog talenta poseduje i vanrednu inteligenciju, kojom sagledava sve dominantne osobenosti tekstova kojih se prihvata da režira, a ima i sigurno osećanje stila i izuzetnu scensku maštovitost, što mu omogućuje da gradi spektakularne izvedbe. To je i dokazao predstavom Hinkenmana, koja je pobrala nagrade žirija i publike na ovogodišnjem Festivalu „Bez prevoda“ u Užicu.             

PISAC Ernst Toler

PREVOD Boris Perić

POZORIŠTE Zagrebačko kazalište mladih – Velika scena Narodnog pozorišta u Beogradu

REDITELJ Igor Vuk Torbica

DRAMATURG Katarina Pejović

DATUM PREDSTAVE 24. januar 2017

[/restrict]